Sokolana u Čačku

Већ на првој оснивачкој скупштини Сокола у Чачку 1910. одлучено је да се у вароши подигне соколски дом. Радови су почели крајем 1912. и потрајали су до пролећа 1914. године.

Соколана у Чачку је најстарији објекат те врсте у Краљевини Србији, али, она по својој архитектури не спада у национални стил који је негован приликом градње оваквих објеката, већ има основу крста, кровови су двоводни, а фасаде симетрично обрађене у академском маниру. По свом укупном изгледу, Соколана у Чачку највише подсећа на железничке станице које су се градиле у то време.

Соколско друштво у Чачку, као и сама зграда Соколане, носили су име по јунаку из Другог српског устанка, Танаску Рајићу, што је било условљено како локалном традицијом, тако и жељама добротвора и финансијера организације, Одбора за подизање споменика Танаску Рајићу. Оснивање Соколског друштва и градња Соколане у Чачку били су подстакнути политичким догађајима.

Након анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1908. године, у свим већим местима Краљевине Србије почео је упис добровољаца. У Чачку је основана Добровољачка легија „’Танаско Рајић”, која је покренула и један лист, под називом „Рајића топ”. Ученици IV, V, и VI разреда чачанске Гимназије „нису хтели да заостају иза старијих”. Они су тражили од директора, а он им је и допустио, да вежбају руковање оружјем у касарни, под руководством официра. Поред гимнастике и руковања оружјем, овде су вршена и бојева гађања. Планирано је да се створи ђачка добровољачка легија. Сви ови догађаји припремили су јавност за акцију оснивања Соколског друштва у Чачку.

Припреме за подизање Соколског дома у Чачку започеле су 1911. године. Вођење послова поверено је тада најугледнијим грађанима Чачка. Управу Друштва сачињавали су: др Крста Драгомировић – лекар (зет војводе Степе Степановића), Веса Милекић – председник општине, Стеван Крен – индустријалац, Љубомир Кордић – адвокат, Влада Војиновић – директор Гимназије, Милисав Терзић – трговац. Према првом пројекту, у Дом, првенствено намењен Соколима, требало је да се сместе све социјалне и просветне установе. Од те идеје се, ипак, одустало. Новац за подизање Дома добијен је од фонда образованог за подизање споменика Танаску Рајићу, укупно око 12.000 динара. Тај новац, са многим другим прилозима, предат је управи, с тим да Дом носи име „Танаско Рајић”. Чачанска општина дала је велику количину грађевинског материјала, тако да је темељ првом Соколском дому у Србији постављен на крају 1912. године. Зграда је била завршена до пролећа 1914. године.

Промоција тениса

Соколско друштво у Чачку често је у летњим месецима уступало своје игралиште и играчима тениса, подржавајући ову игру „која спада у соколски систем”, наглашавајући отменост „белог спорта“ у времену општих трка за рекордима и „послератне нервозе“ у спортовима који нарушавају хармонију духа и тела. Тако је и настала ова фотографија коју је поред Соколског дома 1929. године снимио чачански фотограф Томислав Зупан.

Милош Тимотијевић