Ponoš: Srbiji treba prosperitet, a ne stabilnost na niskom nivou razvoja

Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da je građanima Srbije potreban prosperitet, a ne stabilnost na niskom nivou razvoja.

– Ne sumnjam da je nekim uticajnim Evropljanima najvažnija stabilnost regiona, ali građanima Srbije je neophodan prosperitet – rekao je Ponoš televiziji Nova S, povodom izjave poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramom da ona ne vidi razlog za prevremene izbore u Srbiji i da je „Evropi najvažnija stabilnost regiona“.

Ponoš je izjavu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika da su potrebni uslovi za fer izbore u Srbiji ocenio kao „priznanje da su junski izbori bili neregularni i da bi trebalo ponoviti izbore, što je potvrda ispravnosti i uspeha bojkota“.  

Potpredsednik Narodne stranke je naveo da je optimista da će „prava opozicija“ doći do zajedničkog stava za nastup u dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima uz posredovanje EU, ali da je pitanje da li će ti razgovori početi i završiti se na vreme, kako bi moglo da bude primenjeno ono što je dogovoreno.

– Rezultate u dijalogu moguće je postići u razumnom roku ako opoziciju i vlast budu predstavljala po dva pregovarača uz jednog ili dva medijatora iz Evropskog parlamenta. Ako opozicija ne može da se dogovori o platformi i dva imena koja bi je zastupala, onda ne bi trebalo ni da idemo na izbore. To bi bilo polaganje ispita zrelosti opozicije – da li možemo da se okupimo oko dva imena – rekao je Ponoš.

Ponoš je istakao da Narodna stranka „nije previše oduševljena idejom da se formira ministarstvo za izbore“, jer bi to značilo da je opozicija na mala vrata ušla u vlast i da bi „time dala legitimitet vladi za koju tvrdi da je nelegitimna jer je proizašla iz nelegitimne skupštine proizašle iz izbora koje je opozicija bojkotovala“.

– Svesni smo, međutim, da su u ovoj fazi potrebna nelinearlna rešenja jer postojeći normativni ambijent ne daje rezultate. Pokušavamo da od 2000. godine primenimo rešenja koja su dobra u Holandiji i to ide teško, jer je nemoguće odjednom preći iz opanka na štiklu od 12 centimetara – rekao je Ponoš.  

Ponoš je dodao da je „realno naći prelazne forme za ključne stvari za tri perioda – dijalog koji bi trebalo da do određenog roka da rezultat, period do izbora, između šest i devet meseci, tokom kojeg bi se dogovoreno primenilo i na kraju kako izgleda sam izborni dan uz razdvajanje izbora na različitim nivoima“.

– Posebno ministarstvo nije rešenje, ali nam treba neko koordinaciono telo sa posebnim ovlašćenjima, sastavljeno na paritetnom principu, nadgledalo implemantaciju dogovorenog. Mora da se spreči majorizacija od strane vlasti, posebno u društvu sa urušenim institucijama – rekao je Ponoš.

Ponoš je dodao da „treba razgovarati i o odgovarajućoj formi pariteta u REM-u i uredništvu Radio-televizije Srbije“.

– Možda nam je potreban i neko sa strane ko bi imao ’zlatnu akciju’, možda neko iz EU – rekao je Ponoš.

Upitan da li je Narodna stranka dobila poziv da se pridruži platformi Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke i Pokreta slobodnih građana, Ponoš je odgovorio da su upoznati za tom platformom i da u njoj nema mnogo niovih elemenata u odnosu na skicu koja je urađena „dok je funkcoinisala Udružena opozicija Srbije“.

– Primili smo to k znanju, ali smo posvećeni razgovorima u drugom formatu. Skupština slobodne Srbije je ponudila dobre usluge i pozvala Narodnu stranku, SSP, DS i Dveri da zajednički utvrdimo zahteve za dijalog. To ide u dobrom smeru – rekao je Ponoš.

Ponoš, koji je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, rekao je povodom afere prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je bivši načelnik Službe za istražne metode MUP-a Dejan Milenković, koji je nedavno saslušan u policiji, bio „lojalan svojoj tadašnjoj šefici Dijani Hrkalović i da je sigurno radio sve što mu je naređeno“.

– On bi trebalo da kaže šta je radio i da li je su tačne priče da prisluškivanja osoba koje sada više nisu među živima nisu nikada stigla do tužilaštva, nego su završila u njegovom stolu ili stolu njegove šefice – rekao je Ponoš.

– Tu je postojala i druga ekipa bliska Dijani Hrkalović, koja je imala kancelariju do njene, posebnu opremu, džipove i specijalan status, a tu ekipu je vodio Srećko Lazić. Ta ekipa više ne postoji. Šta su oni radili i za čije potrebe? Da li su se bavili novinarima i političarima – rekao je Ponoš.

Ponoš je ocenio da su se „za upravljačem promenile ekipe, a da je priča ostala manje-više ista“.

_________________________________________________________________________