Korona virus: Pet načina kako da budete vedri tokom izolacije

Poslednjih nekoliko meseci bilo je nepodnošljivo za mnoge ljude, sa milionima onih koji se nose sa tugom, stresom, finansijskim poteškoćama, gubitkom posla i izolacijom izazvanom pandemijom.

Novo zaključavanje u Engleskoj i slična ograničenja širom Škotske, Velsa, Severne Irske, Nemačke i drugih zemalja sada dodaju sumornost zime – sezone koja za mnoge ljude može biti teška čak i u normalno vreme.

Međutim, vodeći stručnjaci za mentalno zdravlje u zemlji kažu da postoje stvari koje mnogi od nas mogu učiniti da bi se pokrenuli.

Evo nekoliko njihovih saveta.

• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
• Planiranje u vreme korone: Izvor problema ili lek protiv stresa
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pokrenite se

Vežbanje na otvorenom može biti teško zimi, ali uglavnom se svi stručnjaci slažu da je to sjajan način da poboljšate svoje raspoloženje.

„Naš um i telo su potpuno nerazdvojni“, kaže dr Brendon Stabs sa Kraljevskog Koledža u Londonu.

Vežbanje pokreće oslobađanje endorfina u krvotok, ublažavajući bol i stvarajući osećaj blagostanja.

Istraživanje dr Stabsa takođe je pokazalo da vežbanje takođe povećava električnu aktivnost u područjima emocionalne obrade mozga, posebno hipokampusu i predfrontalnom korteksu.

„Od vitalne je važnosti da budete aktivni da biste poboljšali svoje mentalno zdravlje i stimulisali svoj mozak, uključujući ta područja“, kaže on.

„Ako ne vežbate, aktivnost opada.“

To je jedan od razloga zašto nedostatak vežbanja povećava rizik od anksioznosti i depresije.

Vežbanje takođe može pojačati proizvodnju proteina, BDNF-a ili neurotrofičnog faktora izvedenog iz mozga, što je presudno za zdravlje mozga.

„Možete na to gledati kao na neku vrstu đubriva za mozak – pomaže delovima vašeg mozga da se regenerišu“, kaže dr Stabs.

Čak i kratki periodi vežbanja – samo 10 minuta – mogu vam pomoći.

„Sve što vas ostavi bez daha, poput brze šetnje ili nečega poput vrtlarenja ili vožnje biciklom, biće dovoljno.“

Pogledajte video: Kako pandemija utiče na naš mozak

Prestanite da preterano razmišljate

Usvajanje korisnih navika kako biste sprečili preterano razmišljanje jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti, kaže psiholškinja prof. Dženifer Vajld sa Univerziteta Oksford.

Ona to naziva „izbacivanjem iz glave“.

Ljudi se često zadržavaju na problemima, ponavljajući iste negativne misli, a profesorka Vajld ima nekoliko jednostavnih predloga da to zaustavi.

„Ako se brinete o problemu trideset minuta ili više, a da niste smislili plan delovanja ili ste prelazili preko pitanja bez odgovora, vreme je da prestanete“, kaže ona.

Glavna stvar je preusmeriti pažnju sa briga na praktično rešavanje problema.

• Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami

Zato se zaustavite i zapitajte se koje korake možete preduzeti da biste rešili problem.

Nije lako, naravno, zaustaviti se zadržavajući se na problemima.

Neki preporučuju fizičku aktivnost koja će vam pomoći da promenite mentalnu brzinu.

U svakom slučaju, potreban je određeni trening.

Sasvim je normalno da se brinemo, ali mnoge naše brige se nikada ne ostvare.

Studija pacijenata sa anksioznošću pronašla je da se samo oko jedne od deset briga pokaže kao pravi problem.

Jedno od objašnjenja je način na koji smo evoluirali.

Zbog toga smo visoko prilagođeni negativnosti i opasnosti, kao odbrani od pretnji koje su dovele do smrti ili ozbiljne povrede.

