Prethodni članak
Studenti traže izmene Zakona o visokom obrazovanju
Na univerzitetima u Srbiji juče je počelo potpisivanje peticije za izmene Zakona o visokom obrazovanju, kako bi do početka naredne školske godine bili rešeni gorući problemi na fakultetima. Kampanju pod nazivom „Potpiši za 10“ pokrenula je Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), u saradnji sa studentskim parlamentima svih univerziteta Srbije, a potpisivanje peticije trajaće 10 dana – izjavio je predsednik SKONUS-a Milan Petković.
On ističe da novi zakon o visokom obrazovanju po svoj prilici neće biti završen ni do kraja ove kalendarske, a kamoli do početka nove akademske godine, zbog čega su studenti odlučili da na vreme iniciraju izmene zakona i izbegnu dosadašnju praksu da se problemi rešavaju „u minut do 12“.
Studenti traže da uslov za budžetski status i dalje bude 48 bodova, da se akademcima na svim nivoima studija omogući apsolventski staž najduže godinu dana po isteku redovnog roka, kao i da se Zakonom o visokom obrazovanju više ne definiše broj ispitnih rokova već da to bude prepušteno univerzitetima i fakultetima. Petković kaže da bi jedno od rešenja moglo da bude da se na nivou svakog univerziteta precizira okvir, a da uprave fakulteta, u dogovoru sa studentskim parlamentima i na osnovu prakse iz prethodnih godina, definišu broj ispitnih rokova.
– Smatramo da je šest ispitnih rokova najoptimalniji broj, a na nekim fakultetima i više od toga i da tim pitanjem ne treba da se bavi Ministarstvo prosvete. U interesu fakulteta je da efikasnost studiranja bude veća – navodi Petković, podsećajući da trenutno studenti imaju pet ispitnih rokova, ali da je tendencija da se taj broj smanji na četiri.
Najbolje da svake sedmice bude po jedan ispitni rok, tako da se i nastavnici i studenti bave samo ispitima, umesto da se nešto i uči u međuvremenu.
Naravno da Zakon o visokom obrazovanju treba poboljšavati, naročito po pitanju kriterijuma za biranje onih koji mogu da predaju na fakultetima, ali kako se studenti ne setiše da prvo traže da se donesu i POŠTUJU pravilnici o kažnjavanju prepisivanja na ispitima?
Bar polovina studenata redovno koristi ili pokušava da koristi mobilni telefon na ispitu, mada su tu dobrim delom krivi i sami profesori koji daju pitanja na koja priznaju kao tačne odgovore jedino napisane paragraf(e) od reči do reči onako kako izgledaju na njihovim prezentacijama sa predavanja (koje dele studentima preko sajtova fakulteta) – tako su studenti danas pošteđeni čak i ručnog pisanja „puškica“, samo snime celu prezentaciju na telefon!
Kodeks časti podrazumeva da se ne plagiraju tuđi radovi i gotovi materijali sa interneta pri izradi seminarskih i diplomskih radova, ali kod nas je to otišlo toliko daleko da se čak i doktorati prepisuju.
Gorući problem je i to što pojedinci „rode mečku“ da diplomiraju ili završe postdiplomske studije kod korektnih mentora gde se i mentor i kandidat trude da kandidat stekne pravo znanje i sutra može i sam biti npr. mentor nekom doktorantu, a drugi pojedinci su zajedno sa svojim nazovi mentorima našli rupu u sistemu i doktoriraju na tuđim rezultatima ili „pošteno“ na nekoj banalnoj temi.
I sutra su ta dva doktora nauka u svemu ne samo ravnopravni, već ovaj koji je „doktorirao“ često bude i favorizovan u državnim institucijama.
Studenti treba da se prvo bore sa „fer plej“ na ispitima, kažnjavanje buduće nelojalne konkurencije (oni koji sada prepisuju možda će im sutra biti konkurencija za posao, gde će opet koristiti nelegalne metode da pokažu kako su isto dobri ili čak i bolji), uslove na predavanjima i vežbama (opremljene laboratorije, učionice, bolju primenu multimedijalnih sistema u nastavi tako da to ne bude samo da profesorima omogući lakši posao, već i bolje i brže učenje studentima), itd.
A ispitni rokovi su najmanji problem, jer nekada su studenti polagali dvosemestralne ispite sa samo 5 rokova u godini, a sada su svi ispiti jednosemestralni, plus se mnogi polažu tokom semestra iz delova.
Takođe, studenti treba da se bore i protiv onih koji ne poštuju Bolonju (ne omogućuju polaganje 30-70% ispita preko predispitnih obaveza) i protiv onih koji traže previše za ispit (obim literature i gradiva je definisan brojem časova i brojem ESPB bodova koje nosi ispit, tako da je svako nametanje obimnije literature i gradiva preopterećenje studenata!), a ne za LAKŠE polaganje ispita i česte ispitne rokove (u kojima mnogi prijave ispit, a ne izađu na polaganje, pa bi onda već sledećeg meseca još jedan ispitni rok).