Prethodni članak
Rad preko agencija za zapošljavanje: Prvi na listi za otkaz
Objavljeno 21/12/2020
Najmanje polovina od približno 80.000 radnika koji su bili radno angažovani “na lizing” do 1. marta i stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju, do danas je, prema nezvaničnim procenama, ostala bez posla. Zapravo, prvi talas masovnih otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je među ovim radnicima, navodi se u članku objavljenom na portalu UGS Nezavisnost.
Sindikati su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona prošle godine kada su prilikom njegovog donošenja bezuspešno insistirali da se eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa.
Nažalost, ispostavilo se da su bila opravdana strahovanja sindikalaca da će zakon poslužiti samo poslodavcima, posebno onima koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih. Tokom epidemije, zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti, ali i zbog rupa u zakonu, domišljati agancijski posrednici brzo su se prebacili u za njih manje rizičnu grupaciju – omladinske i studentske zadruga. Za radnike koji su, ne svojom voljom, iz agencija prevedeni u zadruga to je, po pravilu, značilo niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada.
Savetnik Sindikata Nezavisnost Zoran Ristić objašnjava da bi po propisima preko omladinskih zadruga trebalo da se angažuju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina. U praksi se to, međutim, ne poštuje uvek pa preko omladinskih zadruga rade i znatno stariji od 30 godina, a na takozvanim privremeno – povremenim poslovima mnogi rade bez prekida i po desetak godina!!! Ovu nezakonitu praksu koriste mnoge kompanije, čak i državne, koje upravo preko zadruga angažuju radnike i po više godina, samo da bi izbegle obaveze koje moraju da ispune ukoliko se radnici angažuju posredstvom agencija.
Zakon o agencijskom zapošljavanju sadrži brojne nejasnoće i nedorečenosti koje stvaraju “nerazrešive pravne zagonetke čak i kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima”, kaže za sajt Nezavisnosti naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.
Mario Reljanović
– Trebalo bi, na primer, daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog (angažovanog preko agencije), koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka. Takođe bi trebalo onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevinarstvo. Kolektivna prava su katastrofalno uređena tako da, primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk iako mu je ono formalno priznato – ukazuje Reljanović.
On naglašava da bi prava ustupljenih (agencijskih) radnika trebalo da budu regulisana Zakonom o radu, imajući u vidu način na koji su radna i socijalna prava garantovana stalno zaposlenima.
Izvor: Nezavisnost
__________________________________________________________
Privatne agencije koje učestvuju u zapošljavanju radne snage: „Gala lux“, „Privredno društvo…“, i td., ima ih previše na tržištu, oglašavaju njihove oglase preko „Klik do posla“ (najviše), „Jooble“ i td.-gde navodno nude posao u administraciji i td.
Pre nekoliko godina sam nasela na takav oglas u „Gala lux“, otišla sam do železničke stanice gde su bili stacionirani, tražili su moju ličnu kartu, da popunim formular, priložim diplome, lične dokumente. U stvari, nisu tražili uopšte administrativnog radnika, nego članstvo. Kasnije, počeli su da mi traže i članarinu ako me pošalju u recimo neki call centar. O sakupljanju ličnih podataka, neka se bavi Ombudsman i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti jer je to praksa ovde godinama!
Imajući u vidu loše prethodno iskustvo od strane ovakvih agencijica, izbegavala sam njih u širokom luku kada bih tražila zaposlenje, koje mi ne bi nikada niti dali ove agencije.
U martu 2020 godine se oglasila firma koja je tražila call operatera, u stvari je Auxilium d.o.o. (ili „Tragač“ na ovoj adresi) oglasio se u ime Telemax-a d.o.o.
Nisam niti imala pojma da sam postala predmet trgovine ljudima prilikom zapošljavanja.
Otišla sam na Savski nasip u firmu Telemax d.o.o. koji su mi ponudili neplaćenu obuku, koju sam položila posle 15 dana uspešno, dobila sam zaposlenje konačno. Nisam znala da li radim za Telemax ili Teledirekt, jer je u ugovoru pisalo Telemax, a dobila sam karticu za prijem i odjavu sa posla na kojoj je pisalo „Teledirekt“.
Radila sam jedne sedmice pre podne do pola tri, a druge sedmice posle podne do devet uveče, stalno su nas testirali i preslušavali naše snimljene razgovore sa korisnicima koje smo pozivali, ukazivali na naše greške u komunikaciji, moram da priznam da nije prijatno kada vas na poslu stalno snimaju i preslušavaju vaše greške: da ne pričam predugo sa korisnicima, da sklopim ugovore na neviđeno na 2 godine i prodam ljudima mts usluge, da šaljem njima ugovor na kućnu adresu, brojali su moje pozive, svi ugovori su beleženi javno na tablu da vide kolege, često mi je bilo teško kada ne ispunim targete i očekivane ugovore, beležila sam crtu kada izlazim u toalet u minut i kada se vraćam u call centar, treštala je stalno preglasna muzika koju je puštala supervizorka call centra Suzana, pa često nisam ni razumela korisnike koje pozivam šta mi govore, ali ja sam bila niko i ništa da se naljutim ili prigovorim nešto već afirmisanoj supervizorki koja se dokazala njenim pregovaračkim veštinama u prodaji ugovora box paketa. Ponekad sam mislila da ću ogluveti od preglasne muzike koja je treštala u turskom ritmu, ali sam vredno radila. Posle nedelju dana, počele su da nam pristižu 6-8 novih kolega u svaku smenu, drugi su nestajali koji su radili.
Dana 6 maja 2021 došla sam da radim u poslepodnevnu smenu, supervizorka Suzana mi nije htela dati moj radni sto i kompjuter jer je postavila tamo nekog novog zaposlenog dečka. Čekala sam, a onda su me pozvali u kancelariju supervizorka, editorka i mlada šefica koja je stigla tih dana. Dobila sam otkaz u trentuku, bez najave, jer nisam ispunila očekivane targete i poene potpisanih ugovora. Radila sam dakle, od 17. marta 2021-6.maja 2021. Rekle su mi da odem u njihovo odeljenje administracije da uzmem otkaz i odjavu ugovora.
Umesto toga, podmetnuli su mi da potpišem „sporazumni raskid ugovora“, ali posle mesec dana, iako su me odjavile istoga dana bez najave. Kod sporazumnog raskida ugovora, nezaposlena lica, nemaju pravo na socijalnu pomoć ili novčanu nadoknadu za nezaposlene, a što znači da je neko mene zaposlio sa predumišljajem da uzme novac od države za novog zaposlenog radnika, da me odjavi bez najave i da izgubim sva prava na preživljavanje. U stvari, ispadoh robljem kojim je neko trgovao da uzme novac od države za novog zaposlenog radnika, a zatim da mi podmetnu da nemam pravo niti na socijalu i pusto preživljavanje jer se posao teško nalazi, izuzev kao spremačice, u magacinu i trgovini a ja sam fizički invalid. U PIO fondu su mi kazali: „Da je njima naređeno da odbijaju sve naše žalbe iako znaju istinu da smo mnogi ljudi dobijali otkaze posle kraćeg vremena i da su poslodavci pisali da se radi o sporazumnim raskidima ugovora, a oni su takve odjave radnika i unosili u centralni registar.
Šta kazati na sve ovo: KO je sve uvučen u državni kriminal i trgovinu radnicima?
Na navedenom radnom mestu smo koristili i TIS aplikacije, u kojima smo imali pristupa JMBG, broju lične karte, gde i kada je izdata, koje box pakete ima korisnik fiksne telefonije u mts-u- a što jesu lični i poverljivi podaci, dostupni svakom novom članu koji se ovde zaposli. Ja sam krajnje poštena, nisam nikada zloupotrebila tuđe lične podatke, a za druge mi to nije poznato, ali i sama tetkica koja čisti kod njih je kazala: „Da ne može da popamti imena svih ljudi koji dolaze i odlaze svaki čas!“
Svakako, da sam ja (kao i mnogi drugi nezaposleni) navučena u ovaj posao da bi neko zaradio po novim zaposlenim radnicima novac od države, a kada smo dobili naše crkavice od 35.000 RSD, pošteno zarađene, dobijali smo mnogi otkaze- i tako smo uštedeli nekome da plaća socijalu i novčanu nadoknadu nezaposlenim licima.
O tome mora javno da se progovori!
Posle toga, bez prava na socijalu sam radila fizičke poslove, jako naporne, sa dva državna fakulteta, čistila sam 2000 kvadrata dnevno, za 35.000 RSD, a onda su mi otkazale noge i kičma, lečili su me u Sokobanjskoj mesecima da ne završim u kolicima.
Ko će meni sada to sve da plati- dragi ljudi?