Kako se Tesla izražavao o svom poreklu

На овом порталу је пре неки дан објављен чланак интригантног садржаја под насловом „Зашто се Тесла сматра Србином“. Можда би најправедније било приказати шта је о томе мислио сам Никола, син православног свештеника Милутина Тесле (1819−1879) и сестрић митрополита доњотузланског Николе Мандића (1840−1907).

По том питању веома је илустративна његова изјава листу Србобран, због које је овај лист забрањен. Србобран je српски лист за политику, народну просвету и привреду, који је излазио у Загребу на ћириличном писму. Лист је излазио од 1884. до 1914. године: три пута недељно (уторком, четвртком и недељом); од 1891. средом и суботом; од 1894. уторком, четвртком и суботом; а од 1901. сваког дана осим недеље и празника. У периоду од 1902. до 1907. звао се Нови Србобран.

Тесла, већ почаствован научним признањима, поново је дошао у Европу 1892. године (први пут је то било 1889), да би по позиву одржао предавања у Лондону и Паризу. Научник је посетио Госпић, Плашки, Радуч, Загреб, Вараждин, Будимпешту… Током посете Београду одржао је предавање на Великој школи упознајући студенте и професоре са својим осмогодишњим радом у електротехници, са најновијим истраживањима и проналасцима, о чему је четири месеца раније говорио у престоници Велике Британије и у Граду светлости.

Интересантно је истаћи да је четрдест први број Србобрана, у деветој години излажења, објављен 23. маја (4. јуна) 1892. године, заплењен и да је забрањена његова дистрибуција због изјаве великог научника и проналазача Николе Тесле. Наиме, у рубрици „Српске земље“, поред осталих текстова, објављен је и чланак под називом „СРБИЈА, Београд, 20. маја.“ у коме пише:

„За дочек великога свјетског учењака Србина, Николе Тесле, спрема се вечерас велико и мало на станицу. Никола Тесла долази у 10 часова у вече брзим возом из Пеште у Београд. Драгога госта дочекаће академско пјевачко друштво „Обилић“ са заставом, војничка музика са грађанством, предсједник општине са одборницима, управа грађевинског удружења и разна друштва. За сутра програм је овај: Аудијенција код Његовог Величанства краља српског Александра I., код господе краљевских намјесника, министра предсједника и осталих министара који ће на окупу бити. У подне свечани ручак участ госту, а по подне концерат на Калемегдану, а у вече банкет и бакљада.

Од Његовог Величанства краља српског Александра I. биће Тесла одликован орденом св. Саве I степена. У петак у јутру требао би да отпутује брзим возом, ал по свој прилици да ће у петак још остати, те ће ноћу експресним возом отпутовати.

Све новине пишу о Србину Тесли са усхићењем, а „Мале новине“ донијеле су пјесму од Љубинка у част доласка Теслина. (Донијећемо ту пјесму у наредном броју.)

Кад је депутација српске владе, општине и друштва дошла пред Теслу у Пешту и замолила га, да посјети и српску пријестоницу, колијевку његових прадједова, Тесла рече:

‘Сва слава, коју сам доживио особито у последње вријеме у Лондону и Паризу, није ми ништа, сићушно је све оно према одликовању вашем, господо. Колијевка мојијех дједова, краљевина Србија…… пријестоница Србинова позива ме – то је одликовање за мене велико и ништа ми на свијету, у животу моме, неће бити дражије од овога одликовања. Ја сам срећан, што сам Србин, и тијем именом поносићу се до вијека.’

Овако је у главном Никола Тесла одговорио депутацији. Нема се шта овоме додати, до то, да се крајишка Србадија угледа на свога земљака, који у најудаљенијим крајевима свијета не заборавља име српско, већ љуби свеколико Српство свим срцем. Живио Никола Тесла!“

У одштампаном другом издању, забрањеног 41. броја Србобрана, читаоцима је представљен некомплетан, спорни чланак у рубрици Српске земље, и то на истој, другој страни и под идентичним називом „СРБИЈА, Београд, 20. маја.“. Уместо дела текста Теслиног одговора делегацији београдске општине и инжењерског удружења, која га је посетила у Будимпешти, сада је извесна белина, правоугаоног облика. Избрисан је већи део научникове изјаве и новинаровог коментара о њој, јер су према мишљењу надлежних Аустро-угарских власти били непримерени. Спорни део необјављеног текста гласи:

„пријестоница Србинова позива ме – то је одликовање за мене велико и ништа ми на свијету, у животу моме, неће бити дражије од овога одликовања. Ја сам срећан што сам Србин, и тијем именом поносићу се до вијека.’

Овако је у главном Никола Тесла одговорио депутацији. Нема се шта овоме додати, до то, да се крајишка Србадија угледа на свога земљака.“

Друга страница забрањеног 41. броја Србобрана из 1892. године (горе) и поновљеног издања истог броја (доле). 

У следећем броју Србобрана објављена је и пресуда Аустро-угарских власти, којом је забрањена дистрибуција и потврђена одлука о уништавању већ заплењених примерака претходног броја истог гласила. Такође, пресуда је садржала и одредбу да се њен комплетан текст мора одштампати на „челу првог будућег броја часописа“. Уредништво листа је доследно испоштовало донету одлуку, објављујући њен целокупан текст на првој страни, наредног, 42. броја Србобрана, одмах испод заглавља. Саопштење Аустро-угарских власти је написано латиницом и гласи:

„У име Њег. ц. к. апоштолскога Величанства!

Кр. судбени стол у Загребу закључио је на предлог кр. државнога одвјетничтва у Загребу, да тископис одтискан у повременом часопису „Србобран“ од 4. липња 1892. број 41. под насловом: „Србија“ и то ставке наводног говора Николе Тесле од „……“ до „свога земљака“, твори учин злочинства сметања јавнога мира означена у §. 65. к. з.

С тога се изриче забрана далњега разпачавања реченог тискописа, заплиена се потврђује, заплиењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова има се прогласити на челу првог будућег броја часописа.

Разлози.

Читавим смјером и садржајем поменутог тискописа настоји се раздражити на мржњу и презир проти начину владања и управи државној, што твори учин злочинства сметања јавнога мира, означена у §. 65. к. з.

Пресуда оснива се на §. 6, 8 и 12. т. п. и §§. 32, 33. и 34. т. з.

Кр. судбени стол.

У Загребу, 7. липња 1892.

В. Цуцулић.“

Анализирајући приложено, јасно је да нема никакве дилеме о Теслином пореклу. Међутим, он је био човек ван свог времена и ван свих националних и других граница. То његово српско порекло нам доноси и одређену штету, јер се нашој деци од почетка школовања у свест „углављује“ теза да смо најпаметнији и небески народ. На тај начин стварамо предуслове за бројне поразе и ненапредовање попут народа који нису изнедрили Теслу.

Светислав Љ. Марковић

____________________________________________________________________________