Srbija, Evropska unija i pregovori: Tapkanje u mestu na kraju godine pandemije

Šest godina od početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) – što je period u kojem je Hrvatska sprovela neophodne reforme i potpisala sporazum o članstvu – Srbija u 2020. po prvi put nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a zatvorila je samo dva od ukupno 35.

A zvanična potvrda toga stigla je i iz Brisela, pošto je Savet ministara EU zaključio da je potrebno da dođe do napretka u oblastima demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija nova poglavlja bila otvorena.

„Ako se utvrdi da je u ključnim pitanjima došlo do dovoljnog napretka, ne bi bilo teško ići dalje i otvarati poglavlja“, rekao je Mihael Rot, nemački ministar za Evropu, a prenosi agencija Beta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio je da su reforme u oblasti vladavine prava od suštinskog značaja i da je saradnja sa institucijama EU dobar način za nastavak unapređenja ove oblasti.

Međutim, ne samo da EU napredak Srbije ocenjuje kao nedovoljan, već je i srpsko društva sve podeljenije u stavu da li zemlja treba da uđe u Evropsku uniju, pokazali su rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedenog u septembru i oktobru.

• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
• Šta su Balkanu donele deklaracije i samiti EU
• Vilijem Voker: „Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova“

Postotak onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU prvi put je prešao polovinu skale i, sa 35 odsto u 2017. godini, porastao na 51, dok je podrška članstvu porasla za 3 odsto i iznosi 46.

Sve je manje verovatno i da će se ispuniti prognoza iz 2018. o ulasku Srbije i Evropsku uniju do kraja 2025. godine.

„Daleko smo od kraja pregovora, čak nismo došli ni do polovine, i u ovom trenutku taj rok nije ostvariv“, ocenjuje u razgovoru za BBC na srpskom predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

Zašto Srbija ove godine nije otvorila nijedno poglavlje?

Dva osnovna razloga za manjak napretka u otvaranju novih poglavlja su „stanje demokratije i vladavine prave i sporost reformi“, kaže izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer za BBC na srpskom.

„Uzimajući u obzir ozbiljnost političke krize i očigledan sunovrat demokratskih institucija, nije nimalo čudno što ove godine Srbija nije nagrađena otvaranjem nijednog poglavlja“, smatra.

Međak podseća da je u junu ove godine 7 od 27 država članica EU bilo protiv otvaranja poglavlja sa Srbijom.

„To je ozbiljan krug država, nije da vas blokiraju jedna ili dve pa da možete da kažete da postoje nacionalni interesi koji vas sprečavaju – ovo je sistemsko pitanje i svi zameraju stanje vladavine prava“.

Burazer podseća da je Srbija i prethodnih godina, kada je otvarala po dva poglavlja godišnje, „po pravilu otvarala manje poglavlja nego što je tvrdila da je spremna da otvori“, ali da ni ti tempom nije napravila značajniji napredak.

„Evropske integracije Srbije su toliko usporile da se može govoriti i o tapkanju u mestu, naročito ako imamo u vidu da se u EU ne ulazi otvaranjem, već zatvaranjem poglavlja“, ocenjuje.

Nemački ministar Rot je naglasio da „otvaranje poglavlja pregovora o članstvu s EU nije neki velikodušni poklon Brisela i to ne zavisi od Berlina, već od ostvarenog napretka“.

„Ali to ne zavisi od nas, nije to u našim rukama, to naravno zavisi od zemalja kandidata za članstvo“, zaključio je nemački ministar za evropska pitanja.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da su na evropskom putu Srbije „reforme u oblasti vladavine prava od suštinskog značaja i da je saradnja institucijama EU dobar put za nastavak unapređenja ove oblasti“.

A u poslednjem razgovoru sa ambasadorima zemalja članica EU u Beogradu naglasio je da je Srbija „iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću“.

• Srbija i EU: Deset godina pregovora
• prEUgovor: Zarobljena država u rukama pojedinaca

Pad Srbije na svetskim lestvicama demokratije i slobode izražavanja

Srbija je tokom poslednjih šest godina značajno pala na lestvicama Fridom Hausa, Reportera bez granica i organizacije Transparensi Internešnl koja prati stanje borbe protiv korupcije.

Međak podseća da je Fridom Haus 2014. rangirao Srbiju kao slobodnu državu sa polukonsolidovanom demokratijom (stepen ispod najvišeg – konsolidovane demokratije), dok je prema izveštaju za 2019, svrstana u hibridne režime i ispala iz kategorije slobodnih država.

„Prema toj skali, Srbija je doživela najveći pad demokratije za poslednjih 10 godina i zabeležila najniži nivo demokratije od demokratskih promena 5. oktobra 2000″, naglašava.

Odgovarajući na tvrdnje Fridam Hausa, premijerka Ana Brnabić je negirala da je Srbija lider u urušavanju demokratije na Zapadnom Balkanu i istakla da je „država sa najvišim stepenom demokratije u regionu.“

Srbija je na 94. mestu po slobodi govora na lestvici Reportera bez granica, što je pad od 40 mesta u odnosu na 2014. godinu.

Na listi Transparensi Internešnala koji meri stanje korupcije u javnom sektoru, Srbija je sa 77. mesta 2017. godine pala na 91. mesto 2019. godine.

„Sve se to dešava od početka pristupnih pregovora, kada Srbija treba da se približava Evropskoj uniji“, napominje Međak.

Iako je Vlada Srbije 2016. godine najavila zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2019, danas je otvoreno tek više od polovine, dok su privremeno zatvorena su samo dva – poglavlje 25 – nauka i obrazovanje i poglavlje 25 – obrazovanje i kultura.

Ona su zatvorena istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu.

Ostvareni napredak Srbije je, pokazuju ocene Evropske komisije, oko solidne trojke.

• Kviz za Dan Evrope: Koliko poznajete EU
• Koliko želimo u EU

„Naša prosečna ocena za svih 35 pregovaračkih poglavlja je 3.03 [na skali od 1 do 5], posle šest godina pregovora je morala biti mnogo viša“, smatra Međak i podseća da je pre pet godina prosečna ocena bila 2.85.„To ukazuje na nedostatak napretka“, ocenjuje.

Međak dodaje da evropske integracije nisu visoko na listi prioriteta Vlade.

„Ako pogledate ekspoze premijerke Ane Brnabić iz oktobra ove godine, koji je politička deklaracija budućih kretanja, videćete da su evropske integracije tačka 5.2, svedene na ostvarivanje nezavisnosti pravosuđa kroz ustavne promene“, zaključuje.

Hronologija otvaranja poglavlja

• decembar 2015. godine – poglavlje 32 – finansijski nadzor i poglavlje 35 – ostalo – u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
• jul 2016. godine – poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava i poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost
• decembar 2016. godine – poglavlje 5 – javne nabavke i poglavlje 25 – nauka i istraživanje
• februar 2017. godine – poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 – obrazovanje i kultura
• jun 2017. godine – poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 – carinska unija
• decembar 2017. godine – poglavlje 6 – pravo privrednih društava i poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom
• jun 2018. godine – poglavlje 13 – ribarstvo i poglavlje 33 – finansijska i budžetska pitanja
• decembar 2018. godine – poglavlje 17 – monetarna i ekonomska politika i poglavlje 18 – statistika
• jun 2019. godine – poglavlje 9 – finansijske usluge
• decembar 2019. godine – poglavlje 4 – sloboda kretanja kapitala

Zašto opada podrška EU integracijama?

„Zbog izrazito proruske i prokineske politike vlade, 57 odsto ispitanika smatra da bi Srbija trebalo da koordinira spoljnu politiku sa Rusijom i Kinom“, kaže za BBC na srpskom Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koji je nedavno sproveo godišnje istraživanje.

Pored toga, kažu iz BCBP, postotak onih koji se protive članstvu Srbije u EU porastao je sa na 51 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Istraživanja javnog mnjenja koje godišnje sprovodi Ministarstvo za evropske integracije su, prema poslednjim dostupnim podacima za decembar 2019, dala nešto drugačiju sliku – tada je podrška članstvu EU iznosila 54 odsto, a procenat onih koji se protive integracijama 24 odsto.

Bjeloš ocenjuje da Ministarstvo za evropske integracije od 2017. objavljuje „oprečne podatke“.

„Njihova istraživanja pokazuju nagli porast podrške članstvu Srbije u EU sa 41 odsto u 2016. na čak 54 odsto u 2019, kao i da se stalno smanjuje postotak onih koji se protive EU“, kaže.

Druge organizacije koje su nedavno radile istraživanja, poput Instituta za evropske poslove, tvrde da podrška EU u 2020. godini ne prelazi 50 odsto.

Ministarstvo još nije objavilo podatke za 2020, ali je nesporno da je tokom proteklih godina podrška evrointegracijama opala, a naročito u odnosu na 2009, kada je 74 odsto građana Srbije želelo u EU, što je ujedno bio i najviši zabeležen stepen spremnosti za ulazak.

U decembru 2009, počela je primena Šengenskog sporazuma, a građani Srbije su konačno mogli da putuju u EU bez vize.

„Glavni razlog za opadanje podrške je što se Vlada Srbije samo formalno zalaže za članstvo u EU, a suštinski godinama potkopava javnu podršku učlanjenju u Uniju tako što širi antievropski diskurs, odnosno kritiku EU kroz provladine medije istovremeno favorizujući Kinu i Rusiju“, smatra Bjeloš.

Beograd i Priština: LGBT zajednica ne pristaje na podele

Burazer podseća da „diskurs o Evropskoj uniji uglavnom oblikuju predstavnici vlasti“.

„Oni uporno forsiraju narativ da je Srbija veoma uspešna u reformama, ali da je Evropska unija ne želi da je primi, što zbog sopstvenih internih problema, što zbog Kosova na čijem priznanju insistira“, zaključuje

Bjeloš smatra da razloge nezadovoljstva građana Srbije treba tražiti i u tome što se „EU, usled finansijske krize i drugih unutrašnjih problema okrenula sebi i prepustila region Zapadnog Balkana stabilokratama“.

„A stabilokrate su to iskoristile da ostvare prevlast partije nad državnim organima i centralizuju moć u izvršnoj vlasti urušavajući tako demokratske institucije, vladavinu prava, ljudska prava i medijske slobode“.

„Deo građana računao je na to da će EU u odbrani evropskih vrednosti pružiti podršku onima koji se zalažu za demokratiju, pa je nastalo razočaranje kada su glavne države članice podržale političke lidere koji zarobljavaju državu“, ističe.

Istraživanje BCBP pokazalo je i da samo tri odsto građana Srbije prepoznaje EU kao najvećeg donatora tokom pandemije, dok većina misli da je to Kina, iako nema javno dostupnih podataka o visini kineske pomoći koji bi to potkrepili.

Bjeloš tvrdi i da ljudi u Srbiji nisu objektivno informisani o vrsti i visini finansijske pomoći i podseća da je vlast u Beogradu na početku pandemije kritikovala EU, a hvalila podršku Kine.

Šta očekuje Srbiju u 2021. godini?

Međak objašnjava se od srpskih zvaničnika očekuje da ubuduće „povedu računa kako o EU komunicira sa građanima“.

To je jedna od tačka Zagrebačke deklaracije iz maja ove godine – dokumenta, koji je donet na samitu EU-Zapadni Balkan, gde su se lideri ove godine sastali putem video poziva.

U tački 1 Zagrebačke deklaracije navodi se da kredibilitet posvećenosti Zapadnog Balkana evropskim integracijama između ostalog zavisi od „jasnog izveštavanja javnosti i od sprovođenja neophodnih reformi“.

„Ovo je prvi put da se u bilo kakvoj EU deklaraciji u odnosu na Zapadni Balkan pominje komunikacija države ka građanima“, ističe Međak i ocenjuje da je Srbija time nezvanično dobila novi kriterijum za članstvo, a to je unutrašnja retorika o EU.

• Šta smo saznali na prvoj rundi obnovljenih Briselskih pregovora
• Tri prepreke saradnji preduzetnika Srbije i Kosova

On dodaje da dokumenti Komunikacija o proširenju Evropske komisije i nova Metodologija pregovora sadrže i druge „nijansirane poruke“, kao što je navod da je Srbija „deklarativno nastrojena proevropski“, kao i da je „narušeno poverenje između EU i zemalja Zapadnog Balkana“.

Međak ističe da se od Srbije u budućnosti očekuje da pregovore EU vodi kao politički, a ne tehnokratski proces, gde će se donositi političke odluke i odgovarajući zakoni, a ne odlgati za neka bolja vremena.

„Srbija je do sada najviše napredovala u poglavljima koja nisu politički teška, ali da ni za deo njih uvek nije dostavila pregovaračke pozicije ni nakon više godina“, podseća.

Burazer smatra da su vlasti u Srbiji tokom 2020. izazvale posebnu pažnju kritikama EU i izjavama o čeličnom prijateljstvu sa Kinom na početku pandemije, što je doprinelo da se pitanje komunikacije nađe u Zagrebačkoj deklaraciji.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk