Храм и град
Званични дан Града Чачка је 18. децембар, када се према до сада познатим документима насеље испод Јелице и поред Западне Мораве први пут помиње под именом „Чачак”.
Град је свакако старији, али о томе нема пуно историјских података. Заправо историја чачанске цркве и града Чачка чврсто је испреплетана. То није тек пука случајност или историјска посебност овог насеља, већ правило карактеристично за оснивање и живот већине древних градова на Балкану. Узрок трајног насељавања на неком простору има корен у посвећеним стварима, а не само у бризи за физички опстанак, и налази се у вези са свешћу о прошлости и будућности, тражењем смисла живота и мистерије смрти, као и онога што постоји иза ње. Ово су најбитнији разлози за постојање града као трајног људског насеља, неодвојиви од економске подлоге која га чини могућим.
Пре него што је постао место на коме ће се човек трајно населити, град је био састајалиште на које људи повремено свраћају, а та „магнетска” снага делује још и пре постанка града. Огњиште, запис, гробље, храм, црква, џамија, били су сакрална средишта око којих су се стварали градови на Балкану. Из њих су касније израстали управни и трговачки центри. Секуларизацијом друштва и под све јачим притиском трговине и индустрије, али и улогом града као седишта закона, правде и разума, почела се допуњавати улога урбаног средишта као религиозне слике космоса коју он никада није изгубио. Изван верских, управних и трговачких језгара настајале су стамбене четврти.
Оскудица историјских извора онемогућава поуздано хронолошко одређење када се на месту где је данас Чачак формирало прво урбано средиште. У недостатку поузданих информација остају нам само претпоставке о томе када је настао Чачак, град на Западној Морави. У повељама византијског цара Василија II (976-1025) из 1019. и 1020. године забележен је помен Градца у оквиру Београдске епископије за који се оправдано претпоставља да је био на простору данашњег Чачка, јер је назив Градац сачуван у имену потоње епископије. Етимологија речи „градац” говори да је у питању неки мали утврђени град. Када је основан, да ли је у њему већ тада постојао хришћански храм, односно да ли је можда такво култно средиште условило и развој средњовековног града, још увек није познато.
Први сигурни податак о урбаном животу на простору данашњег Чачка потиче из времена после 1166. године, када на положај великог жупана у Србији долази Стефан Немања. Најсевернија област у његовој држави била је шира околина Чачка, којом је до 1189. године управљао Немањин брат, кнез Страцимир (рођен пре 1110, а умро око 1190). Страцимир је у тадашњем Градцу, данашњем Чачку, у раздобљу између 1186. и 1190. године изградио и довршио своју задужбину Богородицу Градачку. Насеље Градац налазило се поред Западне Мораве или у њеној близини. То је, вероватно, средњовековни град који је раније постојао и у којем је извесно време живео и кнез Страцимир. Млада немањићка држава подизала је цркве и манастире на ранијим култним местима, па је то можда био случај и са Богородицом Градачком. Поједини археолошки остаци говоре да је на месту данашње цркве можда била рановизантијска базилика. Колико су ове претпоставке тачне потврдиће или одбацити нова истраживања, пошто су претходна била веома фрагментарна.
Милош Тимотијевић
Da objavljujete više Timotijevićevih tekstova, a ne ono propagandno Bi-Bi-Si pisakaranje.
Čačak (Gradac) je nastao na istim principima na kojima je 2 veka kasnije nastao Novi Edinburg ( u podnožiju stare tvrđave Edinburg). Proučiti nastanak Novog Edinburga i ostalih sličnih gradova i to prepisati na Čačak je odgovor na pitanje o nastanku grada. Razlog je jednostavan i praktičan. Dozvoljava se slobodna trgovina i ljudi postaju vlasnici proizvoda, svojih ruku dela. Razbaštinjavaju se stari ranohrišćanski manastiri,( Gradina na Jelici je imala još 5 podređenih manastira), otvaraju se trgovi, „pjace“, kao mesta za razmenu robe a sve pod kontrolom novih manastira (a manastir mora imati i svoju crkvu). A onda oko „pijaca“ prvo nastaje „karton naselje“, pa udžerice oblepljene blatom i „plekom“, čitaj šibljem. Tadašnji „tajkuni“ su verovatno zidali kamenom i drvetom. Crkva je tada bila „red i zakon“. (Čitati Rastkovo Zakonopravilo, štamparija iz Gorjana-Užice, cena 6000 din. Ostalo još malo primeraka). Tako je nastao Gradac (Čačak). Na mestu gde je bivakovala rimska legija. Kao što su mnogo kasnije na „divljem zapadu“ gradovi nastajali oko „fortova“, drvenih vojničkih utvrđenja. Dilema je jedino da li vojničko naselje, „kasarnu“, tretirati kao tadašnji „grad“.
Pohvala za tekst.
Hteo bih da se osvrnem na proslavu dana grada.Ja jesam laik za ovu temu ali ipak, nemogu da se otmem utisku da je dan koji je usvojen za dan grada ne dovoljno prikladan i afirmativan. Prvo, mislim da je odluka donešena „na brzinu“, nije bilo dovoljno akademske rasprave, nije bilo uključeno dovoljno ljudi iz „struke“.
Naime, kako sad saznajemo taj datum(18dec1409.god),ispostavilo se nije PRVA upotreba imena Čačka. Drugo,kako saznajemo iz teksta,naselje Gradac je nastalo mnogo ranije, kao i hram koji je centar našeg postojanja i duhovnosti. Pošto se ponosimo Nemanjićkom Srijom,trebalo bi da se više vezujemo za tu epohu naše istorije.Tim pre,što je ovde stolovao visoki plemić te loze-Stracimir. Bez obzira što je tadašnje ime bilo drugačije ,ne bi trebalo da izbrišemo činjenicu da je ovo mesto mnogo starije od 612 godina koliko danas proslavljamo.Uostalom ni Istambul nije nastao u 15 veku nego mnogo mnogo ranije kad je se drugačije zvao…
Voleo bih kad bi stručni ljudi ljudi još nešto rekli na ovu temu..
Sve same predpostavke i nagadjanja
realno je postojalo naselje
ali gde su ostaci i dokazi?
mislim da ta cinjenica dovoljno govori o nama
Rimske terme i temelji crkve u dvorištu Gimnazije, nisu dovoljni dokazi?
http://www.arheo-amateri.rs/2015/11/cacak-bio-naseljen-u-iv-veku/
Sadasnji Cacak,je iznikao na dubokim temeljima,prehodnih dogadjaja.Potvrda je Rimsko kupatilo koje je od velikog znacaja.Jer svi gradovi su proslosti se radjali na putu zivota.
Taj put je uslovljen,pogodnim za zivot ljudi.A to je geogravski polozaj,kvalitetno zemljiste,reka.Cim je postojalo retko rimsko kupatilo na ovim prostorima Srbije,znaci da je geogravski polozaj uvek bio privlacan za zivot.
Svi znamo,da je Cacak i jedna od centara,Srbije i da je ucrtan na karti Evrope,kao put odmah iza glavnig saobracajnica Evrope.
Na Jelici je bila i Dubrovacka carina,jer je po
klimi i ravnici koja se proteze do velike Morave,bila proritetna za snabdevanjem i trgovinom zita,Dubrovnika.
Pojavom komunizma,i unistavanjem srpske poljoprivrede,unistijo se jedan od najstarih vinograda,u Srbiji.Koji su Dubrovcani sa cuvenog rasadnika,Peljesca prebabacili i posadili u Loznicu.
Loznicka vina su smatrana raritetom na trpezama.
Ne znamo istoriju,jer je vodjena obrazovna politika da je sve,dobro od 1945.Tako da nemamo nigde kontinuitet.
Rimljani su bili imperija,i poznata u LJUTCKOM RODU,I PRVI IZGRADJIVALI SAOBRACAJNICE PO SRBIJI I EVROPI.
Tako da ni jedna vlast htela to ili ne nemoze da zaobidje CACAK.
Ali posmatrajuci istoriju,i danasnje vreme,Cacak i njegove prirodne pogodnosti kao i rasksnica puteva uzivala je blagodeti kao da nikad nije postojao.
Nigde ga nema ni na prognozi,ni u javnom zivotu,Srbije.
Nema vise pravih Cacana,
Raselise po svetu.
Drustcveni sistem ih opljackao,za sva vremena.
A narod obezglavljen,borise samo za bioloski opstanak.
I nezna da proceni vrednost,grada.Jer gradovi su istorija,porodica.A nijedna porodica nemoze da udje u vecnost gradova,ako nema za redom,iza esbe generacije,koje ce grad voditi da opstane.I danas postoje porodice koje uspesno proizvode i trguju sa celim svetom,u Firenci.Jos iz doba Medicija ,kao sto imamo,poridicu Cforca iz Milana,koja je finansirala
Leonarda deVincija,i Sforcu polticara koji je,na Krfu
1917 ubedijo kralja Akeksandra da napavi Jugoslaviju.
Samo uspesne,evropske Zemlje,i gradovi imaju porodicd koje su 6,5,4 generacija,preduzetnika,PRIVREDNIKA.
Najbolji primer,je Nemacka,zar svi nosioci i poridice Hitlerove ratne masinerije,nisu bili osudjeni,niti im imovina bila kofinskovana,i dan danas rade.
Nisu gradovi samo,zgrade i javna preduzeca,i podguzne muve politicara.
Protka Cacak.