Opasnost je „previše kodirana u našem mozgu“, kaže profesorka Vajld.

„Možete da se osećate mnogo smirenije ako prepoznate da previše razmišljate, zaustavite se i usredsredite na činjenice.“

Postavite novi cilj

„Postavljanje novog cilja ili izazova zaista vam može pomoći da vas izvuče“, kaže kardifski neuro naučnik, dr Din Barnet.

To bi mogao biti veliki projekat poput učenja jezika ili nečega tako malog poput isprobavanja novog recepta.

Ako je velikih ideja previše, počnite malim.

Poenta je u tome da vam, ako je izvan vaše zone komfora i ako vas gura napred, daje fokus i osećaj kontrole.

Mnogim ljudima je to od velike pomoći za njihovo mentalno stanje.

„Novost je u osnovi korisna“, kaže dr Barnet.

„Učenje da radimo nove stvari često je način na koji stičemo sopstvenu vrednost“, dodaje on.

„Ciljno motivisano ponašanje je jedan od najvažnijih načina na koji delujemo.“

• Kako je strah od korona virusa promenio našu psihologiju
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
• Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put

Porazgovarajte

Kovid-19 je učinio mnogo težim druženje kroz susret sa drugima, a zima to još može da oteža.

To je veliko pitanje za milione ljudi i posledice po mentalno zdravlje za neke će biti ozbiljne. Dakle, dobra je ideja povećati ono malo socijalnog kontakta koji je na raspolaganju.

„Nismo dizajnirani da budemo sami“, kaže profesorka Emerita Elizabet Kajpers sa Kraljevskog Koledža u Londonu.

„Mi smo socijalno orijentisani. Osećamo se bolje uz socijalni kontakt.“

Razgovaranje o problemima kada možete je dobra ideja, ali ključno je kako se to radi, kaže ona.

„Preispitivanje problema iznova i iznova, samo ponavljanje kako se osećate užasno, možda neće nimalo pomoći.

„Razgovor sa nekim ko vam može pomoći da preoblikujete svoje probleme i pomoć u kretanju kroz njih može vam biti od veće koristi.“

Izolovani ljudi će se više fokusirati na sebe, kaže profesorka Kajpers, i to može stvari pogoršati.

Dakle, obratite se ljudima kad god možete i ako Kovid-19 znači da to ne možete učiniti lično, telefonirajte prijatelju ili ugovorite razgovor na mreži.

Uradi to loše

Optimisti žive duže, imaju bolje odnose i bolji imunološki sistem, kaže Olivija Rims sa Univerziteta u Kembridžu.

Dobra vest je da možete negovati optimizam: unutrašnji osećaj da možete promeniti svoj život i da nije sve u stvarima izvan vaše kontrole. Kako? Njen savet broj jedan je princip „uradi to loše“.

Drugim rečima, ne čekajte da stvari napravite savršeno u pravo vreme i u pravi dan.

To je još važnije zimi kada vas sumorno vreme može naterati da dobro razmislite o nečemu.

„Naš unutrašnji glas kritike nas neprestano sprečava da radimo vredne stvari“, kaže ona. „

Skočite direktno u akciju. Uradite nešto i prihvatite da bi u početku moglo biti loše. Kad to učinite, rezultati uglavnom nisu toliko loši – i gotovo su uvek bolji od nečinjenja.“

Ostali Olivijini saveti uključuju svakodnevno zapisivanje tri stvari na kojima ste zahvalni, kako biste se naterali da se usredsredite na ono što je dobro prošlo i zašto.

Rasplamsaće vam levu stranu mozga koja je povezana sa pozitivnošću.

„Emocije su zarazne“, kaže ona, pa „ako možete, nežno se sklonite od negativnih, bednih ljudi koji se neprestano žale“, jer ćete i sami postati jedni od tih ljudi.

Ilustracije Geri Flečer

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk