Svetski dan borbe protiv raka: „Korona virusa sam se plašila više nego oba karcinoma“

Objavljeno 04/02/2021

Gordana Prvulović iz Beograda ima 60 godina i pre 17 godina joj je dijagnostikovan tumor dojke.

Od prošle godine ime i dijagnozu malignog tumora limfnih žlezda Non Hočkin.

„Dobila sam dijagnozu karcinoma dojke 2004. godine. Ušla sam u 17. godinu oporavka nadajući se da je sve dobro, međutim od januara 2020. sam u borbi s limfomom. Uz sve to, desila mi se i korona“, počinje Gordana razgovor za BBC na srpskom.

Dok je korona virus prodrmao svet, nju i još oko 49.000 stanovnika Srbije „prodrmala“ je druga dijagnoza.

Saopšteno im je da imaju rak.

U Srbiji je tokom 2020. registrovano 49.043 malignih tumora, podaci su Međunarodne agencije za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije.

U godini kada je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, preminulo skoro 115.000 ljudi, rak je odneo 28.107 života – podaci su SZO-a.

U svetu je u godini u kojoj je počela pandemija korona virusa registrovano oko 19,3 miliona novih slučajeva maligniteta, a od raka je umrlo skoro 10 miliona ljudi.

Pandemija korona virusa je uticala na dijagnostikovanje i lečenje većinom hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima su zastupljeni i oboleli od malignih bolesti, kažu za BBC na srpskom u Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

Kako tačno i koliko se razlikuju podaci, biće poznato po završetku epidemije, navodi se u odgovoru dostavljenom BBC-ju na srpskom povodom 4. februara, Svetskog dana borbe protiv raka.

Poslednji zvanični podaci o malignitetima u Srbiji Instituta „Batut“ objavljeni krajem 2020, odnose se na 2018. godinu.

Prema tim podacima iz Registra za rak, tokom 2018. godine od svih malignih tumora obolelo je 41.661 ljudi, a preminulo je 21.607 onkoloških pacijenata.

„Samo da mi neko kaže od čega bolujem“

U januaru 2020, kada je korona virus naizgled bio daleko od Srbije, Gordana Prvulović je počela da ima simptome koji su ukazivali na problem s limfnim žlezdama.

Zbog straha od korone i zdravstvenog stanja, odmah se izolovala, a do dobijanja konačne dijagnoze prošlo je skoro pola godine.

U junu je saznala da ima limfom.

„Od januara do juna 2020. imala sam samo jednu želju – da se postavi dijagnoza, kakva god da je.

„Samo da neko kaže šta je i da ja znam od čega bolujem i da krenem lečenje“, priča Gordana.

Dobijanje dijagnoze nije joj usporila epidemija, već svi dobri rezultati koje je imala i na osnovu kojih lekari nisu mogli da utvrde u čemu je problem.

Rađene su joj biopsije, analize krvi, dva puta ispitivanje koštane srži i na kraju je u junu saznala da boluje od limfoma.

Prvu seriju hemioterapija dobila je u julu i sve je išlo po planu.

U bolnicu je odlazila uz negativan test i uvek u strahu da se ne zarazi koronom.

„To je strah koji vam uđe u celo telo, u svaku poru. Strah od korone, više nego strah od primarne bolesti od koje se lečite.

„Korone sam se bojala više nego oba karcinoma“, kaže Gordana.

žena prima radioterapiju — U nekim ustanovama trenutno nema redovnih pregleda i terapija

Čuvala se i vodila računa, a tokom čitave 2020. njeno kretanje je bilo – kuća, bolnica, dom zdravlja.

Uprkos svim naporima, u novembru je, posle petog ciklusa hemioterapije, dobila korona virus.

„Primala sam terapiju na Klinici za hematologiju, izašla sam iz bolnice i posle dva dana osetila sam prvi simptom“.

Povišena temperatura je bila signal da nekome treba da se javi, dodaje.

