Српски народни календар за 2021. годину

Из штампе је изашао Српски народни календар за 2021. годину. Издавач календара је, као и свих претходних година Агенција „Чворак“. Поводом новог броја календара издавач је читаоцима и јавности упутио следеће поруке:

Уважени читаоче,

Поодавно је Српски народни календар постао пунолетан, зашао у зреле стваралачке године. Био је, и остаје, наш чачански, београдски, шумадијски, драгачевски, старовлашки, топлички, златиборски, косовометохијски, крајишнички, сремско-банатско-бачки, републикосрпски… Дакле, европски, светосрпски.

Опстаје на свим просторима на којима се рађају српска деца, одрастају, сљубављу заснивају брачне заједнице, крштавају кћери и синове, славе крсну славу, пријатељују са добрим људима, афирмишу се сваковрсним стваралаштвом, посвећеном човеку, и, неминовно… одлазе са овог света да миришу каћуне одоздо, а душе да им благују у рајском насељу.

Српски народни календар стизао је, и стиже, и до најудаљенијих српских домова, храмова, градилишта, привредних фирми, установа културе и просвете. Постао је, поодавно, по оцени читалаца, истинска народна духовна читанка, сведочница прошлости и нашег времена, али и водиља у будућност.

А, све је почело – подсећам! – више него скромно. Почело надахнућем двојице београдсих новинара и публициста, Мирослава Никитовића и Љубисава Крунића, уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве од 19. новембра 1992. године.

Од тада, ево, скоро три деценије, у Српски народни календар прибирани су одабрани текстови најумнијих српских стваралаца, неки раније публиковани, други наменски писани за ову сведуховницу. Придруживали су се и многи други, који су тек ступали у чаробни свет стваралаштва. Дакле, аутори су и достојанственици Српске православне цркве, доктори наука, уиверзитетски професори, академици, мајстори писане речи најразноврснијих научних и уметничких дисциплина, који су писали користећи слова Ћирилова и Вукова. Нису изостајали ни прилози познатих страних стваралаца, који су одавали почаст Србима, нашим великанима, или су расветљавали слојевиту прошлост овог народа, који је, на брдовитом Балкану, опстајао преживљавајући векове и векове, окупације домовине и робовања, буне, устанке и ратове, епидемије заразних болести, гладне године, елементарне непогоде, промене владалачких династија и друштвених система, депресијације и девалвације националне валуте, опстајао поносит и достојанствен.

И Српски народни календар живео је са својим народом. Опстајао је захваљујући доброчинитељима, који су његово објављивање подржавали – и финансијски, и морално.

Српски народни календар, на наш понос и дику, са скоро 90. 000 примерака, краси српске домове и библиотеке установа и институција, не само у домовини, већ и широм света.

Раније објављеним, придружујемо, ево, и овај Српски народни календар.

Нову народну, српску читанку.

Слободан ЧВОРОВИћ

Приређивачи календара су овогодишње издање окарактерисали као „читанку попноса и љубави“, а у обраћању читаоцима написали:

Састављајући ову народну читанку, Српски народни календар за просту 2021. годину, ишчитавали смо светосавске химничне посвећенице, усрдне молитвенице и православно речје стижући у српска светилишта и племените домове, где нас је храбрило и усмеравало подвижништво наших светитеља и сећанице/памћенице повесничких збивања, уз истицање служења своме роду знаменитих Срба. Ослушкивали смо песничка завештања, бележили васколике умованке…

У прошлости смо проналазили оне духовне вертиакле које могу да нам буду путовање у будућност. Сведочимо како су наши преци јуначки бранећи родну груду, чедо у колевци, крсну славу и гробља оних који су чедне душе отишли да миришу божуре одоздо, стижући Богу на истину. При том, тежили су, како је својевремено издушио велики српски песник Бранко В. Радичевић, да Србија ратове тамне замени за љубавне, да племенити Срби и нежне Српкиње војују на јуришним положајима загрљаја, ратова пољубаца и рађања деце.

Да више не буде што је било, како је записао познати српски етнолог Миле Недељковић: „Срећни народи немају историју, а њихови сељаци идилично уживају у земаљским плодовима свога рада. Наш је народ, међутим, народ врло несрећан, као и наш сељак, јер имамо врло богату историју, која је страшни летопис ратова, смрти и сеоба, а наш сељак, вечито с главом у торби, живи разапет између суше и пушке, гласних птица и свакојаких немилица…“

Наравно, то ни у Српском народном календару не заборављамо, јер знамо ово што записа један српски заточеник писане речи ослушкујући завештање великог српског Жупана Стефана Немање:

 „Народ не чине само они који живе на земљи, него и сви мртви, сваки на броју који у њој почива. Јер, без оног под земљом… оног најнепознатијег и безименог, не би било онога на земљи, сада знаног и  именитог.

Њиву не чини једна летина, ни народ не чини један нараштај.

Ливаду не чини један откос, нити је може уништити једна косидба…“

Зато: Српски народни календар, овај који стиже свим добронамерним људима, стваралачки упућује читаоце у знамења прошлости истовремено их позивајући да славе постигнућа нашег доба и да сагледавају, стремећи јој, верујућу будућност.

Уважени читаоче, нека те духовно озарује ова наша даровница писане речи. Наша, а твоја, на многаја љета!

У граду Чачку, на реци Морави,

где човечје трајно борави,

ПРИРЕЂИВАЧИ

______________________________________________________________________________