U užem izboru za NIN-ovu nagradu tri Čačanina

U skoro svim oblastima u Srbiji preovlađuje beogradizacija, pa otuda i ona izreka „Srbija radi, Beograd se gradi“. Da baš sve nije do te mere centralizovano i koncentrisano u glavnom gradu, već godinama unazad pokazuje stvaralaštvo u oblasti književnosti. Sudeći po mestima u kojima žive i rade mnogi od popularnih i nagrađivanih književnika u Srbiji, moglo bi se reći da je Ivo Andrić svakako bio u pravu kada je u romanu „Na Drini ćuprija“ napisao „da svi velikii ljudi, kao i sve velike reke, dolaze iz provincije“.

Ne bi se baš moglo reći da je Čačak provincija, a naročito ne kada su pisci u pitanju, jer evo ove godine u procesu dodeljivanja najprestižnije nacionalne nagrade kada je književnost u pitanju, a reč je o NIN-ovoj nagradi za najbolji roman u 2020. godini,  učestvuju i četiri Čačanina.

Jedan od njih, Branko Kukić, glavni urednik renomiranog književnog časopisa „Gradac“, i ovog puta je član žirija za dodelu NIN-ove nagrade za književnost.

Ostala trojica su autori čiji romani su ušli u uži izbor za dodelu nagrade.

Vladan Matijević rođen je 1962. godine u Čačku, u čijem predgrađu i danas živi. Osamnaest godina je radio u fabrici bazne hemije, od 2005. zaposlen je u galeriji Nadežda Petrović u Čačku.

Počeo je sa pisanjem poezije, njegove pesme štampane su u časopisima već početkom osamdesetih. Godine 1991. objavljuje zbirku pesama Ne remeteći rasulo, koja, po Matijeviću, predstavlja prelomni trenutak u njegovom životu. Ubrzo počinje da piše i prozu. Kratki roman Van kontrole je njegovo prvo prozno delo.

Do danas je objavio trinaest knjiga, većina je imala više izdanja. Prevođen je na francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja u Srbiji, između ostalih i Andrićeve nagrade za najbolju knjigu priča 2000. godine i Ninove nagrade kritike za najbolji roman 2003. godine.

O stvaralaštvu Vladana Matijevića napisano je više od sto kritičkih tekstova, o njemu su snimljena dva dokumentarna televizijska filma autora Josipa Babela (2004) i Olgice Rakić (2010). Pisac i urednik Aleksandar Gatalica, snimio je 2016. za RTS polučasovnu emisiju Književni dijalog sa Vladanom Matijevićem. Radio Beograd Drugi program emitovao je njegovu radio-dramu Postvidovdanski boj (2014) u režiji Slađane Kilibarde.

Za NIN-ovu nagradu Matijević konkuriše sa svojim novim romanom „Sloboda govora“ u izdanju „Lagune“.

Nenad Teofilović (1963, Čačak) objavio je zbirku priča Snovi i senke (Geopoeti-ka, 1998, Nagrada „Isidorijana“), kao i romane Klopka (autorsko izdanje, 2002, Nagrada „Branko Ćopić“) i Vrteška (Dereta, 2008, Nagrada „Deretina knjiga godine“). Po romanu Klopka snimlјen je istoimeni film (2007).

Za NIN-ovu nagradu predložen je njegov roman „Fraktura“, čiji izdavač je „Dereta“.

Već sama činjenica da je četvoro čačanskih književnika, jedan kao član žirija, a trojica kao kandidati na nagradu, uključeni u dodelu najvrednije književne nagrade u državi, dovoljno govori o kvalitetu i rejtingu koji čačanski pisci uživaju u oblasti književnosti i kulturi Srbije uopšte.

Najmlađi čačanski autor čiji roman je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu je Savo Stijepović.

Savo Stijepović je rođen 2. januara 1970. godine u Čačku. Objavio je pesničke zbirke „Antologija univerzalizma” (1994) i „Dekadenca” (1996), kao i romane „Mahagoni hol” (2008), „Kameni brodovi” (2011) i „Sredozemlje” (2017). Priredio je i tematske brojeve časopisa Gradac posvećene Džimu Morisonu, Džeku Keruaku i panku. Za roman  „Sredozemlje”  dobio je nagradu „Miroslav Dereta”. Živi i radi u Čačku.

Za NIN-ovu nagradu kandidovan je sa romanom „Prekrasne ruševine“ u izdanju beogradske kuće „Dereta“.

_____________________________________________________