„Otišla sam na Infektivnu kliniku i posle dva dana dobila pozitivan test i doživela šok“, kaže ona.

Korona je bila tu i morala je da vidi šta dalje.

„Kad sam dobila pozitivan test, javila sam se Infektivnoj klinici, tamo su me pregledali.

„Odmah su konstatovali da bi trebalo bolničko lečenje, s obzirom na prirodu bolesti, ali lekar koji me je primio rekao je da ne dolazi u obzir da me hospitalizuju, da mi je bolnice verovatno preko glave“, kaže Godrana.

Lečenje je nastavila u kućnim uslovima, ali je svakog drugog dana išla na kontrole.

Međutim, već posle nekoliko dana leukociti su joj pali na gotovo nemerljiv nivo, pa je morala da ostane u bolnici.

„Tamo sam bila 10 dana. I to je bio šok, s ozbirom na to da moji simptomi kovida nisu bili za bolničko lečenje.

„Mislila sam da ću primiti injkciju leukocita, da će me pratiti tog dana i eventualno sutradan i onda idem kući. Međutim, nije bilo tako, a verovatno je i razvoj korona virusa učinio svoje“, kaže Gordana.

Zbog korona virusa, šesti, ujedno i posednji ciklus hemioterapija joj je odložen.

„Umesto 7. decembra, tek 14. januara sam otišla na šesti ciklus hemioterapije.

„Nije mi bilo svejedno, jer to produžava lečenje“, priča ona.

Hemioterapije su završene, ali je čeka i zračenje.

Upoznajte MladiCe – imali su rak, a danas pomažu deci i mladima s istim problemom

MladiCe su nedavno pokrenule onlajn savetovalište za decu i mlade obolele od raka.

Gordana kaže da epidemija korona virusa nije uticala na njeno lečenje karcinoma sve dok se nije i sama zarazila.

Do tada je sve išlo po uobičajenoj proceduri na Insitutu za onkologiju i radiologiju Srbije i na Klinici za hematologiju u Beogradu.

U odnosu na vreme pre korone drugačije je što se u klinike sada ulazi uz obaveznu trijažu i merenje temperature, a sada se često konzilijarne i sve druge odluke čekaju pred bolnicom.

„Teško je padalo to čekanje ispred bolnice – kakvi god da su vremenski uslovi.

„Ipak, naučila sam da imam sve vreme ovog sveta za svoje zdravstveno stanje koje je tako kako je. Kada krenem kod lekara, znam da sledi čekanje“, kaže Gordana.

Međutim, dodaje da je teško stajati u parku preko puta od bolnice i čekati da vas pozovu telefonom ili da vam samo uzmu dokumentaciju, odnesu na konzilijum i vrate posle odluke.

„To je strašno i ne može se opisati. Bilo je i kišnih dana, bilo je i hladnih i toplih dana, korona uz sve to. To je negativno u čitavoj mojoj priči.“

A hospital patient's hand is held by the hand of another person — Tokom pandemije nema poseta bolnicama

Čekanje i strah

I Mirjani Obradović iz Kraljeva korona virus dodatno je povećao strah i oprez.

Pre nešto više od godinu dana dijagnostikovan joj je karcinom dojke, a zbog prirode bolesti od oktobra 2019. nosi masku i rukavice.

„Bilo je teško primati terapije u vrhuncu pandemije. Terapije u Kragujevcu su mi posebno bile otežane, jer je veoma veliki broj onkoloških bolesnika koje pokriva ta ustanova.

„Po nekoliko sati sam čekala na terapiju zbog mera u borbi sa korona virusom. Mi, onkološki bolesnici imamo uvek mnogo pitanja i strahova“.

Kaže da joj je psihički bilo teško zbog straha od smrti ili ponovnog javljanja bolesti, jer spada u grupu koja je u visokom riziku.

„Bol sam navikla da trpim, vene, igle, mučnine i sve ostalo sam preživela. Strah je ostao“, priča Mirjana.

