Korona virus i ekologija: Kako pandemija može spasiti životnu sredinu

„Mnogo sam se brinula da ćemo pogrešiti ako odemo predaleko“, kaže Seli Kep, gradonačelnica Melburna, kad se danas seti kako se starala o životnoj sredini pre pandemije.

Liderka drugog najnajseljenijeg grada u Australija veruje da je Kovid-19 pomogao da raščisti šta su joj prioriteti kao pojedincu i kao gradonačelnici.

„Postala sam mnogo odlučnija u vezi sa onim što mi je važno, stavljam naglasak na humanost i zaštitu životne sredine, tako da oni sada imaju mnogo veću ulogu u mojim ciljevima.“

Pandemija je izazvala najveći ekonomski šok još od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, pored krize javnog zdravlja kakva još nije zabeležena u naše vreme.

Egzistencijalna pretnja koju ona predstavlja navela je mnoge pojedince, gradove i lidere zemalja da odaberu potpuno novu putanju delanja.

• Naučnici proučavaju životinje tokom „pauze od ljudi“
• Zagađenje vazduha nosi veći rizik smrtnosti od Kovida-19
• Kriza u svetu i bez pandemije: Pet problema na vidiku

Odlučivanje šta je važno

U slučaju Seli Kep, to je značilo donošenje veoma drugačijih odluka o životnoj sredini, vođenih onim što je istinski važno.

Kep smatra da ovaj trend treba da se nastavi i posle Kovida-19.

Zaista postoji veliki pokret da se „izgradi nešto bolje“ posle pandemije i to na način koji će se direktno baviti klimatskom krizom. Stavovi ljudi se menjaju.

Ali koliko god dobre namere bile nas kao pojedinaca, biće neophodni odlučni potezi industrija, nacionalnih i lokalnih vlada da bi se životna sredina modifikovala tako da možemo svi da nastavimo dalje sa tim izmenjenim stavovima.

Da li nam je pandemija pomogla da izvedemo promene neophodne za rešavanje ekološke krize?

Mnogi ljudi širom sveta povukli su se tokom izolacije u radikalno drugačije živote.

Želja da se ostane bezbedan dovela je do nekih dramatičnih promena u ponašanju koje su neki naučnici uporedili sa masovnim eksperimentom.

Mnoge od ovih promena našeg ponašanja imale su dimenziju održivosti, kao što je obustavljanje ogromne većine naših putovanja na velike udaljenosti.

Naše smanjenje kretanja dovelo je do najvećeg zabeleženog pada emisije ugljenika.

Kako se svet menjao oko nas, na koji način je to promenilo našu percepciju životne sredine i našeg ophođenja prema njoj?

Elise Amel, profesorka psihologije s Univerziteta Sent Tomas u Sent Polu i Mineapolisu, ističe da kad ljudi konačno jasno mogu da vide kakav uticaj vrše – kad nevidljivo postane vidljivo – oni počinju da se ponašaju drugačije.

„Kad provodite vreme kod kuće, radeći odatle ili zato što ste izgubili posao ili ste poslati na prinudni godišnji, možete prvi put da vidite koliko energije stvarno trošite ili koliko hrane bacate, što bi moglo da vas navede da prekinete s tim i promenite navike“, kaže Amel.

Mnoge od ovih privremenih održivih promena bile su slučajne nuspojave naše reakcije na opasnost od virusa, umesto da su bile motivisane pravom brigom za planetu.

Međutim, ukoliko budemo nastavili više da hodamo ili vozimo bicikl, to će možda značiti da ćemo prihvatiti i druge navike koje su dobre po planetu, što ekološki psiholozi nazivaju „efektom prelivanja“.

Na primer, reciklaža plastike mogla bi kod nas da stvori identitet nekoga kome je stalo do zaštite naše planete, što bi zauzvrat moglo kod nas da izazove želju da jedemo manje mesa.

Međutim, Džo Hejl, naučna saradnica s Univerzitetskog koledža u Londonu koja proučava održivost i zdravlje u urbanim sredinama, upozorava da ukoliko učestvujemo u jednoj pro-ekološkoj akciji možda ćemo se osećati kao da imamo moralnu dozvolu da se zaustavimo na tome, što je sklonost koja se zove „pristrasnost jedne akcije“.

Ako štikliramo prozorčić održivosti, mogli bismo da pomislimo da smo uradili svoje.

Kako je izolacija promenila nas… i svet oko nas

Jedna od posledica ograničenja putovanja tokom izolacije dovela je do toga da mnogi od nas više vremena provode u prirodi, od čega naše blagostanje ima veliku korist.

Gugl Trends pokazuje da se tokom izolacije globalni broj onlajn pretraga za izraze „zvukovi ptica“, „prepoznaj drveće“ i „uzgajanje biljaka“ udvostručio u odnosu na isti period od pre godinu dana.

Istraživanje ukazuje na to da bi ovo veće učestvovanje u prirodi takođe moglo da promeni naš stav prema životnoj sredini.

Metju Vajt, ekološki psiholog sa Univerziteta u Egzeteru, sproveo je studiju na velikom uzorku pre Kovida-19 a koja je pronašla pozitivnu korelaciju između izloženosti svetu prirode i ekološki svesnog ponašanja kao što je sađenje drveća ili potkresivanje živice.

Jedan od mehanizama preko kog bi kontakt s prirodom mogao da nas podstakne da preduzmemo više zelenih akcija mogao bi da bude osećaj strahopoštovanja koji dobijemo kad provodimo vreme u prirodi, prema jednom ranijem istraživanju.

Ova nova perspektiva mogla bi da nas podstakne da se ponašamo velikodušnije prema drugima i prema našoj planeti.

Međutim, Vajt ističe da ova korelacija između kontakta sa prirodom i pro-ekološkog ponašanja ne važi kad su u pitanju naša putovanja tokom odmora.

Istraživanje sprovedeno pre pandemije pokazalo je da provođenje vremena u prirodi ne vrši uticaj na našu spremnost da uskočimo u avion da bismo pobegli iz grada ili letovali na moru.

Postoje i drugi značajni izazovi za promene u našem ponašanju.

Mnogi od nas, od Nju Delhija do Los Anđelesa, uživali smo u čistijem nebu i manje zagađenoj atmosferi nastaloj od smanjenja broja naših putovanja i emisija ugljenika tokom izolacije.

Ali ekstenzivno istraživanje ističe zdravorazumsku logiku da je zapravo teško odreći se starih navika.

„Ima razloga da se veruje da čim život bude počeo da se vraća u normalu, ljudi će početi da se vraćaju navikama, kao što je automatsko uskakanje nazad u vaša kola“, kaže Vendi Vud, profesorka s Univerziteta u Južnoj Kaliforniji.

Prekretnica

Vud, međutim, veruje da masovni prekid naše rutine koji je izazvala pandemija može da predstavlja priliku da se prebacimo na održiviji način života.

Ali samo ako su svetski lideri spremni da preduzmu odlučne korake da promene signale u svetu oko nas.

Vud se nalazi u savetodavnom telu losanđeleskog metroa i radi na tome da pomogne ljudima u Los Anđelesu da odustanu od kola i počnu da koriste javni prevoz.

Međutim, budući da javni prevoz trenutno nije zdrava opcija, počele su da se traže neke druge održive alternative.

„Moj ostrašćeni apel transportnim vlastima jeste da počnu da otvaraju ulice za trotinete, bicikle i pešake“, kaže ona.

„Ali do sada su pristale da otvore ukupno svega 30 kilometara puta, što je samo kap u moru losanađeleskih autoputeva.“

Istraživanje takođe pokazuje da čak i ako političari misle da je u ova vanredna vremena teško sprovoditi politiku koju smatraju nepopularnom – bilo da se dodatno naplaćuju plastične kese ili takse na zagušenje saobraćaja – oni često dobiju mnogo više podrške kad se one primenjuju tako da ljudi mogu jasno da vide prednosti po njihov grad i životnu sredinu.

Zeleni oporavak

Nisu samo vlade, naravno, te koje mogu da podstaknu pozitivne ekološke promene tokom izolacije.

Hejl ističe priliku koju firme imaju da sprovedu sistemski održivu politiku kao odgovor na iskustva tokom izolacije od Kovida-19.

Tehnološka kompanija Tviter dozvolila je svom kompletnom osoblju da radi od kuće, na neodređeno vreme.

Globalna kompanija za konsultacije iz menadžmenta Makinski, koja savetuje generalne direktore nekih od najvećih kompanija na svetu, pozvala je korporacije da iskoriste sadašnji trenutak da smanje emisije ugljenika.

Ova firma tvrdi da kompanije imaju novu priliku da „učine svoje operacije otpornijim i održivijim dok budu eksperimentisale iz potrebe.“

Takođe, postoji blisko sadejstvo korporacijskih i vladinih akcija.

Jedan veliki broj kompanija pisao je britanskoj vladi, pozvavši je da učini da oporavak bude zeleniji.

Nedavna globalna anketa Ipsos Morija pokazala je da u javnosti postoji svest o tome da pojedinci nisu najveći akteri u priči o klimatskim promenama.

„Uvek je postojao ogroman naglasak na promeni ponašanja kad je u pitanju ublažavanje globalnog zagrevanja, ali sada javnost zahteva da industrija i vlada takođe izvrše uticaj“, kaže Džesika Long, šefica održivosti u Ipsos Moriju.

U anketi iz maja 2020. godine, troje od četvoro ljudi anketiranih u 16 zemalja očekuje od vlada da im zaštita životne sredine postane prioritet u planovima za oporavak od pandemije korona virusa.

Long kaže da je u svim zemljama u kojima je Iposos Mori sproveo anketu 2019. godine „globalni problem broj jedan bila životna sredina“.

„Četvoro od petoro anketiranih ljudi smatralo je da se krećemo ka ekološkoj katastrofi,“ kaže.

Ono što je iznenadilo Long i njene kolege anketare bili su rezultati nedavnog istraživanja koja ukazuju na to da Kovid-19 nije umanjio ništa od toga.

„Više od 70 odsto ispitanika širom sveta smatra da je, na duže staze, klima jednako ozbiljna kriza kao Kovid-19.“

U anketi iz aprila 2020. godine, znatno više od polovine međunarodnog uzorka reklo je da bi ih odvratilo od glasanja za neku političku stranku ukoliko se njen program ne bi ozbiljnije bavio klimatskim promenama, dodaje.

Jesu li politički lideri spremni da pribegnu radikalnijim merama kako bi zaštitili planetu i uhvatili se u koštac sa klimatskim promenama koje je izazvao čovek?

Ovaj izazov posebno je relevantan sada kada mnogi od njih pokušavaju da se izbore sa jednom od najtežih ekonomskih kriza u naše vreme, uz masovnu nezaposlenost.

Uz to, dok mnogi ljudi osećaju da javni prevoz više nije bezbedan, postoji pritisak da se dozvoli privatnim automobilima veća sloboda kretanja u gradu, što bi moglo da unazadi održivi boljitak postignut u gradovima tokom proteklih decenija.

Ko će promene sprovesti u delo?

U aprilu, Emanuel Makron, predsednik Francuske, govorio je za Fajnenšel tajms usred izolacije zemlje.

„Svi mi osećamo duboko potrebu da izmislimo nešto novo, zato što je ovo sve što možemo da uradimo u ovom trenutku“, tvrdio je on.

„Zaustavili smo pola planete da bismo spasili živote, ne postoji presedan za tako nešto u našoj istoriji.“

Ljudi su počeli da shvataju da „niko ne okleva da donosi veoma dalekosežne, brutalne izbore kad je u pitanju spasavanje života. Isto je s opasnošću od klime“, dodao je on.

Međutim, ova javna promocija radikalnog resetovanja nije ubedila neke ekološki angažovane članove Makronove vlastite partije, koji su u međuvremenu napustili njihovog lidera da bi osnovali novu, više levo orijentisanu i ekološki svesniju partiju.

Možda će inicijativu za promene voditi gradovi, a ne države.

Mark Vots predvodi C40, mrežu svetskih mega-gradova posvećenih borbi protiv klimatskih promena.

Od pojave Kovida-19, on saziva dvonedeljne sastanke gradonačelnika velikih gradova da bi razgovarali o borbi protiv epidemije i kako rukovoditi zelenim oporavkom.

Vots mi je rekao da je atmosfera mogućnosti u vazduhu opipljiva čak i tokom jednog virtuelnog sastanka.

Gradonačelnici se prema ovom vremenu odnose kao prema velikom momentu koji menja pravila igre, kaže on.

„Iskustvo s epidemijom je najveći pritisak sa kojim se većina susrela, dok stotine hiljada ljudi umire u njihovim gradovima.

„Ali sa povećanim javnim poverenjem u vlade, oni osećaju da je ovo trenutak kada moraju da budu jaki i smeli da preduzmu radikalne korake kako bi zaštitili našu životnu sredinu.“

Otkako je došla na vlast pre dve godine, gradonačelnica Melburna Kep bila je posvećena delovanju u vezi sa klimom, proglasivši vanredno stanje zbog klime i biodiverziteta 2019. godine.

Međutim, Kovid-19 joj je dao dozvolu da radikalno ubrza ekološka unapređenja grada.

„Sada u delo sprovodimo za samo godinu dana neke od naših ambicija za biciklističke staze, poboljšanja koja je trebalo da se dese u roku od decenije“, kaže ona.

Grad je upravo saopštio i da će posaditi 150.000 drveća, žbunja i travnatih površina u narednih šest meseci, što je neprikosnoveno ozelenjavanje melburnskog pejzaža, u poređenju sa mnogo opreznijih koracima pravljenim pre pandemije.

Kao što je Kep objasnila s osmehom u glasu: „Sad imam više drčnosti.“

Dodatno istraživanje: Kejt Provornaja

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk