Prethodni članak
Tužna sedmica za nama
Piše: Stojan Marković
Sedmica za nama donela nam je burne događaje. Podneli smo ih stoički, svesni podneblja u kome živimo i istorije koju smo preguglali.
U sedmici za nama dobili smo novog patrijarha i na nebo se preselio, možda jedini među nama koji je zaslužio da bude nebeski Srbin, a ne samo panonski mornar.
Šta nam je pokazao brzopotezno organizovani izbor novog patrijarha SPC. Prvo da su netačne tvrdnje da mlađi kandidati nemaju šanse da budu izabrani, jer crkvena oligarhija ne voli da neko u narednih 20-30 godina potraje na čelu Crkve.
Pokazalo se i da vladika Grigorije, ma koliko bio omražen kod aktuelne vlasti, osim u narodu ima utemeljenje i u SPC, Sinodu i među ostalim vladikama. Pokazalo se i da je Grigorije pametan i razborit čovek, od odgovornosti i svesti o značaju za mir unutar SPC.
Ako je istina, kako kažu, da patrijarha ne biraju kolege iz Sinoda već Sveti duh koji upravlja rukom izabranog monaha koja će od tri ponuđena koverta izvući onaj sa imenom budućeg srpskog patrijarha, onda je više nego očigledno da episkop novosadski i bački, somborski i segedinski Irinej Bulović nije po volji Svetog duha da bude izabran.
Jer evo, već drugi put, njegovo ime našlo se u jednoj od koverti i tamo i ostalo. Nema sumnje da je vladika Irinej najuticajnija osoba unutar SPC. Da je neka vrsta patrijarha u senci i da rukovodi administracijom SPC u svojstvu, laički rečeno, neformalnog premijera crkvene Vlade.
U javnosti se Bulović dugo vreme percipira kao jedan od vodećih ljudi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno kao neko ko iz senke povlači važne poteze i kao osoba koja tradicionalno gaji dobre odnose sa svakom vlašću.
Ako je prošlog puta kovertiranje njegovog imena među tri kandidata za srpskog patrijarha tretirano kao učešće u studiji slučaja koji će koverat, promišlju Božjom, biti izvučen, ovoga puta poruka Božja je jasna. Jer ako je nešto slučaj onda to ne može biti dva puta. Kada se slučajnost ponovi ona više nije slučajnost, ili što bi se reklo kada je nešto previše slučajno onda nije slučajno.
Reklo bi se da nije Božja volja da episkop novosadski i bački, somborski i segedinski Irinej bude prvi među jednakima, a onda se postavlja pitanje da li postoji Božja volja da bude i jedan od jednakih i to baš onaj koji toliko voli da odlučuje o drugima.
Kažu i da je odluka da se izbor novog srpskog patrijarha obavi van Patrijaršije, po prvi put u istoriji SPC, doneta iz razloga epidemiološke zaštite. Da li je baš tako i zašto nije.
Već sutradan ustoličenje novog srpskog patrijarha održano je u Sabornoj crkvi, u daleko manjem prostoru od kripte Svetog Save, uz prisustvo tri puta većeg broja ljudi.
Čudni su putevi crkveni u borbi proitiv epidemije.
Svekoliku radost Srbalja zbog izbora novog patrijarha pomutila je tužna vest iz Novog Sada. Od posledica korone preminuo je najbolji među nama. Pesnik, kompozitor, pevač, šoumen uz čiju pomoć smo duhovno i psihički preživeli poslednje tri-četiri decenije. Uz brojne gradske trgove širom bivših bratskih jugoslovenskih republika i Gradski trg u Čačku bio je mesto gde su paljene sveće i položeno cveće.
Sedmica za nama imala je zaista tužan kraj.
_______________________________________________________________________________
Nešto je važna ova SPC iako je kod vaših zapadnih ideologa demonizovana.
Grigorije ima podršku i među mladim glumicama.
Đorđe nam je najviše pomogao kad je „video maršala treći put“.
Jedino je tačno da je sedmica za nama imala tužan kraj zbog emitovanja prvog filma o Jasenovcu, za koga se čekalo tačno 80 godina.
Važno je jarane da si ti sa svojim naprdnjačkim mentorom,pustio suzu za Šabanom.
Mani te se vi naprdnjaci Balaševića, Grigorija, SPC, maršala, niste vi tome dorasli.
Ovo „jarane“ ranije se u Čačku nije koristilo. Burnu sedmicu začiniola je Đokovićeva furiozna pobeda. Poigravao se sa zapadnim zlobnicima, koji ni njega, niti bilo koji naš uspeh ne mogu da gledaju.
Tužno je to što većina u Srbiji, kao ti, ne zna ni za jedan film o zločinima ustaša koji snimljen ranije, nego vam je „Dara iz Jasenovca“ prvi, na koji se čekalo 80 godina. Ali, vama izgleda sve počinje od 2012. godine, pre toga ništa nije postojalo i ništa se nije radilo, pa čak ni 60-ih i 70-ih.
Ovaj film nije prvi i ne govori isključivo o Jasenovcu niti se u njemu logori Jasenovca previše prikazuju, nego govori o jednom detetu i svemu što je ono videlo i doživelo u jednom kraćem periodu.
Da film govori o Jasenovcu i zločinima, videli bismo masovna streljanja, klanja, takmičenje u klanju i nabijanje beba na bajonete. Ali, toga nema, jer to nijedna publika ne bi mogla da gleda. Ali, toga nema ni u naznakama u filmu, ispada prema filmu da je među tim ustašama bilo samo par onih koji su klali, a bilo ih je na stotine.
I teško Srbiji u kojoj takvi kao ti istoriju uče iz ovakvih filmova, a osnovnu školu su prespavali!
Poštovani g. Stojane očekujemo još ovako analitičkih komentara i osvrta!
Sve poznate Rome(tako se oni sad zovu)sahrani smo po alejama zaslužnih građana,samo za Đoleta nema mesta.Nije ni važno,ne bi on to ni voleo.Izabrasmo patrijarha,jednog od trojice istih(po meri vlasti),a Bulović se sprema za sledeći izbor,taman dok malo sazri.
Tizno je sto su neki istinu o Jasenovcu saznali tek kada su pogledali film.Tuzno je sto neki nisu culi za Kovacicevu „Jamu“,tuzno je sto nam deca uce iz ovakvih udzbenika,tuzno je sto nijedna niska skola ne vodi djake u logor „12.februar“…
Tačno je da nas je svetih duh pogledao i hvala mu na tome, jedna smrt nas je oslobodila, ponovo smo postali ljudska bića.
„dodji, iz plave boce se pojavi
Bar jednu želju ispuni
Dodaj svetu malo boje, čudo moje,
radost je doneo nole,zalost odlazak balasevica.zalosnije je sto su svi izbori pokradeni,sto je bataljena drzava,pa se to cini i sa crkvom.jos veca zalost sto nasi
krimosi uzese kredit od 6 milijardi da prave metro.ne zbog metroa vec zbog provizije.ako bg.treba metro zavedite samodoprinos i gradite.obezbedite pare pa radite.ovo je najveca pljacka siromasnih gradana srbije.vlast koja je pokrala izbore,sada krade novac gradana i stavlja ih u duznicko ropstvo