U borbi joj pomaže Ženski centar Milica, udruženje građana pokrenuto za pomoć obolelima od karcinoma dojke.

Tokom pandemije naročito je izražen problem putovanja na terapije, kaže Vesna Bondžić, koja vodi ovaj centar i koja se sama pre desetak godina lečila.

„Na zračnu terapiju recimo morate da putujete i sto kilometara u jednom smeru svakog dana i treba izdvojite 1.000 dinara makar za benzin ili autobusku kartu.

„Za vreme vanrednog stanja bilo je tek problematično, pošto nije bilo autobusa“, kaže Vesna za BBC na srpskom.

Dodaje da niko od nadležnih ne vodi računa o tome, a da često nije moguć odlazak na terapiju sanitetom.

Problem je, kaže, i što je čitav medicinski sistem okrenut korona virusu, pa ljudi ne mogu na kontrolne preglede.

„Pacijentima se kaže da dođu na pregled ako imaju neki problem, ako im se stanje pogoršalo“, govori ona.

Slaže se da je bolje da pacijenti ne dolaze ako nemaju problema, ali pošto su primarne ustanove zatvorene za sve osim za hitne slučajeve, „neko treba da odredi trijažu šta je hitno, a šta nije“.

„Nemaju gde da urade preglede i onda može da se iskomplikuje situacija. Ljudi zbog toga umiru“, upozorava Vesna.

Kako je Srbija hodala da bi pomogla deci koja boluju od raka

Tamara i Bogdan hodaju da bi pomogli deci koja boluju od malignih oboljenja.

Priča sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

U godini kada su pojedini domaći političari boravili u Ovalnom kabinetu Bele kuće u Vašingtonu i kada je termin samoizolacija dobio veliku važnost, Katarina Vasiljević se šali, navodeći da može da se pohvali da je bila samoizolovana u olovnoj sobi Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.

U junu, kada je delovalo da je Srbija pobedila korona virus, operisana je uz sumnju na benigno oboljenje.

„Za ulazak na odeljenje bio je potreban tada negativan PCR test. Vršena je trijaža pacijenata, merena temperatura na ulazu.

„U sobi nije bilo obavezno nošenje maske, ali se podrazumevalo uz svaki izlazak u hodnik“, priča Katarina za BBC na srpkom.

Po izlasku iz bolnice probudio se i strah da se možda zarazila, jer je čula da se na Institutu među pacijentima i lekarima pojavio virus.

Testirala se i dobila negativan rezultat, ali tu nije završena njena avantura na Institutu.

Nešto više od mesec dana posle operacije, saznala je da je na tkivu štitaste žlezde, koje joj je uklonjeno, bilo malignih promena.

Usledila je priprema za ponovni odlazak u Institut, u olovnu sobu na odeljenju Nuklearne medicine na terapiju radioaktivnim jodom.

Morala je u četvorodnevnu samoizolaciju, pošto je popila kapsulu radioaktivnog joda koja je štetna po okolinu.

„Iako sam imala sreće da dobijem karcinom čije lečenje ne podrazumeva hemioterapije, nije bilo lako svariti činjenicu da sa 29 godina imate maligno oboljenje.

„Čitavo leto sam provela strahujući da se ne zarazim korona virusom, jer mi je imunitet zbog operacije ugrožen, a onda sam dobila drugu dijagnozu i bojala da ne dobijem virus pred odlazak na terapiju, pošto bi to značilo dodatno produženje agonije“.

Nije znala da li je nešto od maligniteta ostalo, da li se proširilo, a nisu joj ispitivani ostali delovi vrata, s obzirom na to da se nije sumnjalo na rak.

„A sada me je čekala doza radioaktivnog joda, koja bi trebalo da ubije sve ostatke ako ih ima“, priča Vasiljević za BBC na srpskom.

Pred vrata Instituta otišla je ponovo 31. avgusta, a od nervoze i visoke spoljne temperature i njena temperatura je bila povišena.

„Iz trećeg pokušaja merenja i pola sata čekanja pred vratima, toplomer je pokazao temperaturu nižu od 37 i mogla sam unutra.

„Tih pola sata čekanja za mene su bili večnost“, priča Katarina.

Priseća se da je tada pred Institutom bilo dosta ljudi koji su čekali na prijem, terapiju, konzilijarnu odluku.

Za drugi prijem i četvorodnevnu izolaciju u olovnoj sobi na odeljenju nuklearne medicine krajem avgusta bio joj je potreban negativan test, ali ovog puta je bio dovoljan i antigenski.

Strah da se pacijenti javljaju kasno

Katarina je bila jedna od 5.500 pacijenata kojima je na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu tokom 2020. dijagnostikovan karcinom.

Kako za BBC na srpskom objašnjava doktorka Ana Jovićević iz ove ustanove, broj novih slučajeva 2020. bio je sličan godišnjem proseku ranijih godina.

„Imali smo malo manji broj pacijenata s dobroćudnim tumorima, jer je strategija borbe protiv Kovida-19 bila da postavimo neke prioritete, da smanjimo što više broj pacijenata koji leže na Institutu i da se najviše usmerimo na one kojima najviše treba pomoć – pacijente s malignim bolestima“, kaže Jovićević.

U toj ustanovi trenutno se ne obavljaju kontrolni pregledi pacijenata čije je lečenje završeno, a prvi pregledi, konzilijumi, operacije, hemioterapije i zračenja obavljaju se uobičajeno, kaže Jovićević.

„Imamo veliki broj pacijenata koji dolazi na redovone kontrole po završenom lečenju, na šest meseci i godinu dana. Tako da imamo pacijente koji nekoliko godina dolaze na te kontrolne preglede.

„Da bi se smanjio broj pacijenata koji dolazi u Institut, apelovali smo na pacijente da ako nemaju tegobe ne dolaze na kontrolne preglede, već da sačekaju“, objašnjava ona.

Plan je da se od 1. marta postepeno vraćaju kontrolni pregledi, a svi pacijenti koji osete neke tegobe mogu da dođu na pregled.

Jovićević kaže da nema promena u broju prijema pacijenata, ali da ih brine to da se možda sada pacijenti javljaju u kasnijoj fazi bolesti.

„Za to nemamo još podatke, ali brinemo da će se pokazati takav uticaj Kovida-19 na lečenje malignih oboljenja.

„Utisak je da će epidemija imati uticaja na stadijum bolesti, što je logično kada pogledate da su s jedne strane ljudi možda manje obraćali pažnje na simptome koji nisu vezani za Kovid-19, možda nisu bili u mogućnosti ili nisu želeli da idu na preglede zbog straha od Kovida-19, što je sasvim opravdano“, kaže Jovićević.

Dodaje da su onkološki pacijenti bili u naročito teškoj situaciji i dilemi da procene rizik između odlaganja onkološke terapije s jedne strane i rizika od Kovida.

„S jedne strane, ako znaju da imaju malignu bolest, svakako žele da što pre započnu onkološko lečenje, a s druge strane se plaše da će odlaskom u bilo koju zdravstvenu ustanovu biti izloženi riziku od Kovida-19.

„To je realan rizik i korona virus može da ih akutno ugrozi.“

doktorke u ordinaciji — Bitno je na vreme dobiti dijagnozu i terapiju

Sobzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, o proceni uticaja na dijagnostiku i lečenje ljudi sa malignim bolestima moći ćemo da govorimo po završetku epidemije, piše u odgovoru koji je BBC dobio iz Instituta Batut.

Za veliki broj malignih bolesti, izlečenje zavisi od stadijuma bolesti. Što je ranije otkrivena, lečenje će biti uspešnije.

„Bolest se u svakom stadijumu može lečiti i izlečiti, a u nekim krajnjim odmaklim fazama, čak i ako izlečenje nije moguće, cilj je držati bolest pod kontrolom, omogućiti da pređe u hroničnu bolest – da pacijent s njom živi i ima dobar kvalitet života“, kaže Jovićević.

