Zašto Tasovac brani „taksistu iz Pančeva“?

Saopštenje 

Kobajagi zabrinut za kulturno i nacionalno blago Srbije koje je na tacni i budzašto predato za sada tajnom kupcu „Avala filma“ ili, ako vam je draže, taksisti iz Pančeva, ministar Ivan Tasovac posetio je danas sve te filmove i obavestio da nemamo zašto da budemo zabrinuti.

Pokret „Dosta je bilo Saša Radulović“ upozorava javnost da je Ministarstvo kulture najnovijim saopštenjem da „filmska građa ni na koji način nije ugrožena i nema mesta bojazni da će pomenuti filmski fond biti uništen“ preuzelo ulogu branitelja pljačkaške privatizacije. Tasovac je izvrtanjem suštine problema pokušao da prikrije činjenicu da je “taksista iz Pančeva“ postao vlasnik producentskih prava na gotovo sve najbolje filmove ikada ovde snimljene i da oni od sada neće moći da se prikazuju bez njegove dozvole. Jer, to gde se filmovi fizički nalaze nema baš nikakve veze sa činjenicom da su prodati za pola miliona evra, kao šlag na tortu uz 37 hektara zemljišta na Košutnjaku.

Ministarstvo licemerno-netačno saopštava da je „javnosti u potpunosti dostupan filmski fond, tako da publika i dalje nesmetano može da gleda remek-dela, poput filmova „Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, „Otac na službenom putu“, „Sjećaš li se Doli Bel“, „Majstor i Margarita“, „Jutro“, „Kad budem mrtav i beo“, „Zaseda“, „Nacionalna klasa“, „Buđenje pacova“, „Specijalno vaspitanje“, „Poseban tretman“…

Ministarstvo licemerno prećutkuje da će ubuduće za svako javno prikazivanje ostvarenja Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika ili Miše Radivojevića i drugih slavnih autora morati da se pita „taksista iz Pančeva“ za saglasnost i cenu. I to bez obzira da li se filmovi emituju na televiziji, puštaju studentima filmskih škola, pripremaju, izdaju ili prodaju u novim digitalnim oblicima (DVD, Bluray, itd.), mora se tražiti dozvola nosioca producentskih prava.

Mila Turajlić, direktorka „Sinema Komunisto“ upozorava da su svi ti filmovi prepušteni na volju nekog neznanca i da je ”problem što jedan čovek može da odluči da neki filmovi zauvek nestanu iz javnog prikazivanja, a ti filmovi su pobednici festivala u Kanu, Veneciji, Berlinu, Karlovim Varima i imaju kulturnu vrednost koja ne sme zavisiti od dobre volje jednog čoveka“.

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ podseća da je privatizacija „Avala filma“ knjiški primer pljačkaške privatizacije pod patronatom države koja je bila i poverilac i upravnik i prodavac i poziva tužilaštvo da u nezavisnoj istrazi pokuša da utvrdi ima li načina da se spasi makar nacionalno i kulturno blago. Ne fizički, znamo da je u depou Kinoteke, već da se sva producentska prava vrate Srbiji.