Korona virus, Srbija i stariji od 65: Od zabrane kretanja do brige da su zaboravljeni

Objavljeno 10/12/2020

Kada je pre osam meseci u Srbiji na snazi bilo vanredno stanje i zabrana kretanja za starije od 65, Višnja Protić je bila ljuta zbog takvih odluka.

Sada, pak, strahuje što nema rigoroznijih mera i što se, kako tvrdi, u javnosti sve manje pominju stariji ljudi.

„Onda su me otpisali pod obrazloženjem da žele da nas zaštite, a ovo sad je kao da ne postojiš, baš nas briga za tebe“, kaže za BBC na srpskom Višnja.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je od posledica korona virusa preminulo ukupno 2.116 ljudi, zaraženo je 241.831, a trenutno je u bolnicama skoro 8.500 pacijenata.

Zvanični podaci o starosnoj strukturi obolelih nisu objavljivani od jula, a iz Instituta za javno zdravlje Batut u Beogradu i Ministarstva zdravlja do trenutka objavljivanja teksta nije stigao odgovor na pitanje BBC-ja.

„Obolevaju mnogo mlađi, niko nema vremena da se bavi penzionerima“

Višnja je nekoliko meseci pre epidemije napunila 65 godina i kretanje joj je bilo ograničeno, kao i za još oko 1,4 miliona stanovnika iznad te starosne granice, koliko ih je bilo prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Protivila se drastičnim merama uvedenim u martu i kaže da i dalje stojim pri tome da je to bilo nedopustivo prema starijim.

„Ovo sada pokazuje da je bilo potpuno besmisleno. Razumela bih da je neko izašao i rekao da nemamo dovoljno opreme, da se zbog toga uvode restriktivne mere, a ne da nam pričaju da to rade kako bi nas zaštitili.

„Moj mozak kaže da verovatno nije bilo pripremljeno, kao što većina zemalja nije bila pripremljena, ali se to onda kaže“, priča Višnja.

Kaže da danas, kada broj zaraženih svakodnevno prelazi sedam hiljada, razmišlja o tome kako mesec i po dana nije mogla da izađe, a sada sa ovoliko zaraženih, mere gotovo i da ne postoje.

Među 1,7 miliona penzionera, koliko ih je u Srbiji bilo u junu prema poslednjim zvaničnim podacima je i Ivana Bratić Lovrić.

Ona kaže da niko nije bio spreman za pandemiju i misli da su rigorozne mere uvedene u martu tada dale rezultate.

„Nisam ljuta što smo bili zatvoreni. Nisam ljuta jer smo mi takvi da dok nam nešto ne zabrane i ne lupe nas po džepu, nećemo da se držimo ničeg.

„Takva zabrana nam je bila potrebna, da bismo se pridržavali što više“, kaže Ivana.

Sada, kada mnogo mladih oboleva, niko nema vremena da se bavi penzionerima, dodaje.

„Čini mi se da su penzioneri disciplinovani. Prvo su se od straha zatvorili, izlaze samo kad moraju. Tako i objašnjavam da je među zaraženima više mlađih.“

Strah od drugih zdravstvenih problema

Višnja je sada sama ograničila kretanje i susrete s ljudima. Plaše je brojevi zaraženih, ali strahuje i od drugih zdravstvenih problema.

„Plašim se da, na primer, ako slomim nogu, ne bih znala gde da idem. Koliko vidim, sve je prebukirano i pretvoreno u kovid bolnice.

„Dešavalo mi se da zbog visokog pritiska završim u hitnoj, ne znam gde bih sada, da mi se išta desi.“

Slične strahove ima i Ivana Bratić Lovrić.

Ograničavanje kretanja u martu, ograničilo joj je i odlaske na redovne kontrole.

Sada ima isti problem, ali je razlog prebukiranost zdravstvenog sistema.

„Meni je najveći problem što ne mogu adekvatno da se lečim, a hronični sam bolesnik“, kaže ona za BBC na srpskom.

U međuvremenu je dobila i druge zdravstvene probleme, a termin u bolnici zakazan joj je za januar.

„Sad čekam da vidim da li će mi odložiti intervenciju, s obzirom na to da vidim da se masovno otkazuju i odlažu. Bojim se da će mi se to dogoditi“, kaže Bratić Lovrić.

I Višnja Protić nije mogla na zakazane preglede.

„Imala sam zakazane kontrole na koje je trebalo da odem. Došla sam do pred kraj lečenja i kad je trebalo da uradim neki ultrazvuk i to u domu zdravlja, rečeno mi je da ultrazvučni kabinet ne radi, jer specijalisti dolaze iz bolnica koje su u kovid sistemu.“

Kakva je bila starosna struktura preminulih i zaraženih

Krajem jula, kada je zaraza opet počela da se širi nešto većom brzinom, Zlatibor Lončar, ministar zdravlja je rekao da je među preminulima najviše onih starosti između 60 i 69 godina.

Tada je najmanje umrlih bilo među mlađom populacijom, od 20 do 29 godina.

Prevedeno u procente to je izgledalo ovako: Ljudi starosti između 60 i 69 godina činili su oko 29 odsto ukupnog broja preminulih, a oni od 70 do 79 – oko 28 odsto.

Sledeća je bila starosna grupa od 50 do 59 godina – 14,3 odsto.

U istom periodu starosna struktura zaraženih bila je drugačija – najveći broj je bio u uzrasnoj dobi od 30 do 39 godina – svaka četvrta osoba.

Posle toga je išla grupa od 40 do 49 godina – svaka peta obolela osoba, a gotovo 20 odsto hospitalizovanih bilo je starosti od 20 do 29 godina.

„Zaraženi između 60 i 69 godina čine 9,8 odsto od ukupnog broja, 4,5 odsto je u starosnoj strukturi od 70 do 79 godina „, rekla je tada epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević.

Tužba zbog ograničenja kretanja

U Srbiji je 15. marta uvedeno vanredno stanje, a nekoliko dana kasnije starijima od 65, odnosno od 70 godina u mestima sa manje od pet hiljada stanovnika, ograničeno je kretanje koje je ukinuto 7. maja.

Oni su mogli napolje jednom nedeljno, u ranim jutarnjim časovima, kako bi obavili nabavku.

Bila je to jedna od prvih mera uvedenih od proglašenja vanrednog stanja, koja je, kako je tada navođeno, davala rezultate, pošto je, kako su tvrdili stručnjaci, tako sprečeno širenje virusa među starijim stanovništvom.

Ovakvom merom mnogi nisu bili zadovoljni, a bilo je i tvrdnji da je protivustavna i da su njome prekršena osnovna ljudska prava.

Beogradski centar za ljudska prava (BCLjP) nedavno je tužio državu Srbiju Višem sudu u Beogradu, od kojeg traži da utvrdi da li je država propisivanjem mera u vanrednom stanju diskriminisala starije od 65 godina.

Luka Mihajlović iz ovog centra izjavio je za Fonet, da se ne dovodi u pitanje da li država ima legitimni cilj da ograniči kretanje zbog suzbijanja širenja virusa, ali BCLjP smatra da ograničenja nisu bila srazmerna.

„Neka prava mogu da budu ograničena samo u obimu u kojem je to neophodno“, naveo je Mihajlović, uveren da u slučaju policijskog časa nije bilo nikakvog razloga da se starijima od 65 godina ne dozvoli šetnja napolju, u vreme kada je to drugima bilo zabranjeno.

On je rekao i da je postojao opravdani strah od toga šta će se desiti, pošto je bilo dosta neproverenih stvari, ali i da su mere predugo trajale.

Ponovno samoograničavanje

Iako sada može da boravi napolju u svako doba dana i noći, zbog porasta broja slučajeva u Srbiji Rada Marković je sama ograničila kretanje.

„Izađem svakodnevno po sat vremena u šetnju. Ne ulazim u radnje, ne viđam se ni sa kim. S komšijama pričam u hodniku s vrata“, priča Rada za BBC na srpskom.

Ona živi sama, a ćerka i zet su ponovo prestali da ulaze u njen stan.

„Sada opet samo dođu do vrata, donesu šta mi treba, samo se plaše da ne budem gladna i da imam sve što mi treba.

„Ja se, s druge strane, plašim da se oni ne zaraze. Čuvam se koliko mogu, pijem suplemente. To je, što je“, kaže Marković.

Pogledajte i video o penzionerima koji crtaju grafite

„Nikada ne prestajemo da učimo“: Seniori u Beogradu crtaju grafite

I Ivanu Lovrić Bratić i njenog supruga sin i snaha posećuju ponovo samo do vrata.

„Do pre dva meseca su malo dolazili, sad ne. Ne žele da nas ugroze i – fale mi.

„Znate, sve manje vremena nam ostaje da budemo zajedno“, kaže Ivana i dodaje da se pita šta je s ljudima kojima nema ko da donese neophodne stvari.

Sedenje u kući joj ne pada toliko teško, jer se ni ranije nije mnogo kretala, zbog osnovne bolesti, ali kaže da je njen suprug nervozniji, jer je navikao da ide stalno napolje, da se kreće.

„Imamo kumove s kojima smo se viđali jednom nedeljno, sada se samo čujemo telefonom“, kaže Ivana i dodaje da iako i u normalnim okolnostima ne može mnogo da se kreće, sada je željna šetnje.

Šta kažu poslednja istraživanja – ko najčešće oboleva?

Osam od deset preminulih od Kovida-19 u Americi imalo je 65 godina ili više, navodi se na sajtu američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju.

Rizik od dobijanja težeg oblika Kovid infekcije raste sa godinama.

Na primer, ljudi u pedesetim i šezdesetim su izloženi većem riziku da će se ozbiljnije razboleti nego oni u 40-ima.

Najveći rizik od teške kliničke slike izazvane korona virusom je među starijim od 85 godina.

Teži oblik Kovid infekcije podrazumeva da pacijent mora na bolničko lečenje, možda će mu biti potrebna i intenzivna nega i respirator kako bi mogao da diše.

Zato je važno da se stariji ljudi na vreme jave u Kovid ambulante, ako osete neke od simptoma korona virusa.

Osim standardnih mera prevencije – pranja ruku, nošenja maski i držanja distance, preporučuje im se da nastave da uzimaju terapiju redovno, ukoliko imaju neku hroničnu bolest i da se snabdeju lekovima za mesec dana unapred, ako je moguće.

Što manje vesti

I baš kao što neki stručnjaci savetuju, Višnja Protić je osim kretanja i viđanja s ljudim, ograničila i praćenje vesti.

„Vesti ne gledam kad god je moguće. Kada gledam, gledam i slušam na pola. Prelistam portale i čitam tekstove koji nemaju veze s koronom.

„Moram da se štitim. U nekom trenutku ukapiraš da je to trovanje“, kaže Višnja, ali dodaje da bez obzira na to što se trudi da što manje prati vesti, na kraju sve sazna, ali makar odloženo.

Vesti ne prati ni Ivana, a za razliku od nje, njen suprug redovno sve gleda.

„Pratili smo oboje svaku vest ranije, a sad jednom dnevno pogledam kakvo je stanje, prosto moram da budem u toku šta se dešava. Moj muž sve suprotno od mene radi. On gleda vesti i prati sve.

„On je više uz televiziju, ja uz kompjuter. Tako smo se podelili.“

Pogledajte i kako je jedna baka iz Beograda proslavila 94. rođendan usred korone