Problem kod malignih bolesti je što često ne daju simptome, a često i kada ih daju to nisu specifični simptomi da odmah posumnjate na malignu bolest, objašnjava ona.

„Tako da se vrlo često ne prepoznaju simptomi, pa se dešava da se bolest dosta proširila kada počnu pregledi, a da pacijent nije imao simptome“.

Ta karakteristika malignih bolesti uz nemogoćnost redovnih pregleda tokom pandemije, mogla bi da donese više obolelih u narednom periodu, dodaje.

Kada zaraza dođe na onkologiju

I Gordana i Katarina su se na neki način plašile korona virusa više nego karcinoma, a na Institutu je bilo zaraženih i među osobljem i među pacijentima, bez obzira na sve procedure.

Na operacije i preglede ne čeka se duže nego ranije, uz strašan napor svih zaposlenih.

„Iako je za ulazak potreban negativan test, dešava se da neko od pacijenata bude u periodu inkubacije i da danas legne i bude dobro, a već posle dan-dva ispolji simptome.

„Ako se ispostavi da je neko pozitivan, zbog rizika za ostale pacijente, premešta se u Kovid bolnicu“, objašnjava Jovićević.

Deca obolela od raka

Procene Američke asocijacije za dečiji rak su da je u svetu zbog korona virusa nedijagnostikovana 181.000 slučaja maligniteta kod dece i adolescenata, što je skoro trećina od ukupnog broja slučajeva koja se u proseku godišnje otkrije, objavilo je nedavno udruženje Čika Boca koje pomaže deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima.

„Ako to prevedemo na broj nidijagnostikovanih slučajeva u Srbiji, možemo reći da se radi o minimu 115 slučajeva“, navelo je to udruženje.

Dragana Radulović iz ovog udruženja kaže za BBC na srpskom da su sve druge bolesti zbog korone zapostavljene.

„Ljudi prolongiraju odlazak lekaru, a i kada odu, procedure su nemoguće. Ljudi su se izolovali, povukli, masovno se ne ide kod lekara, a i takav je sistem da kad odete često naiđete na zatvorena vrata i na gomilu prepreka koje su najčešće administrativne.

„Kod dečijegi adolescentskog raka problem je što su simptomi često vrlo slični drugim dečijim bolestima tipičnim za taj uzrast, pa se to često previdi i bez korone“, kaže Radulović.

Podseća da je Srbija 2014. godine bila evropski rekorder po broju dijagnostikovanih karcinoma kod dece i mladih.

Udruženja Čika Boca i MladiCe krajem 2019. pokrenuli su vršnjačku podršku za decu i mlade koji se bore s rakom zbog problema sa mentalnim zdravljem.

Pitanja su i tokom pandemije slična, a zanimljivo je da se kod njih na sajtovima pretražuje termin nova normalnost, kaže Vesna.

„Za neke pacijente koji se leče od raka i bez korone postoji taj termin nova normalnost.

Period posle lečenja za njih je nova noramlnost.

Podršku putem sajta i društvenih mreža daju MladiCe, uglavnom mladima od 15 do 30 godina.

„Dobiti rak u tim godinama nije normalna stvar. Prirodnije je da se stariji razboljevaju, pa da mladi brinu o njima.

„Ovde je naopačke. Neko stariji, roditelj ili neko treba da brine o tebi, a ti si čovek koji treba da ima neke ostvarene ciljeve i put koji tek utabavaš“, kaže Dragana.

Prema poslednjem dostupnim podacima Registra za rak u Republici Srbiji je tokom 2018. godine od svih malignih tumora obolelo 41.661 ljudi – 22.066 muškaraca i 19.595 žena, kažu za BBC na srpskom u Institutu za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.

Od raka je te godine umrlo 21.607 ljudi.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.

Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate.

Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.