Kako čitanje utiče na ljudski mozak?

Svi ljubitelji čitanja tačno znaju koji benefiti ove aktivnosti ih stalno vraćaju knjigama. Pa ipak, verovatno čak ni najveći knjigomani nisu svesni baš svih dobrobiti čitanja po mentalno (i fizičko zdravlje) čoveka.

U nastavku teksta saznajte zašto je čitanje blagotvorno za naš um i zašto svi treba da mu pribegavamo, posebno u današnje vreme, kada online prodaja knjiga omogućava najjednostavniju i najbržu nabavku raznovrsnog štiva.

#1 Čitanje poboljšava pamćenje i koncentraciju

Jedan od najdelotvornijih načina za poboljšanje pamćenja i nivoa koncentracije jeste upravo čitanje, najpre zato što moramo biti koncentrisani kako bismo ispratili sadržaj knjige, bilo da se radi o nekoj uskostručnoj literaturi ili manje zahtevnom štivu.

Na taj način podstičemo svoje misli da se ipak vrate na jednu nit, ma kuda odlutale, i treniramo mozak na usredsređenost. Takođe, čitanje stimuliše mozak da povezuje informacije koje već poseduje sa onim što je novo, stvarajući nove veze među različitim znanjima, što utiče na bolje zapamćivanje svežih informacija.

#2 Knjige oslobađaju od stresa

Istraživanje na Saseks univerzitetu pokazalo je da svakodnevno čitanje umanjuje stres za više od 50%, više čak i od slušanja muzike, ispijanja čaja, pa čak i šetnje. Fokus na radnju dela omogućava nam da zaboravimo na sopstvene probleme bar na neko vreme, posmatrajući svet iz vizure književnog junaka.

Takođe, istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi koji čita svako veče pred spavanje ima bolji san od onih koji to ne čine, dok oni koji provode vreme na telefonu, umesto sa knjigom u rukama, imaju izražene poteškoće sa spavanjem.

#3 Čitanje podstiče razvoj kreativnosti

Čitanje je korisno i stoga što poboljšava performanse apstraktnog mišljenja, što nam omogućava da razmišljamo kreativnije, da posmatramo ljude i događaje iz više perspektiva. Samim tim nam pruža priliku i da nalazimo nova rešenja za situacije iz ličnog života koje se podudaraju sa onim koje su opisane u knjizi.

#4 Pomaže u borbi sa depresijom

Biblioterapija je jedna od vrlo uspešnih pomoćnih metoda lečenja određenih mentalnih bolesti i mnogi psihoterapeuti i psihijatri je preporučuju svojim pacijentima. Upravo pomenuto obilje perspektiva omogućava pacijentima da razmotre da li su njihovi stavovi jedini ispravni i mogući, što je i te kako isceljujuće.

Uvidi koji se mogu steći čitanjem knjiga lekoviti su u samoj borbi sa depresivnošću, a takođe utiču i preventivno – sprečavaju da se neproduktivne, a vrlo često i štetne misli roje u našem mozgu.

#5 Uz čitanje povećavamo obim znanja

Jedna od glavnih dobrobiti čitanja svakako je neprestano obogaćivanje naših znanja. Čak i kada ne pamtimo neke konkretne informacije, dobijamo opštu sliku istorijskih razdoblja, značajnih događaja iz prošlosti, upoznajemo druge teritorije, narode i običaje…

Sve to nam omogućava da stalno upotpunjujemo svoju sliku o svetu i životu, a čitajući knjige po svom ukusu, činimo to na autentičan način.

#6 Knjige nas čine elokventnijim

Nije slučajno što se lektire uvode u školske programe još od najmlađeg školskog uzrasta, a zadržavaju se u njemu gotovo do kraja školovanja. Najpre učiteljice, a kasnije nastavnice i profesorke sa razlogom insistiraju da deca redovno čitaju knjige iz školskog programa, a poželjno i van njega.

Na taj način deca lakše, kroz zanimljivu radnju dela, uče nove reči, a to usvajanje nove leksike zadržava se i u potonjim godinama školovanja, kao i u odraslom dobu. Ljudi koji čitaju imaju veći fond reči, pritom ga stalno proširuju, bogatije se izražavaju i u usmenoj i u pisanoj formi i brže se prisećaju reči jer ih knjiige stalno podsećaju na te reči.

Kod ljudi koji ne čitaju, rečnik vremenom osiromašuje, jer je neophodno biti u  stalnom kontaktu sa rečima kako ne bi pale u zaborav, što se događa čak i kada je reč o maternjem jeziku.

#7 Pozitivno utiče na razvoj empatije i psihosocijalnih veština

Brojna istraživanja pokazuju da zamišljanje scena iz književnosti i stavljanje u položaj književnih junaka i te kako podstiču razvoj saosećajnosti, ali i brojnih drugih socijalnih veština. Iako je radnja dela uvek deo piščeve fikcije, uglavnom je inspirisana barem u nekoj meri realnim životom, što onda čitaocu omogućava da bolje razume ljudsku prirodu i u stvarnosti.

Ponovno proživljavanje sopstvenih iskustava kroz sudbine likova doprinosi katarzičnom delovanju umetnosti na čitaoca, tj. duhovnom pročišćenju, koje je dobrodošlo svakom pojedincu.

#8 Ohrabruje na stvaranje novih dela

Svaki pisac najpre je u ulozi čitaoca, a zatim pisca. Za sve one ljude koji imaju stvaralačke tendencije čitanje je višestruko korisno, a pre svega jer im mogućava da se upoznaju sa najrazličitijim stilovima pisanja.

Upoznajući se sa različitim umetničkim senzibilitetima, potencijalni pisci, čak i na nesvesnom nivou, kristališu sopstveni stil, koji će na papiru dobiti svoj konkretniji oblik i time im otvoriti mogućnost da i oni postanu priznati autori.

Čak iako ne pretendujete da postanete novi Dostojevski ili Džojs, pisanje je dobrodošlo. Ono vam omogućava da svoje misli stavite na papir, da se suočite sa njima, pomaže u formulisanju ciljeva i oslobađanju od stresa.

Nakon svega navedenog, više nema izgovora za eskiviranje knjiga! Uhvatite se one koja vam se čini primamljivom i dozvolite da na svojoj koži osetite sve blagodeti druženja sa knjigama!

_________________________________________________________________