Transparentnost Srbija kritikuje način dodele državne pomoći

Srbija nema adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja u vezi s dodelom pomoći mimo zakona, iako se novac se često troši nenamenski, pokazalo je istraživanje Tansparentnosti Srbija, predstavljeno u beogradskom Media Centru.

Sredstva državne pomoći, koja u Srbiji godišnje u proseku iznosi oko 700 miliona evra, često su trošena nenamenski, kao što često nije ni postojala namera da se ostvari njihova svrsishodnost, naveli su na konferenciji za novinare, predstavnici Transparentnosti Srbija.
Analizirajući dodelu državne pomoći, pet godina nakon što je donet Zakon o kontroli državne pomoći, iz Transparentnosti Srbija su naveli da se taj zakon može smatrati primerom „iznuđene reforme“, kako bi se zadovoljili zahtevi EU u procesu integracija, „bez prepoznavanja potrebe za takvim propisom i želje da se on primeni“.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je kazao da je državna pomoć u velikom broju slučajeva „zgodna prilika da se o trošku budžeta izvrši neki vid promocije, bilo u određenom gradu, bilo pred određenom kategorijom stanovništva“.
Kako je dodao, problem predstavlja i nedovoljna javna dostupnost podataka o državnoj pomoći, jer državni organi, iako su u obavezi da objavljuju podatke o pomoći koju dodeljuju, to ne čine.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati kazao je da Komisija tokom pet godina nijednom nije donela nijednu odluku o vraćanju neke nezakonite, nedozvoljene ili celishodne pomoći.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavljaju državne garancije za kredite javnih preduzeća, koji nisu postali javni dug, a nisu tretirane kao oblik državne pomoći.
Saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić je kazao je jedan od ključnih problema u toj oblasti i pitanje svrsishodnosti državne pomoći, odnosno njenih efekata. „Organi koji su davali državnu pomoć mešaju često namensku potrošnju i svrsishodnost, odnosno pitanje dostizanja zadatih ciljeva“, ukazao je on, navodeći da se često dešava da se novac namenjen za na primer povećanje proizvodnje iskoristi za isplatu zaostalih plata ili drugih dugovanja preduzeća.
Kao jedan od primera neadekvatne državne pomoći Minić je naveo slučaj Simpa iz Vranja koje je dobilo novac za rekonstrukciju i modernizaciju Fabrike dušeka u Bujanovcu i od 100 miliona dinara za sirovine i repromaterijal potrošeno je 10,5 miliona dinara, a ostatak je utrošen za doprinose za zadravstveno osiguranje.

Izvor: MediaCentarBeograd, N1