Šta donosi novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije

Rad na novom Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije trebalo bi da bude jedna od prvih aktivnosti Vlade Srbije u 2021. u cilju sistemske podrške legalnom poslovanju i zapošljavanju, poručeno je na online konferenciji „Izlaz iz sive ekonomije – Nova rešenja za novo vreme“, završnom događajuzajedničkog projekta „Podrška Vladi Srbije u borbi protiv sive ekonomije 2018-2020“ koji je sproveoNALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju implementira GIZ.

Analiza primene još uvek aktuelnog Nacionalnog programa koji ističe krajem ove godine pokazala je da je uspešno realizovana polovinaod predviđenih 36 mera, a premijerka Ana Brnabić posebno ističe reformu inspekcija, sistema paušalnog oporezivanja i sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi.

– Naredna godina je izuzetno ambiciozna za nas i planiramo nekoliko važnih sistemskih projekata i reformi kao što su digitalna fiskalizacija, proširenje sezonskog zapošljavanja na nove sektore i izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru kako bi primena sistema eInspektor bila obavezna za sve republičke inspekcije. Uvodimo elektronske fakture i digitalne menice i nastavljamo s nagradnom igrom „Uzmi račun i pobedi“. Ako sve završimo, a verujem da ćemo zajedno uspeti, 2022. biće godina u kojoj će Srbija imati daleko manje problema sa sivom ekonomijom – izjavila je Brnabić ovim povodom.

NALED predlaže da novi Nacionalni program uključi tri grupe mera: mere kojima se podstiče i olakšava legalno poslovanje, mere kojima se osigurava sankcionisanje onih koji posluju nelegalno, i edukativne mere kojima se povećava poreska dislicplina, ali i transaparentnost trošenja poreskih prihoda. Među prioritetima su specijalizacija i digitalizacija sudova, jačanjekapaciteta inspekcija i Poreske uprave. U cilju smanjenja finansijskog i administrativnog opterećenja privrede, ključne mere ostaju dalje smanjenje poreskog opterećenja rada i ukidanje parafiskala, automatizacija obračuna poreza i mogućnost online plaćanja i pojednostavljivanje registracije preduzeća i prijave radnika.

– Smatramo da je potrebno da se na bolji način regulišu novi, fleksibilni oblici radnog angažovanja kao što je rad od kuće, preko onlajn platformi, ili sa delimičnim radnim vremenom, što se pokazalo posebno važno u doba pandemije. Predlažemo da se uspostavi javni elektronski registar neporeskih nameta, kako bismo svi znali šta i kome plaćamo od taksi i naknada. Na kraju, ključno je podržati preduzetništvo i samozapošljavanje kroz mere kao što je poresko oslobođenje početnika u prvoj godini poslovanja „Startuj legalno“– izjavio je Igor Lončarević,potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG.

NALED-ova analiza pokazala je da je mera Startuj legalno u 2019. omogućila otvaranje 811 biznisa i zapošljavanje 820 radnika, uz prosečne uštede od 149.000 dinara za svakog zaposlenog.  Među 811  biznisa koji su startovali legalno, 90% su preduzetničke radnje i najčešće su otvarane u sektoru trgovine i prerađivačkoj industriji.  Od ove i naredne godine, Vlada je ovu meru fokusirala na preduzetnike koji se bave inovacionom delatnošću, uz veći limit poreskog oslobođenja tokom prve tri godine poslovanja, a preporuka NALED-a je da se ova mera proširi i na određene kategorije preduzetnika paušalaca. Na značaj razvoja preduzetništva ukazuje i ministarka privrede Anđelka Atanasković.

Ona je rekla da će novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije biti predmet dogovora sa ostalim resornim ministarstvima, ali da se u svakom slučaju mnogo očekuje od fiskalizacije, gde će ministarstvo na čijem je čelu obezbediti podsticaje za privredu za lakši prelazak na savremenija tehnička rešenja fiskalnih kasa i softvera, kao i kroz prelazak na e-fakture.

Govoreći o značaju razvoja preduzetništva, Atanasković je istakla da je podrška malim i srednjim preduzećima, naročito razvoj ženskog i omladinskog preduzetništva, jedan od najznačajnijih prioriteta Ministarstva privrede.

– Mladi preduzetnici su nam svakako bitna ciljna grupa i u narednom periodu fokus će nam sve više biti na tome da se baš njima pruži maksimalna podrška. Zato ćemo iduće godine pokrenuti novi program koji će biti usmeren ka dvema veoma važnim ciljnim grupama – mladima i ženama – rekla je Atanasković.

Kristijan  Šiling, šef odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Nemačke u Beogradu, poručuje da Srbija može da računa na podrškuNemačke u borbi protiv sive ekonomije.

– Nemačka razvojna saradnja je kroz GIZ i projekat Reforma javnih finansija – Agenda 2030 podržavala Vladu Srbije u izradi i implementaciji Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koji predstavlja kombinaciju stimulativnih i represivnih mera.Novim rešenjima, pre svega u domenu digitalizacije procedura i plaćanja, kao i merama u oblasti javnih finansija, projekat treba da stvori neophodne osnove za održiv rast malih i srednjih preduzeća i dugoročnoda podstiče ekonomski razvoj – rekao je Šiling.

Tim DEKOF sa Ekonomskog fakulteta pobednik Poreske debate

Studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ilija Dragić i Dragan Dživdžanović (tim DEKOF) pobednici su studentskog takmičenja „Poreska debata: Štap ili šargarepa“, koje je organizovao NALED u saradnji s Univerzitetom u Beogradu i Poreskom upravom, a uz podršku kompanije KPMG i Nemačke razvojne saradnje. Pobednike takmičenja proglasila je rektorka Ivanka Popović.

Dragić i Dživdžanović su pobedili zastupajući stav da su podsticajne mere efikasnije za unapređenje naplate poreza i poreske kulture u odnosu na represivne. DEKOF između ostalog predlaže da se građanima omogući da deo poreza mogu sami da usmere u humanitarne svrhe ili druge namene, da se omogući izračunavanje i plaćanje poreskih obaveza putem mobilne aplikacije ili veb sajta, da se pojednostave poreske procedure za određene delatnosti, kao i da se građani kontinuirano edukuju o značaju plaćanja poreza. U finalu su bili bolji od ekipe KafeTim, koju čine studenti beogradskog Pravnog fakulteta Ivana Podgorica i Danilo Miletić.

Pobednički tim je osvojio priliku da znanja brusi na tromesečnoj plaćenoj stručnoj praksi u NALED-u ili kompaniji KPMG. Timovima koji su se plasirali u finale dodeljena su specijalna priznanja i tablet uređaji za sve članove. Priznanje i bežične slušalice za svakog člana dobio je i najbolji tim po izboru publike – studenti Ekonomskog fakulteta u Subotici Jovica Pejčić i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Nikola Končarević iz ekipe Dream Team.

_______________________________________________________________