Prethodni članak
Otvoreno pismo jednog naučnika iz Srbije
Znate li one članke koje s vremena na vreme iskoče u medijima, one u kojima se velikim slovima ispisuje kako diplomirani stručnjak nema posao, kako je student odmah posle studija pobegao glavom bez obzira i zemlje, kako je osoba sa fakultetom morala da se zaposli kao čistačica, kako su stručnjaci čekali godinama da nađu posao i potom pobegli iz Srbije glavom bez obzira, a javnost je naoko frapirana…znate? Ovih godina iskaču makar jednom nedeljno, a Srbija je druga u svetu po odlivu mozgova – jasno je da će ubrzo biti i prva.
Dr Srđan M. Jovanović: Odlivena voda iz flaše. Kao i mozgovi.
Evo, primera radi, ja nemam posao u Srbiji, niti ću ga ikada imati, osim ako na vrbi rodi flaširani cabernet sauvignon.
Da se predstavim; ja sam dr Srđan Jovanović, doktor istorijskih nauka, magistar evropskih studija i diplomirani filolog (titulu doktora i magistra sam stekao u Češkoj). Predavao sam i istraživao, bio tražen godinama na mnogim evropskim univerzitetima i istraživačkim institucijama, poput Palackijevog univerziteta u Češkoj, Univerziteta u Košicama u Slovačkoj, Bolonjskog univerziteta, Novoevropskog koledža u Bukurešti, Šehir univerziteta u Istanbulu. Dobio sam mnoge grantove tokom svoje karijere, od granta Češkog ministarstva prosvete, preko granta Slovačke akademske informativne agencije, do granta Turskog naučnog i tehnološkog saveta i stipendije Švedskog instituta. I to je samo deo moje biografije. Govorim tečno srpski, engleski, češki i švedski, služim se ruskim i nemačkim, objavio sam tri knjige i mnoge akademske, kritičke i polemičke članke širom sveta. Osnovao sam dva naučna žurnala (od kojih je jedan, Humanicus, označen od strane Narodne biblioteke Republike Češke kao publikacija od značaja za češku kulturu). I još mnogo toga.
Nikada nisam bio zaposlen u Srbiji.
Prošle godine sam otišao da se prijavim na jedno radno mesto na FPN-u. Morao sam da se prijavim za poziciju asistenta jer nemam novca za nostrifikaciju doktorata i odgovarajuću docenturu. Rekli su mi da već sutra mogu da preuzmem dokumentaciju nazad, pre samog izbora u zvanje, pre selekcije kandidata – toliko se dobro znalo da nemam šanse, jer su sve pozicije već unapred popunjene. Jednom drugom prilikom (druga prijava) nisam ni odbijen – prosto mi nisu ni odgovorili, stavljajući me u jedan neverovatan degradirajući položaj, ignorišući me kao da ne postojim. Osobe koje su primljene mom nivou struke nisu ni do kolena. Jedna druga istraživačka institucija mi je rekla da želi da me primi, ali da su im ruke vezane bez povezivanja sa uticajnijim ljudima.
Prijavio sam se i na projekat Ministarstva prosvete za „povratak stručnjaka iz inostranstva“. Sve što je Ministarstvo uradilo je postavljanje imena naučnika na website ministarstva, čime je „preporučilo“ univerzitetima i naučno-istraživačkim institucijama da nas zaposle. Probao sam i sa ovom preporukom da se zaposlim. Kako sam samo naivan bio.
U Srbiji sam bio neprekidno okružen neverovatnom količinom amaterizma. Što se tiče nauke – moje struke – mogu samo da ponovim reči pokojnog Ljubiše Rajića koji je vrlo jasno rekao da neki redovni profesori ne bi trebalo ni kao portiri na ulazima fakulteta da rade. Neki su i nepismeni, a veliki broj nema nikakvog pojma o oblastima iz kojih imaju „doktorate“. Neki tu i tamo iskoče u medijima na osnovu vesti da niko od studenata nije uspeo da položi njihov ispit. I uz sve to, ja ne mogu nikako da se zaposlim. Broj ljudi koji znaju svoj posao na univerzitetima se može nabrojati na šake dve ruke. U isto vreme se neprekidno servira javnosti kako je „teško“ srediti univerzitete, kako to nije „lak“ posao – sve je ovo notorna glupost. Poznajem rad univerziteta u najsitnije detalje i znam više nego dobro šta i kako treba da se popravi. Univerzitete u Srbiji je moguće popraviti za najmanju mernu jedinicu koja u okviru ovih institucija postoji – za samo jednu školsku godinu. Problem je u tome što nikoga nije briga, od onih koji na univerzitetima rade – te se profesionalnosti plaše, jer bi onda svi videli koliko su i sami neprofesionalni – do većine građanstva, kojima je važnije znati čije starlete zadnjica je veća. Kad god vam neko kaže kako je bilo šta „suviše teško“, znajte da ne govori istinu, već da ne zna šta radi ili ne želi da radi. Kada se stavi pravi čovek na pravo mesto, sve je lako.
Tokom 2014. godine sam smršao pet kilograma, jer sam istrošio skoro svu ušteđevinu koju sam imao, pokušavajući tokom više od dve godine da se zaposlim u Srbiji.
Ove godine sam finalno i zanavek napustio zemlju. Želeli su me na drugim mestima. Na nekoliko njih, tačnije. Nisam imao više novca ni za hranu, izbora nisam imao. Moja verenica i ja želimo decu i nismo poremećeni da to pokušamo da uradimo u Srbiji. Umrlo bi dete od gladi.
Možda je nekima toliko dobro da im se plače, ali ja da plačem više ne mogu i neću.
Srbija me je isterala, vi ste me isterali.
Sad berite kožu na šiljak, i živite kako ste zaslužili.
Dr Srđan M. Jovanović, New Europe College,
@SrdjanMJ
_____________________________________________________________________________________
ugasiće već neki bot svetlo
Zalosnooooo sta vlast u Srbiji radi sa mladim, skolovanim, nadprosecno sposobnim ljudima….tera ih iz Srbije.
Srdjane, neka te sreca prati gde god da si, uspeces ti !!!
Marko, ako niste shvatili-Srdjan je vec uspeo, u svemu, osim da donese malo svetla Srbiji…Njegov put u bplju buducnost je odavno trasirao..Hteo je da podeli sa nama blago koje je stekao …
Zao mi je ali kolika je realna potreba za doktorantima u ovoj zemlji? Kako ste vi zakljucili da Vam primljeni kandidati nisu ni do kolena? Srecan Vam,
Kada bi se rasterao ološ sa univerziteta koji je tu došao po političkoj liniji, da vidiš kako bi se od jednom javila potreba za Doktorima. A to koliko je ko stručan i kako je zaključio da mu niko nije ni do kolena, to se lako da proveriti na osnovu biografije kandidata – šta je završio, za koje vreme i sa kakvim ocenama, da li je radio nešto u struci, ima li neke naučne radove, da li poseduje priznanja i sertifikate nekih stručnjaka i tome slično.
Salis se zar ne? Upravo zato su nam potrebni doktori nauka, upravo zato…
Imamo mi doktore nesu slinu i ostale megatrend doktore a jooooj srbijo zemljo ludaka (sve je malim slovima jer doktori poput ministra su nepismeni i to je sada in)
Isti problem imam. Dzabe stou ovoj zemlji imas disertaciju kad se zaposljava stranacki kadar…
Ma dajte ljudi, ne zavaravajte se, lik je obični poltron demokrata, pogledajte mu samo tviter nalog, sve politika, nijedan tvit o nauci, životu…
To sam i ja primetila. Nasednu ljudi na žalopojke i priče „jadan sam, bedan, nemam šta da jedem, vi ste krivi, ja sam car“…
Zalosno je sto niste ni prvi ni poslednji koji odlazi.SRBIJI NE TREBA PAMET VEC POLTRONI
Sve bih mogao da svarim u ovoj prilicno generalizovanoj prici osim samog stava. A posto zivim i radim kao naucnik u Srbiji vec 15 godina, i to bez ikakvog pedigrea, odlicno znam kakvo je stanje ovde, ali i u naucnim zajednicama u mnogim evropskim zemljama. Medjutim, svaki ozbiljan naucnik ce vam prvo navesti neke svoje znacajnije radove (citaj: sci lista…). Ovaj momak nista ne navodi osim osim titula formalnog obrazovanaja, a to je u nauci samo skolski rad. Nazalost, sve indicira samo na los politicki pamflet, jer svaki dobronameran, a narocito visokoobrazovan covek ce svojoj zemlji odnosno mladim narastajima pozeleti sve najbolje cak i u ovakvoj nepovoljnoj opstoj drustvenoj, kao i licnoj situaciji. A mi ovde citamo vrlo sebican izliv nekoga ko nije uspeo u svom naumu.
Niksone, ja mogu da vam kažem, za koje pare radite, i ko vas tako poštuje, mora da ste simpatizer SNS, moj sin je ing,brodogradnje, i ovde je radio posle 2000 g, najbolja firma je prodata Rumunu, jednom probisvetu, i firma je otišla u stečaj, ostao je bez posla,sva sreća što je poznavao mnoge ing,brodogradnje iz skoro celog sveta, i sada radi za jednu Norvešku firmu, ali u Srbiji mu je kancelarija često putuje na sastanke u Norvešku, oni ga hoće, Nemci ga hoće, Finska ga hoće, ali on je čovek apolitičan ne pripada ni jednoj partiji samo svojoj porodici i svom radu, zato su mu dozvolili da ima ured u Srbiji, kao stručnjak nije bio cenjen u svoj zemlji, a tudje zemlje se otimaju, i šta bi vi kao doktor uradili? sedeli u Srbiji gde su svi gladni, a da ode u Norvešku da živi imao bi veću platu nego Jorgovanka Tabakovič. još plus kuća i vozača na raspolaganju, ja sam mu rekla idi sine tamo da dobro živi tvoja porodica da imaju sve, jer svi govore strane jezike, pa naučili bi i norveški, to nije problem, problem je što jedan konobar vodi Skupštinu, jedan keramičar ministar vojske, a vojnik zna se uvek obrijan, i očešljan, a ovaj keramičar? kosa mu je kao rodino gnezdo oči nabrekle od alkohola, i takav jedan da bude nadredjeni mom sinu, pa toliko ponoženja trpimo, nećemo niko da nas ponižava, ako bude nešto on će lepo sa svojom porodicom u novi svet, ja jedina ću ostati ovde da čuvam porodično ognjište, a istina je što je ovaj mlad i revoltiran čovek koji je hteo da opomogne svojoj zemlji, nije bio podoban, a vi Niksone mora da ste podobni i zato ste sebi dali umetničko ime Nikson hahaha, sve retard do retarda u SNS živi bili u Lazi Lazareviću <3
Da li je moguce da su SNS botovi krenuli i ovde da vrsljaju?? Sta, covek li treba svoju bibliografiju da objavljuje ovde? I da tvituje o nauci koja ne postoji?
Kako bi se sprechio odliv mozgova iz Srbije pomozite onima koji bi da ostanu a ipak da naprave pomak. Posetite crowd funding stranicu projekta Transiis i doprinesite donacijom ili daljim sirenjem informacije o nasem a svetskom proizvodu.
http://www.rockethub.com/projects/56675-transiis-is-a-new-solution-in-ground-transportation-industry
Dečko se ishvalio svojim stečenim znanjem. Koliko ono vredi ja u to niti želim niti mogu da zadirem, verujem da vredi. Ovo hvaljenje nije došlo iz onog ja sam naj, naj pa deset mesta pa opet ja (oseti sam kako su ga neki prozvali u komentarima). Došlo je ovo hvalisanje iz muke koju je ovde imao. Šta da mu kažem pre nego da je došo trebao je da ispita otuda koje su mu šanse kad je već bio na tako dobrim pozicijama. Da ne troši novac i vreme uzaludno. Da sam imao takvu priliku ja ne bih ni dolazio, a ako budem imao priliku odoh. Jer i ja ovde nemam poso. KAda sam se raspitivao o doktorskim studijama rekli su mi nemoj da bacaš pare ne možemo da te ostavimo na fakultetu. Sa doktoratom socioloških nauka teško da mogu da radim bilo gde drugde. To da li će da me neko osuđuje što sam otišo me je BAŠ BRIGA. jer nikog ovde nije briga za mene.
Neverovatno mi je da ljudi koji završe bilo koji fakultet, posebno društvenih nauka, i dalje govore poso, otišo. To samostalno uvodjenje novih pravila glasovne promene, nepostojanog A je baš onako svojstven čak i direktorima javnih preduzeća, nnaravno pulenima vladajuće stranke. Zanimljivo (čitaj: tužno) je da se Srbija, najčešće akademski deo, ismeva jednoj neškolovanoj starleti Mimi Or(a)o, a onda demonstriraju da su isti kao i ona 🙂
Pravda za starlete 🙂
Pa gde mi je komentar? napisala sam ga vratite ga
KAMO SRECE DA SI JEDINE 20000 HILJADE DOKTORA NAUKA IMAMO U DIJASPORI A ZEMLJU VODE FUKARE I DUNSTERI
Problem nije ni u činjenici da imamo dosta stručnjaka koji bi da rade u neprofitnom (neproizvodnom sektoru).Svi bi da istaknu kako su baš oni sa svim svojim titulama potrebni ovoj državi, ovaj doktorirao na teoriji marketinga, onaj na sociološkoj analizi demografskih kretanja,sledeći na teoriji primene marketinga u turizmu,naredni na opovrgavanju značaja ameba u razvoju živog sveta.Svi bi na temelju svojih „radova“ da dobiju katedru pa da u obrazovni sistem implementiraju svoja naučna saznanja. U međuvremenu prava industrija i privreda su izumrle i pitanje zapošljavanja inženjera i tehničara ostalo je po strani. Jasno je da ne može ovakva privreda i društvo da uhlebi sve doktore i doktorante teoretskih nauka. Gde će hiljade doktora društvenih nauka? Što bi rekao jedan filozof „Čemu pesnici u oskudna vremena?“.Pre desetak godina zbog propasti industrije i opšte krize došlo je do epidemijske zainteresovanosti za teologiju,celo jedno selo dalo decu „u popove“. Nisu pogrešili jer su počele da se zidaju crkve i hramovi…Svako vreme ima svoju modu, ko je pogodio šta prolazi ima nade, ko nije može da se ljuti na sve i svakoga, samo dok čitamo ovakve članke treba da se zapitamo „koji profil treba Srbiji?“ Ako si i visoki stručnjak u atomskoj fizici da li stvarno misliš da ćeš radni vek provesti u Srbiji? FPN raspisao konkurs, prima se jedan, svi ostali mogu da se ljute i prozovu ceo obrazovni sistem jer oni nisu primljeni.Sledeći put kad se raspiše konkurs treba da objave i ime lika koji će sigurno biti primljen,tako bi se izbegla sujetna reakcija jedinog stručnjaka na svetu koji „eto nije primljen, a vredi…Posle drugog svetskog rata retko ko je imao školu, pop i učitelj su bili poštovani neviđeno jer su zaista bili retke zverke. Danas u jednoj zgradi imate desetak doktora, magistara, dvadesetak ekonomskih, pravnih i drugih fakultetski obrazovanih.Ode nam stručnjak, pa?… nije jedini.Ima Sbija toga na hiljade i nema pojma šta će sa njima, a svi bi oni da im se drugi klanjaju. U mom komšiluku svi nešto diplomirali i niko ne pada na nos kad ih sretne.Prekinimo da kukamo što idemo, otišli su i drugi..pa šta?