Korona virus, revakcinacija i zakazivanje u Srbiji: Koliko ih još ima i šta ako nestane doza
Dok se među zemljama sveta vodi bitka oko nabavki vakcina protiv korona virusa, a Evropska unija se ljuti na Fajzer zbog kašnjenja i smanjenja isporuka, u Srbiji vakcinacija uveliko traje, dok je broj imunizovanih najveći u regionu.
Kontradiktorne izjave nadležnih o broju dostupnih vakcina, kao i upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da bogate zemlje prave zalihe na štetu siromašnih, ipak brinu one koji žele da se zaštite od Kovida-19 u Srbiji.
„Samo da mi žena dođe na red dok ima vakcina, ona ima druge bolesti i mnogo bi nam značilo. Ko zna šta će posle da bude“, kaže Darko Dragović iz Kragujevca koji je primio Sinofarm vakcinu 25. januara.
Zabrinut je u subotu 23. januara bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da „vakcina ima dovoljno za još sedam-osam dana“, kao i da je „nemoguće“ nabaviti nove doze, te da se u svetu vodi pravi rat oko nabavke.
Po toj računici, ukoliko u zemlju ne stignu nove doze, do kraja ove nedelje više neće biti redova na Sajmu ili drugim mestima u Srbiji na kojima se sprovodi imunizacija.
A gužve su već manje – posle prvih poziva nadležnih da se na vakcinaciju dolazi i bez zakazivanja, ljudi su pohrlili u redove, ali od danas je moguće vakcinisati se samo ako imate termin.
- „Kao da smo u Japanu“: Vakcinacija u Srbiji u praksi
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- Koliko je efikasna samo jedna doza vakcine protiv Kovida-19
Kako teče imunizacija?
Do ponedeljka, 25. januara u Srbiji je ukupno vakcinisano više od 256.000 ljudi.
To je tek početak u odnosu na planove koje su početkom godine izneli članovi Kriznog štaba – da ove godine bude vakcinisano bar 20. odsto stanovništva.
„Okvirni broj za sticanje kolektivnog imuniteta je 20 odsto, ali to je dosta okvirna cifra, to je minimum koji se mora ispuniti u ovoj godini“, rekao je imunolog Srđa Janković početkom ove godine.
Ranije je rekao da se procenjuje da je 70 odsto kolektivnog imuniteta prag iznad kojeg je korona virus teško prenosi u nekoj zajednici.
„To obuhvata i vakcinisane osobe i one koje su preležale Kovid-19, pod uslovom da je kod njih došlo do dugoročno zaštitnog imunskog odgovora“, rekao je Janković u intervjuu za Politiku.
Srbija je četvrta u Evropi po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a ispred su Velika Britanija, Malta i Island, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Koliko je vakcina stiglo, a koliko se čeka
Prema izjavama predstavnika vlasti i zdravstvene struke, u Srbiju je do sada stiglo oko 36.000 doza Fajzerove vakcine.
Prvi kontigent ruske vakcine od 2.400 doza stigao je u decembru.
Prema rečima zvaničnika, u zemlju je 16. januara stiglo i milion kineskih vakcina.
Koje i koliko vakcina se očekuje da stigne u Srbiji – za sada samo najave.
Za sedam dana očekuje se da u Srbiju stigne 250.000 ruskih vakcina Sputnjik, a pri kraju su razgovori sa AstraZenekom (Oksfordska vakcina) za 800.000 doza, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.
„U ponedeljak je stiglo 11.700 doza, idućeg ponedeljka stiže 9.300, ali zato 15. februara stiže 40.900, a 22. februara 46.800 doza.
„To znači u februaru stiže oko 105.300 doza Fajzerove vakcine“, rekao je Đerlek.
Naglasio je i da do sada odobrene vakcine daju odličnu reakciju, odnosno stvaraju imunitet i protiv novog soja.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je ranije da se očekuje da stigne 500.000 doza ruske vakcine.
Ruski Fond za direktna ulaganja saopštio početkom januara da je sa Vladom Srbije potpisao sporazum o isporuci dva miliona doza vakcine Sputnjik.
Vučić je u utorak, 26. januara rekao da je stiglo još 10.000 doza vakcina, ali nije precizirao kojih.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom vikenda bio pesimističniji, rekavši da neke isporuke kasne.
„Iz Rusije nam je zastalo sve, nije problem da kasni, samo da stigne“, rekao je on.
„Kasni i Fajzer sa kojim je potpisan bilateralni ugovor, a stižu manje količine od dogovorenog“.
Srbija je, rekao je, naručila osam miliona vakcina, ali je problem što ih nema.
Situaciju oko nabavke vakcina opisao je kao „kada u ratu kada naručujete tenkove i helikoptere, a oni ne dolaze“.
„U svetu se vodi rat, u pravom smislu te reči, jer je pitanje vakcine pitanje priverdnog opstanka.
„Mi ćemo de fakto biti ispred svih zemalja EU po pitanju vakcinacije. To je neverovatna činjenica „, rekao je Vučić.
Na kraju, u nedelju je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da Srbija za sada na raspolaganju ima još više od pola miliona vakcina protiv korona virusa, kao i da će se „ići na veće brojeve“.
- U fotografijama: Kako u Beogradu izgleda masovna vakcinacija protiv korone
- Kako zemlje na Balkanu sprovode vakcinaciju protiv korona virusa
- Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa
Kakva je situacija po Srbiji: „Samo da mi žena stigne na red“
Oni koji samoinicijativno žele da prime vakcinu – više ne mogu da stanu samo u red.
Od utorka se vakcinišu samo oni koji su se ranije prijavili i dobili poziv.
Darko Dragović primio je kinesku vakcinu 25. januara u Kragujevcu.
Kaže da je sve teklo bez problema i da su svi bili jako ljubazni.
„Prijavio sam se za vakcinu i posle nekoliko dana dobio sam i poziv“, kaže Darko.
„Malo sam čekao, taman sam tu pitao poznanike šta i kako da znam da se i sam pripremim.
„Sve je teklo kao po loju“.
Jedina briga mu je, kaže, što nije siguran da li će njegova žena stići da se vakciniše dok traju zalihe.
„Ona ima druge bolesti i mnogo bi nam značilo da stigne na red dok sad ima vakcina“, kaže Darko.
„Ko zna kako će posle da bude“.
Niš je jedan od gradova u kojima se do sada najviše građana vakcinisalo.
Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu, rekao je da je do ponedeljka, 25. januara vakcinisano više od 17.000 Nišlija.
„Mi poštujemo naredbu Batuta, vakcinišu se svi kojima je zakazano i koji imaju više od 65.
„Naši građani su ozbiljno shvatili ovu bolest“, rekao je Jerkan.
Prema njegovim rečima, u utorak će Fajzerovom vakcinom biti vakcinisani zdravstveni radnici iz crvene zone Kliničkog centra, kao i domova zdravlja.
Nastavljena je vakcinacija i u Kraljevu i, za razliku od prethodnih dana, ovog jutra nema redova, javlja RTS.
Direktor Doma zdravlja u Kraljevu Mirjana Krčevinac rekla je za RTS da je ogromno interesovanja građana i da je do sada vakcinisano blizu 7.000 Kraljevčana.
Na raspolaganju su, kaže, manje količine Fajzerove vakcine i velike količine vakcine kineskog proizvođača.
Da li će vakcinisani dobiti i drugu dozu
„Jako je bitno da ljudi koji su dobili jednu dozu dobiju i drugu“, kaže za BBC na srpskom profesor doktor Darko Nožić, infektolog iz opšte bolnice Bel medik.
„Ukoliko se to ne dogodi, zaštita od virusa je po pravilu manja, kao i period u kojem će imati antitela“.
Sve vakcine do sada dostupne u Srbiji – Fajzerova, ruska Sputnjik i kineska Sinofarm – zahtevaju davanje dve doze kako bi pružile veću zaštitu.
Vučić rekao da su sačuvane vakcine za revakcinaciju.
Tako će svi koji su dobili prvu dozu dobiti i drugu.
Svi koji se vakcinišu ne treba da brinu da li će primiti drugu dozu za 28 dana, rekao je za RTS u ponedeljak, 25. januara doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula.
Razlike između zaštite onih koji su dobili samo prvu dozu i pacijenata koji su vakcinisani i sa drugom dozom su velike, kaže infektolog Nožić.
- Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
- Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
- Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
„Ako je vakcina pouzdana na primer 90 odsto, oni koji dobiju samo jednu dozu, smanjiće mogućnost da se ne zaraze na 50 odsto“, dodaje on.
„Takođe, ako zaštita od vakcine traje godinu dana, prepoloviće se ako se ljudi samo jednom dozom vakcinišu“.
Nožić dodaje da je ipak jako teško dati detaljnu procenu, jer se i u svetu jako malo zna o tome koliko traje imunitet kada se neko vakciniše.
„Svakako, period za koji će neko imati antitela na Kovid-19 se dosta smanjuje ako se dobije samo jedna doza“.
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
- Ko će i koliko zaraditi od vakcina protiv korona virusa
- Zemlja u kojoj vakcinacija kreće od mladih – hoće li uspeti
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
Vakcine na Balkanu i u EU – gde je problem?
Dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će se svet suočiti sa „katastrofalnim moralnim neuspehom“ ako bogate zemlje prigrabe vakcine nauštrb siromašnih, iz Evropske unije poručuju da Zapadni Balkan neće biti zaboravljen.
Od zemalja bivše Jugoslavije, vakcinisanje stanovništva je počelo u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, dve zemlje članice Evropske unije.
Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora – još čekaju.
Zvaničnici Evropske unije u više navrata su poručivali da će pomoći zemljama Zapadnog Balkana u nabavci vakcina, ali se i evropska zajednica suočila sa problemom.
Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakidis rekla je da će zemljama Zapadnog Balkana biti obezbeđena bespovratna sredstva od 70 miliona evra, kako bi mogle da kupuju vakcine od članica EU.
“We will provide grants for €70 million to the WB, so that they can buy vaccines from 🇪🇺Member States”. Full statment by Commissioner @SKyriakidesEU to the Plenary of the EP on the EU’s Global Strategy on COVID-19 Vaccination 👇|https://t.co/5NcP9FozUE via @EU_Commission
— European Union Ambassador to Serbia (@FabriziSem) January 20, 2021
Američki proizvođač vakcine Fajzer, na kojeg se oslonila EU i sa kojim je potpisala ugovor o kupovini vakcina, u međuvremenu je smanjio isporuku.
Zvaničnici EU su povišenim tonom zatražili od Fajzera da nastavi dogovorenu isporuku, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da će „naterati“ proizvođača da poštuje ugovor.
Naglasio je i da će od Fajzera biti zatraženo i da otvoreno objasni zašto kasni sa isporukom vakcina.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Nista. Ako nestane doza, znaci da su naspricali dovoljno zamorcica za trecu fazu ispitivanja neproverene i neispitane genske terapije, pa ce da racunaju procente.
Ko ziv, ko mrtav, ziveo sendvic i vakcina, i ahahahaha, i ahahaha, i ostala naprednjacka bulaznjenja.
Ranije su testove vršili na pacovima i bubašvabama, a sad su naprednjački zločinci eksluzivno ponudili stanovništvo Srbije sa koeficijentom inteligencije manjim od broja cipela koje nose.
U tu mišolovku čak ni sir nisu morali da ubace.
Zašto naprednjački arhibrat „si“ nije testirao taj otrov na njegovim kineskim pacojedima?