Korona virus: Kako je u Srbiji počela godinu koja je promenila stvarnost

Objavljeno 02/01/2021

Sećate li se novogodišnjih odluka koje ste doneli 31. decembra 2019?

Možda spadate u srećnike koji su uspeli da ispune novogodišnje odluke, ali za većinu ljudi, 2020. je promenila planove i donela mnogobrojne izazove.

Pandemija virusa korona paralisala je svet, odnela više od 1,8 miliona života, a u Srbiji više od 3.200.

Ipak, kada je sat otkucao ponoć 31. januara 2019, a na trgovima širom sveta nebo zapalio vatromet, malo ko je mogao da pretpostavi šta nas čeka.

Sve dok 15. marta Srbija nije stala, posle proglašenja vanrednog stanja, brinuli smo druge brige, planirali, radovali se i družili se na drugačiji način.

Evo šta je okupiralo pažnju ljudi u Srbiji na početku 2020. godine za koju verovatno niko nije slutio da će ostaviti takav trag u istoriji čovečanstva.

Januar: Od božićnog molebana do Australijan opena

Beograd: Moleban za Crnu Goru i Kosovo

Slavio se dolazak nove, 2020. godine – gradski trgovi su bili puni ljudi, a na beogradskom Trgu Republike, nastupe pevača pratilo je više desetina hiljada ljudi – zajedno su odbrojavali do ponoći.

U danima pre i posle Nove godine, cela zemlja je pratila potragu za Ninoslavom Jovanovićem, kojeg su mediji prozvali Malčanski berberin.

Jovanović se sumnjičio da je krajem decembra oteo dvanaestogodišnju devojčicu iz niškog naselja Suvi Do.

Devojčica je pronađena posle deset dana potrage, a jake snage policije i vojske nastavila su da tragaju za Jovanovićem.

On je uhapšen 5. januara na groblju u selu Malča kod Niša. Sada mu se sudi.

Dan kasnije, na Badnje veče, Srbiju je prekrio sneg, a stotine vernika obeležilo je Božić po julijanskom kalendaru – 7. januara.

Dan posle Božića, u susednoj Crnoj Gori na snagu je stupio kontroverzni Zakon o slobodi veroispovesti.

U Beogradu je više od hiljadu ljudi šetalo od Terazija do hrama Svetog Save – Srpska pravoslavna crkva organizovala je moleban „u znak podrške srpskom narodu u Crnoj Gori, Kosovu i svim srpskim krajevima“.

Zakon o slobodi veroispovesti, usvojen krajem 2019, izazvao je buru u Crnoj Gori i protivljenje dela crnogorske opozicije, ali i predstavnika Srpske pravoslavne crkve.

Zakonom je predviđeno da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine – ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo, što je izazvalo burne reakcije.

Krajem 2020, nova skupštinska većina u kojoj prvi put posle 30 godina nije bilo predstavnika Demokratske partije socijalista, izmenila je delove zakona koji su doveli do protesta.

Fanove filmova Ko to tamo peva, Varljivo leto ’68, Tri karte za Holivud, kao i partizanskim filmovima Užička republika, Sutjeska i Valter brani Sarajevo, rastužila je vest da je poznata glumica Neda Arnerić preminula u Beogradu u 67. godini.

Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

U prvoj polovini januara, o virusu korona se i dalje samo šuška – deluje isuviše daleko.

Ipak, prvog meseca 2020, mediji prenose vest o srpskom bračnom paru koje je u karantinu zbog novog virusa – doduše, kilometrima daleko, u indijskoj državi Goa.

Bračni par prosvetnih radnika koji je u Indiju doputovao iz Šenžena u Kini, gde su živeli, zadržan je na granici i smešten u karantin jer je suprug imao simptome virusa o kome se u tom trenutku ne zna gotovo ništa.

Iako se sredinom meseca sumnjalo da je jedan kineski državljanin koji je boravio u Srbiji imao korona virus, na kraju se pokazalo da je ipak bilo reči o respiratornoj infekciji.

U drugoj polovini januara, pažljivo se prate dešavanja u zemlji na drugom kraju zemljine kugle – ne, ne radi se o Kini, bar ne još – u Australiji je 20. januara počeo Australijan open.

Malo ko je slutio da će pune tribine uskoro postati prošlost.

Pogledajte video: Heroji solidarnosti u eri korona virusa

Oni su mali heroji solidarnosti tokom epidemije korona virusa u Srbiji

Dok je Srbija navijala za Novaka Đokovića, zamenik gradonačelnika glavnog grada Goran Vesić iznenadio je Beograđane.

Simbol grada, zgrada Beograđanka, predstavlja teret i gubitak i biće prodata, najavio je Vesić i dodao da će problem rešiti privatni vlasnik.

„Od poreza na imovinu godišnje bismo mogli da prihodujemo oko milion evra“, najavio je.

Osam meseci kasnije, Beograđanka je dobila novog vlasnika, a gradska vlast je pretrpela kritike da je simbol Beograda prodao ispod cene.

U vreme kada je najavljena prodaja, u januaru, vrh Beograđanke se često nije mogao videti – bio je obavijen smogom i maglom, a ljudi su zabrinuto pratili prisustvo štetnih materija u vazduhu.

Vazduh u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu, Valjevu i Zaječaru bio je veoma zagađen, pokazivali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Srbija je svrstana u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, prenela je Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje.

Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada nekoliko lokalnih samouprava u pokušaju da sazna na koji način se kontroliše zagađenost vazduha.

Pogledajte video o Vladimiru iz Beograda koji je sam napravio aparat za merenje kvaliteta vazduha

Merenje zagađenja vazduha u sopstvenom domu

U januaru se već uveliko govori u parlamentarnim izborima, najavljenim za proleće.

Deo opozicije najavljuje bojkot, a vlast nsmanjenje izbornog praga za ulazak u parlament.

Krajem meseca, na beogradskom aerodromu postavljena je termovizijska kamera koja detektuje telesnu temperaturu, a istu opremu dobio je i aerodrom Konstantin Veliki u Nišu.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tada najavljivao da je Srbija spremna za mogućnost epidemije, ali i da domaći stručnjaci mogu da naprave vakcinu za virus korona.

Februar: Novak na vrhu sveta, više žene na listama političkih partija i „najsmešniji virus na svetu“

Februar počinje slavljenički – Novak Đoković je osmi put osvojio Australijan open i ponovo postao najbolji teniser sveta.

Istog dana, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković najavljuje da će izbori u Srbiji biti održani 26. aprila.

Uprkos kritikama stručnjaka i opozicije da se izborni zakoni ne menjaju uoči izbora, u drugoj nedelji februara, Skupština čini upravo to.

Usvojene su izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima.

Ovom odlukom je izborni cenzus od pet odsto smanjen na tri, pa će više stranaka i kandidata imati priliku da uđu u lokalne skupštine, predviđali su stručnjaci.

Isti zakon propisao je da se na izbornim listama mora naći 40 odsto žena.

Dva dana kasnije, sve oči uprte su u Sjedinjene Američke Države – iako nijedan film iz Srbije nije bio nominovan za Oskara, sa uzbuđenjem smo pratili da li će Oskar stići u komšiluk.

Makedonski film Zemlja meda bio je nominovan u dve kategorije – za najbolji strani i najbolji dokumentarni film.

Balkan je ostao bez Oskara, ali je film Zemlja meda ušao u istoriju Oskara – to je prvi film nominovan i za najbolji dokumentarac i za najbolji strani dugometražni film.

Daleko od crvenog tepiha, na graničnim prelazima Srbije je uveden pojačan nadzor putnika iz Italije i Kine, a Ministarstvo zdravlja počelo je da vodi evidenciju ljudi koji dolaze iz područja zahvaćenih virusom.

Februar donosi prve strepnje zbog epidemije – virus korona stigao je u Evropu, a Italija je već paralisana – broj obolelih i raste svakog dana.

Krajem meseca, država Srbija potpisuje ugovor sa Novom ljubljanskom bankom (NLB) o prodaji Komercijalne banke.

BBC na srpskom objavljuje intervju sa tadašnjim predsednikom Kosova Hašimom Tačijem – prvi intervju Tačija za srpske medije posle dve godine pauze.

„Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine. Ako se ne desi ove godine, plašim se da ćemo izgubiti decenije“, rekao je tada Tači za BBC na srpskom.

Dva dana kasnije, u Srbiji je održana prva i jedna od najzapaženijih konferencija za novinare zbog epidemije virusa korona.

Dok je na konferenciji predsednik Vučić uveravao ljude da ne brinu, već budu oprezni i ozbiljni, načelnik pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova Branimir Nestorović virus korona nazvao je najsmešnijim na svetu.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“, rekao je tada Nestorović.