Korona virus i vakcinacija: Koje vakcine postoje i zašto su važne dve nove

Masovne vakcinacije protiv korona virusa sprovode se širom sveta i to je najbolji način da čovečanstvo uzvrati udarad u borbi protiv pandemije.

Postoje brojne vakcine, napravljene na potpuno različite načine i one umanjuju rizik da se ljudi razbole, moraju da idu u bolnicu ili da umru.

Krajem januara na svetsku scenu su stupile dve nove vakcine.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro

Zašto nam je potrebna vakcina?

Prošle je više od godinu dana kako se Kovid-19 pojavio prvi put, a veliki broj ljudi i dalje je veoma ranjiv na virus.

Restriktivne mere u našim životima jedino su što drži vrisu pod kontrolom i smanjuje rizik od širenja zaraze.

Vakcine uče naša tela da se bore protiv zaraze i one predstavljaju izlaznu strategiju u borbi protiv zaraze.

Velika trojka

Tri vakcine koje prednjače na Zapad su Fajzer, Moderna i Oksford AstraZeneka.

Fajzer i Moderna su RNK vakcine – to je novi pristup koji može neverovatno brzo da se razvije.

Ubaci se sićušni deo genetski kod virusa u organizam i on počinje da proizvodi deo korona virusa na koji telo počinje da razvija odbrambeni sistem.

Ove vakcine su odobrene za korišćenje u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi.

Oksfordska vakcina se razlikuje za nijansu, pošto koristi bezopasni virus da unese isti genetski materijal u telo.

Ona je odobrena u Britaniji i Evropi.

Oksfordska vakcina je najlakša za skladištenje jer može da se čuva na običnoj temperaturi frižidera.

Sve pomenute vakcine daju se u dve doze, a u Britaniji nadležni žele da ubrzaju da svi što pre dobiju prvu, odlažući davanje druge.

• Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
• Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa

Nove vakcine

Podaci iz opširnih istraživanja za dve nove vakcine nedavno su predstavljeni u javnosti.

Nadležne zdravstvene institucije sada će pregledati i ispitati rezultate i dokumentaciju kompanija Novavak i Jansen, pre nego što odobre upotrebu vakcina.

Jansen vakcina koristi istu tehniku kao Oksfordsa, ali je ključna razlika u tome što se daje samo jedna doza, a ne dve.

Ova činjenica, uz to da može da se skladišti u običnom frižideru i da se planira proizvodnja milijardu doza tokom 2021, mogla bi da dovede do znatno ubrzavanje borbe protiv virusa.

Novavaks je vakcina napravaljena standardnim pristupom – proteini iz virusa i hemikalija koja izaziva odgovor imunog sistema ubrizgavaju se u telo.

Šta radi ostatak sveta?

Postoje i druge vakcine vredne pomena, a trenutno se ne koriste u Evropi i Americi.

Naučnici u Kini razvili su vakcine Sinovak, Kansino i Sinofarm.

Kompanije koje prave ove vakcine potpisale su ugovore sa brojnim zemljama u Aziji i Južnoj Americi.

Oko milion ljudi u Kini već je dobilo prvu dozu Sinofarm vakcine, navode tamošnji mediji.

Sputnjik vakcina, koju je razvio ruski Gamaleja istraživački centar, prvi je objavio rezultate testiranja u kojima se tvrdilo da je to cepivo efikasno protiv Kovida-19.

• Oksfordska vakcina: Kako su je napravili tako brzo
• Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone

Da li su sve vakcine podjednako efikasne?

Teško je porediti rezultate proiizvođača pošto su istraživanja testiranja rađena malo drugačije i u različitim fazama pandemije.

Ipak, čini se da sve glavne vakcine efikasne protiv Kovida-19 i smanjuju rizik da ćete se zaraziti, završiti u bolnici ili preminuti.

Ono što i dalje predstavlja veliku nepoznanicu je – da li sprečavaju širenje virusa.

Kako bi naučnici došli do saznanja koji metod daje najbolje rezultate, biće sprovedeni testovi u Britaniji tokom kojih će ljudi ciljano biti zaraženi virusom.

Šta je sa novim sojevima?

Novi sojevi virusa pojavljuju se širom sveta poslednjih nedelja.

Ipak, iz kompanija Jansen i Novavaks tvrde da su njihove vakcine prve u svetu koje nude pravu zaštitu od novih sojeva.

Kod obe vakcine, međutim, nešto je slabiji učinak protiv soja iz Južne Afrike koji se širi zabrinjavajućom brzinom.

Ukupni rezultati su i dalje dobri jasno je da je bolje imati takve vakcine nego nikakve, ali istovremeno jasno ukazuju kako je korona virus šetajuća meta.

Možda ćemo zbog toga u budućnosti morati da promenimo vakcine koje koristimo.

Ko prvi dobija vakcinu?

Sve zemlje prave liste prioriteta na osnovu kojih se odlučuje koje kategorije stanovništva se prvo vakcinišu.

U Britaniji su prvo vakcinisani zdravstveni radnici, ljudi u staračkim domovima i stariji od 80 godina.

Plan je da se prvo imunizuju najstariji i ranjivi ljudi sa teškim kliničkim slikama.

Šta još mora da se uradi?

• Masovna proizvodnja milijardi doza i distribucija širom sveta
• Ispitivanja koliko dugo traje zaštita
• Ispitivanja kakav efekat vakcine imaju na širenje virusa

Pratite Džejmsa ona Tviteru

Pogledajte video o vakcinaciji u Srbiji

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk