Posadi svoj hlad

Udruženje „Zeleni razvojni centar“ je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeni vremenski period radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja i podizanja svesti o očuvanju životne sredine. Jedna od akcija ovog udruženja je „Posadi svoj hlad“ u okviru koje se daje podsticaj građanima, zainteresovanim organizacijama, preduzećima i lokalnim samupravama u Srbiji da se angažuju i podrže sadnju sadnica belog javora. 

O svojoj akciji iz Udruženja  „Zeleni razvojni centar“ kažu sledeće: 

Nakon uspešno realizovane jesenje akcije tokom koje smo podelili 30.000 sadnica, građani vašeg mesta pokazali su još veću zainteresovanost za novu akciju! Čačak se nalazi na spisku gde će na proleće biti podela sadnica i ovim putem želimo da obavestimo sve građane da pripreme lokaciju za sadnju svoje sadnice koju će moći da preuzmu besplatno u svom mestu. Uz sadnicu će biti dostavljeno i uputstvo za sadnju kao i vezica za ime i datum sadnje, za one koji se sa sadnjom do sada nisu susreli. Takođe ova akcija predstavlja jedinstevnu priliku za porodice, gde će i deca moći da učestvuju u ovako lepim događajima i posaditi  “svoje drvo” koje će rasti zajedno sa njima, a ujedno time negovati i graditi odnos i ljubav prema prirodi.

Akcija “Posadi svoj hlad” nije samo sadnja Belog jasena, nego priprema, logistika, organizacija, distribucija sadnica do svih opština i partnerskih ekoloških organizacija preko kojih se vrši podela. Takođe podrazumeva mnogo truda i rada u korist svih građana koji žele da učestvuju u borbi za zdraviju sredinu u kojoj sutra želimo da žive naša deca.

Takođe akcija je prava prilika za sve društveno odgovorne kompanije koje žele da postanu deo najveće ekološke akcije u Srbiji u 2021. godini i bez čije podrške je nije moguće realizovati. Neka vaša podrška akciji bude slika odgovornog poslovanja prema građanima i prirodi kojoj smo najpotrebniji a ime vaše kompanije ponosno poveže ljude u zajedničkoj borbi za čistiji vazduh.

Svi zainteresovani građani mogu da nas prate preko naših društvenih mreža i tako na vreme budu informisani o datumu i mestu podele prolećnih besplatnih sadnica koje će posaditi za zdraviji i srećniji život svih nas.

Neki od razloga zašto da posadite svoj hlad:

• Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
• Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
• Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
• Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
• Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
• Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
• Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
• Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku.
• U Rusiji 11,11 ha po stanovniku, Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38 ha
• Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, 4 botanička vrta, 100 km² šuma i 450 km² zelenih površina.
• 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
• Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
• Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
• Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
• U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
• Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1 ha može da primi 68 tona prašine i čađi, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80 kg aerosola i 120 kg prašine godišnje. Četinarska šuma od 1 ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
• Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1 ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
• Po jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Urbano i ekološko planiranje“, stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
• Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
• Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.

_____________________________________________________________________