Kako su policija i mediji nevinom čoveku nacrtali metu na čelu

Bilo je gluvo doba noći 18. oktobra 2019. Jedinica italijanskih karabinjera zaposela je sprat hotela u Milanu, spremajući se za akciju. Zadatak koji su imali bio je hapšenje Igora Vukotića, čoveka sa Interpolove poternice i jednog od ljudi sa vrha piramide kriminalnog škaljarskog klana. Karabinjeri su imali i informaciju da je Vukotić naoružan i da će se verovatno opirati hapšenju.

Vukotić je zatečen na spavanju, a kad je, bunovan, otvorio oči već je bio okružen nekolicinom puščanih i pištoljskih cevi uperenih u njega. U istoj akciji pohapšeni su i Vukotićevi saradnici, koji su odseli u drugim sobama hotela. 

Sa stanovišta policije, sve je prošlo u najboljem redu, osim što je osoba koju su uhapsili bio Igor Vukotić – komercijalista iz Zemuna, a ostali za koje su verovali da su njegovi saradnici iz kriminalnog miljea, zapravo, kolege iz firme, koja se bavi prodajom hotelske opreme i kozmetike. 

Traumatično iskustvo koje je imao Vukotić bila je samo još jedna u nizu neprijatnosti kroz koje je više od decenije unazad prolazio širom sveta na graničnim prelazima i aerodromima, samo zato jer ima isto ime kao kriminalac iz Crne Gore, za kojim policije mnogih zemalja bezuspešno tragaju. 

Naime, Igor Vukotić za kojim se traga, je brat Jovana Vukotića, koji slovi za vođu škaljaraca, kriminalne organizacije iz Kotora, koja je aktivna i u Srbiji. 

Njihov otac, Veselin Vesko Vukotić, ubijen je u aprilu 2019. u Kotoru, a prema pisanju medija to ubistvo je naručio i organizovao suparnički kavački klan. Pre toga, odnose ove dve grupe, poznate po krijumčarenju narkotika, obeležio je ceo niz surovih kravih obračuna i ubistava, koji traju sve do današnjeg dana, pa i na ulicama Beograda.

Igor Vukotić iz Beograda je nakon epizode sa hapšenjem u Milanu pribegao rešenju, koje mu je sugerisao italijanski policijac pošto je i zvanično utvrđeno da nije osoba sa Interpolove poternice.

– Karabinjer mi je rekao da mi je najbolje da promenim ime i prezime, ako hoću da mi se ovakve stvari više ne dešavaju. To sam i uradio nakon što sam došao u Srbiju – kaže Vukotić za BIRN.

U znak protesta zbog svega što mu se desilo, Igor je odlučio da uzme krajne neobično ime i prezime (koje iz bezbednosnih razloga ne objavljujemo) i nakon toga, nije više imao probleme sa policijom u Srbiji i svetu. Međutim, godinu dana kasnije usledio je novi šok po njega.

Blic je u okviru teksta o škaljarskom klanu objavio i fotografiju Igora Vukotića, ali ne vođe kriminalne bande, nego komercijaliste iz Zemuna. Blic je fotografiju, po svoj prilici, dobio iz policije jer se radi o slici iz sistema za izradu ličnih karata / Foto: Printscreen

– Bio je 22. decembar prošle godine. Bio sam na službenom putu u Kragujevcu, kad me je nazvao prijatelj i rekao mi da kupim Blic. Kad sam video o čemu je reč, bukvalno mi je pozlilo. Na naslovnoj strani tih novina bila je šema organizacije škaljarskog klana, sa imenima i slikama njihovim članova. Uz ime Igora Vukotića je stajala moja fotografija iz prošle lične karte. Osećao sam se kao da mi je nacrtana meta na čelo – kaže Vukotić.

Obratio se policiji u Kragujevcu, ali tamo mu ništa konkretno nisu rekli, pa je po dolasku u Beograd ponovo otišao u policiji.

– Sve što sam tamo dobio je bio savet da se sklonim i pritajim na neko vreme. Niko me otad nije ni pozvao – kaže Vukotić.

Poslušao je savet i dvadesetak dana nije dolazio na posao. Prekinuo je redovne kontakte sa osobama iz svog okruženja, očekujući da će oni koji su odgovorni za taj propust ispraviti grešku i da će nastaviti da živi normalno. Svoje kolege i poslovne saradnike i kontakte obavestio je preko  društvene mreže LinkedIn o čemu se, zapravo, radi.

Međutim, ispostavilo se da nije bilo neke posebne koristi od “marša po institucijama”, niti kontaktiranja medija koji je objavio njegovu fotografiju, uz ime Igora Vukotića iz škaljarskog klana.

– U Blicu niko od urednika i novinara nije hteo da priča sa mnom kad sam ih pozvao telefonom. Kad sam otišao u redakciju, primio me je njihov advokat sa kojim su bila dva telohranitelja. Rekao mi je mogu da objave ispravku ako potpišem da ih neću tužiti. U suprotnom, kako je rekao, objaviće ispravku otprilike 2024. godine, nakon dugog povlačenja po sudovima – kaže Igor navodeći da je Blic jedino uklonio njegovu forografiju iz teksta u internet izdanju, ali bez bilo kakve ispravke i izvinjenja.

Osim bahatosti predstavnika Blica i potpunog odsustva osećaja odgovornosti za njegovu bezbednost, Vukotić ističe da ga posebno brine način na koji su te novine došle do fotografije iz njegove bivše lične karte.

– Tu fotografiju može da ima samo MUP, jer se ona uzima prilikom vađenja lične karte. Pritom, u Blicu je objavljena slika u koloru, što znači da je direktno iz baze. Osoba iz MUP-a, koja je dostavila fotografiju Blicu, je mogla da zna da ta slika nije od Igora Vukotića iz Crne Gore, jer nam se razlikuju drugi podaci, od mesta rođenja, imena oca, pa nadalje… Ne verujem da je u pitanju greška – kaže Vukotić .

Naime, Igor Vukotić, vođa škaljaraca, jedan je od retkih članova te kriminalne grupe, koji je još uvek živ. Osim toga, njegova fotografija nikada nigde nije objavljena i praktično se ne zna se kako on izgleda.

BIRN je poslao dopis direktorki i urednicima Blica sa pitanjima od koga su dobili fotografiju iz policijskog informacionog sistema, kao i zbog čega odbijaju da objave ispravku i izvinjenje, ali odgovor nismo dobili.  Isti „odgovor” dobili smo i od MUP-a, čije nadležne smo pitali kako je moguće da se fotografije iz njihovog sistema objavljuju po medijima.

Savet za štampu je na sednici od 28. januara 2021. doneo odluku da je Blic prekršio novinarski kodeks. 

Jedinu pomoć, koju je Igor Vukotić dobio od policije, bio je “savet” da se primiri i sakrije Foto: Lična arhiva

Igor iz Zemuna se glasno pita da li je možda neko namerno pokušao da članovima kavačkog klana namesti pogrešnu osobu za odstrel.

On ne skriva uznemirenost zbog okolnosti u kojima se našao tuđom krivicom. U kafiću, gde smo se sreli, često se okreće i prati ko ulazi i kako se ponaša.

– Plašim se. Nije mi dobro kad krenem da čitam tekstove o tim klanovima. Navodno se nudi 500.000 evra za ubistvo Igora Vukotića. Koliko je samo tih ljudi ubijeno greškom. Bilo je slučajeva da se ubistva dešavaju i pred decom. Prestao sam da se napolju krećem sa svojom decom, baš iz tog razloga – kaže on.

Vukotića posebno pogađa što ni na jednoj adresi, kojoj se obratio, nije našao razumevanja za problem u kome se našao.

Obraćao se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitniku prava građana, ali nikakvu pomoć nije dobio. Kako dodaje, u MUP-u, kao najodgovornijoj instituciji, nisu ništa učinili da pronađu krivca i da ga kazne, zbog čega je podneo prijavu protiv NN lica iz MUP-a.

– Niko se nije našao da makar kaže – izvini. Ma ne moraju ni da se izvine. Samo da kažu da su pogrešili i da se objavi ispravka. Potpuno je neverovatno da u ovoj državi ne postoji nijedna institucija, koja može da mi pomogne. Ko će da bude odgovoran, ako mi se nešto desi – otvoreno pita Vukotić.

Kako je počelo

Prvi problemi sa policijom tokom putovanja u inostranstvo za Igora Vukotića su počeli 2007. godine, kad je išao da poseti prijatelja u SAD.

“Tad su me sat vremena držali na našem aerodromu, a tri sata po povratku. U jednom kafiću u Beogradu su napravili raciju zbog mene, na graničnom prelazu sa Hrvatskoj sam jednom zadržan deveti i po sati… Pre toga, desilo mi se da sam zakasnio tetki na sahranu u Bosnu, jer su me isto tako držali na granici. U Varšavi su me držali pet sati zatvorenog…” , priseća se Vukotić samo nekih od situacija u kojima se našao samo zbog toga što se zove isto kao i jedan od vođa škaljarskog klana.

Izvor: BIRN  Autor: Miodrag Marković

_____________________________________________________________________