Korona virus i privreda Srbije u 2020: „Mi ćemo tek sledeće godine da platimo cenu pandemije“

Objavljeno 30/12/2020

Pandemija korona virusa uticala je na gotovo svaku oblast u godini kojoj otkucavaju poslednji sati, a privreda se, makar u Srbiji, često pominje kao jedan od razloga zbog kojih je nemoguće ponovo zatvoriti zemlju.

Ipak, zvaničnici često, osvrćući se na 2020, govore da je Srbija doživela znatno bolju sudbinu od mnogih evropskih država.

Kao prilog toj tvrdnji nude podatke o bruto domaćem proizvodu, koji je, u poređenju s prethodnom godinom manje opao nego u nekim jačim privredama.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za BBC na srpskom da će se evropskih zemalja mnogo brže oporaviti od slabih poput srpske.

„Mi ćemo tek sledeće godine da platimo cenu. Mi i dalje plivamo, a kako sada stvari stoje, neće biti bolje ni sledeće godine“, rekao je Savić

A u godini u kojoj je na snazi tokom proleća bio policijski čas, a nekim sektorima zabranjen rad, država je isplatila punoletnim stanovnicima jednokratnu pomoć od sto evra.

Kao jedan od uspeha u 2020. zvaničnici navode i pomoć privrednicima u vidu isplate nekoliko minimalnih zarade i odlaganja rokova za otplatu kredita, ali država se za sve to dodatno zadužila.

Da li je srpski Bruto domaći proizvod zaista najbolji u Evropi?

Zbir svih proizvoda i usluga nastalih u zemlji za godinu dana – Bruto domaći proizvod (BDP), često se koristi kao jedan od pokazatelja privredne uspešnosti zemlje.

On je u Srbiji ove godine, posmatrano prema kvartalima, dva puta bio negativan i jednom pozitivan.

U prva tri meseca 2020, pre početka pandemije, zabeležen je rast u odnosu na isti kvartal 2019. od 5,2 odsto.

U naredna tri meseca, zabeležen je pad od 6,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

A u trećem kvartalu – što su ujedno i poslednji objavljeni podaci – zabeležen je pad od 1,4 odsto u odnosu na isti period 2019.

Ekonomista Milojko Arsić ocenio je nedavno da bi privreda Srbije u 2021. mogla da ostvari rast od tri do četiri odsto, čime bi mogao da u potpunosti bude nadoknađen pad u ovoj godini.

A za oko dva odsto bio bi premašen nivo privredne aktivnosti iz perioda pre krize.

„Pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2020. procenjujemo na oko 1,5 odsto, što je znatno manje od onog koji se očekuje u zemljama Centralne i Istočne Evrope (oko pet odsto) i u čitavoj Evropskoj uniji (oko 7,5 odsto)“, rekao je Arsić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda Srbije pala je u drugom kvartalu, ali je u trećem zabeležen rast BDP-a od više od sedam odsto u odnosu na prethodni deo godine.

Srbija i borba sa korona virusom u 12 minuta

Od najsmešnijeg virusa do 300.000 zaraženih.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je početkom decembra da će Srbija ove godine, prema rastu BDP biti najbolja u Evropi.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da nije realno posmatrati pokazatelje u tako kratkim rokovima, kao i da treba biti oprezan u poređenju s drugim zemljama.

„Sve je relativno – ako bismo samo gledali stope rasta i poredili se s Nemačkom, mogli bismo da kažemo da je to sjajna stvar.

„Ali iza toga ide rečenica da je i dalje minus – i dalje imamo manje ove godine nego što smo imali prošle“, kaže Savić.

On tvrdi da privredu Srbije tek sledeće godine čeka privredno suočavanje sa posledicama korona virusa.

„Ljudi izgube iz vida jednu stvar – nemačka privreda je najsnažnija privreda u Evropi, a industrija je jača od Velike Britanije, Francuske i Italije zajedno“, kaže Savić.

Prema procenama stručnjaka, privreda Nemačke će ove godine opasti za oko šest odsto i imaće prvi put od 2009. negativan BDP.

Procenjuje se da će sledeće godine privreda zemlje sa više od 80 miliona stanovnika porasti za nešto više od četiri odsto.

BDP te zemlje takođe je posle naglog pada u drugom kvartalu, u trećem zabeležio porast od 8,2 odsto u odnosu na prethodni period.

Savezni zavod za statistiku Nemačke objavio je da je u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine – kvartalom pre pandemije korona virusa, BDP u trećem kvartalu 2020. bio niži za 4,2 odsto.

Na nivou čitave EU u aprilu, maju i junu zabeležen je pad od više od 11 odsto u odnosu na prethodni period, dok se u naredna tri meseca povećao približno isto, podaci su Evrostata.

Kako je virus korona uticao na vaš džep

Kako virus korona utiče na naše džepove

Ekonomista Savić kaže da se Srbija razlikuje od ovih zemalja po nekoliko stvari.

„Neke visokorazvijene zemlje koje su, posmatrano po kvartalima, zabeležile dvocifrene stope pada, za razliku od Srbije mnogo su uključenije u globalne lance snabdevanja.

„S obzirom na to da je pandemija prekinula te lance, očekivano je da privreda opadne“, kaže Savić.

Objašnjava da sve ono što je bila prednost velikih privreda i jakih zemalja – da su mogle da idu tamo gde im je najpovoljnije da proizvode komponente – pojavom korone, postalo je nedostatak.

U odnosu na ove zemlje, kaže Savić, u Srbiji je učešće poljoprivrede relativno visoko u BDP-u i kreće se i do 15 odsto.

„Ove godine poljoprivreda nije podbacila, pa je i to uticalo na održavanje BDP-a“, objašnjava Savić.

Takođe, za održavanje BDP-a odgovorne su i državne investicije, naročito u sektoru građevinarstva, dodaje.

Jedan od razlog je i što je prehrambena industrija sve vreme dobro radila.

„Tu je najveće učešće domaćih komponenti. Ne zavise mnogo od sveta, pa ih nije pogodilo zatvaranje drugih privreda“, objašnjava.

Nizak pad BDP-a za životni standard i konkretnu poziciju čoveka ne znači mnogo, kaže Savić, ali u dugom roku može.

„Ako je manji pad, zemlja će se manje zaduživati posmatrano u proseku“.

„Može se desiti da u zemlji s nižim BDP-om po glavi stanovnika ljudi bolje žive, jer će raspodela biti ravnomerna“, kaže Savić.

Savić dodaje i da su mnoge zemlje pale, ali će se brže oporaviti od slabih privreda poput srpske.

Kolika je vaša plata u odnosu na prosek?

Prosečna zarada u Srbiji ove godine drži se iznad 500 evra o kojima se godinama unazad govorilo.

Poslednji dostupni podaci za oktobar pokazuju da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 60.109 dinara, što je oko 511 evra.

Treba biti oprezan, kaže Savić, jer u prosek ulazi manjina sa visokim zaradama i većina sa niskim primanjima.

Prosečna neto zarada za oktobar 2020. godine iznosila je 46.382 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji dobilo zaradu do tog iznosa.

Takođe, zaradu višu od prosečne mesecima unazad imaju stanovnici oko 20 gradova i opština u Srbiji od više od 170.

Podatke o tome koliko zaposlenih u Srbiji dobija minimalnu zaradu, koja ove godine iznosi oko 32.000 dinara, RZS ne evidentira.

Država je ove godine pomogla privrednike isplatom minimalaca, a sve punoletne stanovnike sa po sto evra pomoći.

Za to su bila potrebna zaduživanja, koja će plaćati buduće generacije, kaže Savić.

„Jedno od pitanja koje je neizbežno je koja je cena što smo uslovno rečeno najbolji u Evropi, koliko je država sebe prenapregnula, koliko se zadužila od budućnosti.

„Mi smo prošli kroz jedan ludi period neodgovornog ponašanja u javnim finansijama, kada se preko svake mere zaduživalo“, kaže Savić.

On podseća da je zaduženost 2008. godine bila oko 8,6 milijardi, 2011. je bilo 14,6 milijardi, a da je sada 29 milijardi.

Vučić je početkom decembra rekao da je tokom kovid krize nivo javnog duga porastao za 5,7 odsto, ali da je pod kontrolom.

Milojko Arsić je rekao da su prognoze da će javni dug dogodine premašiti 60 odsto BDP-a, ali da će fiskalna pozicija Srbije ostati stabilna.

Isplata 100 evra: Zašto toliko buke oko toga

Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika

Da li je nezaposlenost porasla?

Pandemija je dovela i do gubitka radnih mesta, ali se pojavljuju različiti podaci o tome koliko je ljudi ostalo bez posla.

Prvi talas pandemije Kovida-19 doveo je do otpuštanja oko 200.000 ljudi ili osam odsto zaposlenih u Srbiji, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) krajem novembra,

Ministarstvo za rad tvrdilo je da je prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, od početka pandemije do kraja novembra, bez posla ostalo 44.105 ljudi.

„Procenat nezaposlenosti je 7,3 odsto, što je najmanje do sad“, navedeno je tada u saopštenju i dodato da je Vlada pomogla da se spreči „masovno otpuštanje“, jer je isplatila zarade za više od milion zaposlenih.

Ekonomista Milojko Arsić izjavio je da se tokom 2021. očekuje rast nezaposlenosti, usled otpuštanja radnika u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom i stagnacije zaposlenosti u većini ostalih delatnosti.

„Za sada je verovatnije da će se registrovana zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada, nego da će posao izgubiti nekoliko stotina hiljada radnika“, rekao je Arsić.

Kako nas statistički podaci obmanjuju

Ekonomski podaci o privredi Srbije su u porastu, ali to ne znači da građani bolje žive.

Investicije

Srbija se 2019. godini našla na prvom mestu u svetu po broju direktnih stranih investicija, prema godišnjem izveštaju Fajnenšl Tajmsa.

Ipak, ove godine one su opale na globalnom i lokalnom nivou.

U prvom polugodištu 2020. strane direktne investicije su na svetskom nivou skoro prepolovljene u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju.

Evropa je zabeležila negativan priliv stranih direktnih investicija.

Šta je preče – ljudi ili privreda?

Korona virus: Šta je preče – ljudi ili ekonomija?

Kako je ranije za Danas objasnio Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ovako loš rezultat se u Evropi prvi put registruje od kad se vodi statistika investicija.

U Srbiji je takođe smanjen priliv stranih direktnih investicija i to za 29 odsto.

Za prvih osam meseci neto SDI, kada se od priliva oduzmu investicije rezidenata Srbije u inostranstvo, iznele su 1,66 milijardi evra, dok je bruto priliv iznosio 1,72 milijarde evra.

Istovremeno je odliv na osnovu direktnih investicija iznosio 788 miliona evra, što je 40 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, navodi Danas.

Smanjenje priliva stranih direktnih investicija je očekivano, a takav trend očekuje se i naredne godine, naveo je Milojko Arsić.

Strane direktne investicije, kako je naveo, ostaće na niskom nivou jer će tokom većeg dela 2021. ekonomski i neekonomski rizici biti visoki, a pogoršanje finansijskog stanja preduzeća, mogućih investitora, će uticati na odlaganje ili odustajanje od ulaganja u inostranstvu.

Kako za BBC na srpskom kažu u Razvojnoj agenciji Srbije, prema podacima NBS za period januar – oktobar 2020. prilivi po osnovu stranih direktnih ulaganja iznose dve milijarde evra.

Šta čeka privredu posle korone?

Da li svetskoj privredi preti recesija – ili još gore – ekonomska kriza?

„Prema evidenciji RAS, zaključno sa 16. decembrom 2020. godine, u ovoj godini ukupno je bilo 40 otvaranja fabrika i investicionih projekata, a kojima je planirano otvaranje ukupno oko 11.500 radnih mesta.

„Takođe, u istom periodu otpočeta je gradnja, postavljen kamen temeljac, za 18 fabrika“, navodi se u pisanom odgovoru koji je BBC na srpskom dobio u Razvojnoj agenciji Srbije.

Savić kaže da kada je reč o stranim direktnim investicijama, vidi pozitivan rezultat.

„Ono što je karakteristika većine do sada je da se radi o jednostavnim poslovima, niskom stepen obrade proizvoda, proizvodnji najjednostavnijih komponenti, niskim zaradama“, kaže Savić.

Tvrdi da su sada u Kragujevac došli investitori koji će praviti tramvaje za Nemačku, a da će u Novom Sadu proizvoditi motori za električna vozila.

„Polako dolaze delatnosti koje su visoko tehnološke – nema ih mnogo, ali od nečeg mora da se krene.

Srbija ima visoko obučenu radnu snagu, koja ne košta mnogo, a investitori imaju garanciju Srbije, smatra Savić.

„To je državni projekat, ona ih dovodi, ne čekaju u redovima da dobiju dozvole“.

„Nemamo kao društvo velike koristi od toga, ali ponavljam, šta da radimo, šta nam je izbor, da kažemo nećemo to“, objašnjava.

Istorija srpske valute u 90 sekundi

Danas dinar slavi rođendan. Pogledajte kako se menjao kroz istoriju.

Kako sve to utiče na životni standard?

Iako pojedini statistički podaci govore da je u Srbiji privreda u plusu, to se ne odražava mnogo na živote ljudi, kaže Savić.

„Najveći broj ljudi u Srbiji živi od prvog do prvog u mesecu, neko je imao neku ušteđevinu, ali je to potrošeno“.

Prema poslednjim dostupnim podacima za 2019, u Srbiji oko sedam odsto stanovnika nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe.

Stopa rizika od siromaštva, procenat ljudi čiji su mesečni prihodi bili ispod 19.381 po članu domaćinstva, bila je 23,2 odsto.

Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko ljudi je stvarno siromašno, već procenat lica koji imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Poslednjih godina, makar statistički, u Srbiji za osnovne namirnice nema oko pola miliona ljudi.

Ocenjujući celokupnu godinu, Savić kaže da je statistika čudo, ali kad se prevede na jezik konkretnih brojki koje pogađaju ljude, dolazi se do katastrofe.

„Preživeli smo s manje ili više ekonomske štete i opterećenja u narednim godinama, ali ne ponovilo se“, zaključuje Savić.