Korona virus: Zašto se neke zemlje bore protiv pandemije uspešnije od drugih

Još 2019. godine, na globalnoj rang listi su SAD i Velika Britanija bili uzori na koje se treba ugledati po pitanju pripremljenosti na buduću pandemiju; Novi Zeland, Kina i Vijetnam bili su daleko iza njih.

Ali skočimo malo unapred na 2021. godinu i pandemiju korona virusa, i izgleda da je Indeks sigurnosti globalnog zdravlja Fondacije Bila i Melinde Gejts nešto ozbiljno pomešao.

U SAD i Velikoj Britaniji pandemija je opisana kao van kontrole. Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pohvalila je drakonski pristup Kine.

Novi Zeland je hvaljen kao izuzetan, a Vijetnam je imao svega 35 smrti od Kovida među stanovništvom od 95 miliona.

• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike

Čini se da su neke zemlje koje su ranije delovale dobro na papiru reagovale loše na pandemiju u stvarnom životu, a druge čija je pripremljenost bila manjkava prošle bolje, ali koje je objašnjenje za to?

Izazovi upoređivanja

„Svi imaju posla sa istim virusom, zašto onda zemlje reaguju drugačije?“, pita se profesorka Elizabet King, stručnjakinja za javno zdravlje sa Univerziteta u Mičigenu u SAD.

Profesorka King jedna je od urednica nove knjige koja poredi reakcije zemalja na prvi talas korona virusa početkom 2020. godine.

Članke je priložilo šezdeset stručnjaka iz 30 zemalja u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi.

Upoređivanje je notorno teška aktivnost, zato što zemlje koriste različite aršine da bi izmerile svoj uspeh.

Belgija, na primer, uvrštava u statistiku smrti slučajeve za koje se samo sumnja da su bili povezani sa Kovidom-19, zbog čega ukupan broj smrtnih slučajeva deluje viši nego u drugim zemljama.

Nemačka i Francuska sve vreme u brojke umrlih uključuju gerontološke centre, dok je u Velikoj Britaniji naglasak na bolničkim okruženjima.

Poređenje broja slučajeva zaraženih još je teže.

Ako testirate više, naći ćete više slučajeva, a razmere testiranja varirale su u ogromnoj meri tokom pandemije, kao i odluke o tome ko treba da bude testiran.

Takođe, postoje izvesne nijanse u demografskom sastavu svake zemlje.

Dok je više od petine italijanske populacije starije od 65 godina, što je čini ugroženijom od Kovida-19, afrička populacija je mnogo mlađa – kontinent ima 19 od 20 „najmlađih zemalja“ na svetu.

Ipak, čini se da je sve što je bilo koja vlada uradila – i možda još važnije, koliko je brzo reagovala – imalo dalekosežnog uticaja na nacionalne ishode tokom prvog talasa pandemije.

• Kako je Izrael vakcinisao više od milion ljudi protiv Kovida-19
• Zašto je Kovid-19 opasniji za starije ljude

Politika i Kovid-19

Ako se krene dalje od poređenja i pogleda na osnovu učinka, profesorka King i njene kolege žele da razumeju kako na politiku javnog zdravlja utiču i drugi faktori.

Oni kažu da su faktori kao što su sistem upravljanja (bilo da se radi o demokratiji ili o autokratiji), formalne političke institucije (federalizam, predsedništvo, i tako dalje), i moć države (kontrola nad zdravstvenim sistemom i javnom administracijom) oblikovali reakcije vlada.

Kad je Kina zatvorila 50 miliona ljudi u pokrajini Vuhan, u januaru 2020, neki su tvrdili da bi autoritarni režimi mogli da imaju prednost u odnosu na demokratije u borbi protiv Kovida-19.

Ali ova rasprava postala je daleko složenija nakon što su i zapadne demokratije, počev od Italije, počele da uvode izolaciju.

• Pitanja i odgovori o vakcinaciji protiv korona virusa u Srbiji
• Zemlja u kojoj vakcinacija kreće od mladih – hoće li uspeti

Politički sistemi

I dok se autoritarne vlade mogu susresti sa manje otpora merama koje su najavile, njihovo sprovođenje nešto je sasvim drugo.

Profesorka King smatra da ukoliko su autoritarne vlade prokockale poverenje stanovništva, ove taktike možda neće funkcionisati tako dobro na duge staze.

Ukoliko želite da se ljudi pridržavaju restriktivnih mera, ona kaže da su „protok informacija, poverenje u vladu i u institucije veoma važni.“

Ona ističe da je reakcije Rusije na pandemiju isprva bila podrivana nedostatkom obrađene statistike.

Ali dodaje da je u skorije vreme ruska vlada popravila protok informacija i osmislila snažan set društvenih pravila sa ciljem da ublaži efekte pandemije.

Međutim, istraživanje BBC na ruskom je otkrilo da je nedostatak transparentnosti nastavio da utiče na poverenje javnosti u rusku reakciju, naročito kad je u pitanju efikasnost domaće vakcine, koja je počela masovno da se daje dok je još uvek na ispitivanju.

Nažalost, upozorila je ona, „videli smo da mnogi demokratski režimi nisu zapravo imali veoma dobar protok informacija“.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro, na primer, uporno je podrivao poruku protiv korona virusa i optužen je da je doprineo da broj slučajeva zaraze i smrti bude veliki.

Elize Masard de Fonseka, jedna od urednica pomenute knjige i profesorka na Univerzitetu FGV u Sao Paulu, rekla je novinskoj agenciji FAPESP da je Bolsonaro iskazao „prezir prema nauci“ i potpirio negiranje bolesti.

„Brazil je bio u veoma dobrom položaju da se efikasno izbori sa pandemijom, ali, nažalost, nije to učinio“, rekla je ona.

U nekim delovima zemlje, zdravstveni sistem je bio preopterećen slučajevima Kovida-19.

Ali zato što federalni sistem daje značajne ingerencije državama u pogledu zdravstvenog sistema, lokalne vlasti su bile u stanju da se izoluju i kupe opremu i vakcine samostalno.

Bivši predsednik Amerike Donald Tramp takođe je optužen da je umanjivao značaj virusa i sukobljavao se sa saveznim državama oko toga kako reagovati na pandemiju.

Nakon trodnevnog boravka u bolnici kad se i sam zarazio Kovidom-19 u oktobru, on ga je uporedio sa sezonskim gripom i insistirao da to nije razlog da se zatvori zemlja.

• Da li vam antitela protiv korone mogu omogućiti da putujete
• Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa

Programi praćenja i izolacije

Profesorka King kaže da su neke zemlje koje su imale slabiju zdravstvenu infrastrukturu uspele uspešno da se izbore sa Kovidom-19 primenivši „prilično brzu reakciju na epidemiju“ umesto da odlažu delovanje dok se situacija ne pogorša.

„Primenili su nefarmaceutske intervencije zasnovane na dokazima kao što su nošenje maski, fizičko distanciranje, zajedno sa robusnim sistemom praćenja slučajeva i pružanja podrške“, rekla je ona.

Vijetnam je primer koji se najčešće navodi u tom smislu i čija je sposobnost da prati i izoluje slučajeve Kovida-19 često upoređivana sa veoma uspešnim, ali skupim pristupom masovnog testiranja i praćenja u Južnoj Koreji.

Zapadnoafričke zemlje koje su u prošlosti patile od epidemije ebole takođe su uspele da iskoriste umreženost zajednica za praćenje i nadziranje napredovanja virusa.

U prvom talasu pandemije, lekcije iz praćenja naučene u prethodnim epidemijama čini se da su pomogle Južnoj Africi, koja je reagovala „veoma pogrešno“ na epidemiju side, kaže profesorka King.

Ali situacija u zemlji značajno se pogoršala u drugom talasu, delom kao rezultat nove varijante virusa koja se naizgled tamo pojavila krajem prošle godine.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Socijalna politika

Konačno, kaže profesorka King, nijedna strategija ne bi bila do kraja uspešna bez snažnog seta političkih mera koje su osigurale da pojedinci i male firme mogu da priušte da se drže restriktivnih mera.

Kovid-19 je istakao neravnopravnosti u pristupu zdravstvu i sposobnosti ljudi da ostanu kod kuće u zavisnosti od toga kakve poslove obavljaju.

Siromaštvo, pol, stručna sprema i imigrantski status postali su merila koja određuju ko je podložniji zarazi.

A opet su se zemlje naširoko razlikovale u socijalnim politikama koje su osmislile kako bi se izborile sa krizom i promovisale ekonomski oporavak.

U Nemačkoj, na primer, vlada je plaćala dodatno odsustvo roditeljima koji moraju da istovremeno rade i nose se sa zaduženjima koja idu uz školovanje dece kod kuće.

Profesorka King smatra da prevashodno ovo, a ne drakonska priroda mera koje je uveo Peking, objašnjava moć kineskog pristupa.

„Kina je uradila dovoljno da se osigura da nema masovnog gladovanja primenom snažne socijalne politike.

„Dakle, pomalo je rizično reći da je to zbog autoritarne prirode, naročito kad vidimo demokratske reakcije – kao u Novom Zelandu i Nemačkoj – koje su takođe dobro prošle.“

• Kako se Srbija borila s korona virusom 2020. godine
• Korona virus: Kako da živite sa zaraženim, a da i sami ne obolite

Ključna pravovremena reakcija

Iako je na reakcije uticalo više faktora, doktorka King kaže da je brzina kojom su vlade počele da primenjuju strategije bila „zapravo ono što je definisalo uspeh“ protiv prvog talasa Kovida-19.

Njena opservacija u skladu je sa drugim studijama koje su sugerisale da je odlaganje preduzimanja konkretnih koraka koštalo veliki broj života u pandemiji, ostavivši relativno jake zdravstvene sisteme preopterećene naletom broja slučajeva Kovida.

„Dokaz je bio prilično jasan još relativno rano da je ovo prava pravcata pandemija – imamo mnogo sreće da njena stopa smrtnosti nije viša od ovoga“, kaže Ijan Dž. Bejtmen, profesor ekonomije životne sredine sa Univerziteta u Egzeteru u Velikoj Britaniji.

Posledice Kovida-19, ne samo u pogledu smrti, već i dugoročnih zdravstvenih implikacija i domino efekta na ekonomiju, znače da nema šanse da je pouzdavanje u sreću bio pravilan pristup, navodi Bejtmen.

„Kasna reakcija, i to na nekompletni, suviše složeni i nedosledan način bio je recept za još smrti, više bolesti, veće troškove i pogubniju štetu po privredu.“

Pogledajte video o prvoj godini pandemije Kovida-19

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk