Zlostavljanje na radu u Srbiji: Kako odoleti “goničima robova”

Deset i po godina nakon donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljana na radu, ono ne samo da nije smanjeno, nego poprima nove dimenzije i sadržaje, a zlostavljači, gotovo po pravilu, ne bivaju kažnjeni, navodi se u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost.

Stručnjaci – sagovornici portala Nezavisnost ukazuju da se zlostavljanje na radu često prećutkuje zbog sveprisutnog straha od gubitka posla, i da su učestali  politički i funkcionerski mobing, posebno u prosveti, zdravstvu i kulturi. U nekim stranim kompanijama nezvanično postoje „goniči robova“ dok u državnom sektoru mobing pospešuje negativna „kadrovska“ selekcija zasnovana na partijskom zapošljavanju i sumnjivim diplomama.

U Srbiji postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako to ne uspe ostvaruju pravo na sudsku zaštitu, i to na Višem sudu. Postupke zaštite najčešće su pokretali zaposleni u zdravstvu i prosveti, a povećan je broj prijava mobinga i u delatnostima kulture.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg nadležna agencija u slučajevima zlostavljanja na radu vodi postupak arbitraže. Prema navodima Ivice Lazovića, zamenika direktora Agencije za mirno rešavanje sporova, za proteklih desetak godina bilo je 543 takvih postupka. U 15 odsto postupaka spor je okončan sporazumno, za 31 procenat konstatovano je postojanje zlostavljanja, dok u 54 odsto slučajeva to nije utvrđeno.

Slađana Kiković

Slađana Kiković, šefica pravne službe UGS Nezavisnost, uzrok nerešavanja brojnih slučajeva mobinga vidi u sporom i neefikasnom procesuiranju. 

– Do sada je doneto tek nekoliko presuda u korist žrtava mobinga. Iako bi takvi postupci trebalo da budu skraćeni, suđenja traju i po 5-6 godina. S druge strane, na medijaciji sporovi povodom mobinga često završe mrtvim slovom na papiru, jer žrtva kasnije opet doživljava zlostavljanja, ukoliko ne dobije otkaz – navodi Kiković.

Olga Vučković Kićanović

Olga Vučković Kićanović iz Agencija za konsalting u radnom pravu FIDES, u vezi sa “tranzicionim mobingom” ukazuje na dve situacije. Prva je mobiranje sa ciljem oslobađanja viška zaposlenih bez obaveza pri otkazu, pod parolom ‘muči ga stalno dok sam ne ode’. Druga je izrabljivanje zaposlenih do granice izdržljivosti – rade prekovremeno, bez prava na odmor, bolovanje, normalno vršenje fizioloških potreba… To, objašnjava sagovornica, nije mobing, već kršenje Zakona o radu i normi o ljudskim pravima, što često ostaje nekažnjeno.

Vučković Kićanović ukazuje i daje danas veoma rasprostranjen politički i partijski mobing koje zaposleni trpe i retko prijavljuju strahujući od represije, posebno od gubitka posla.

I Vera Kondić, psiholog i konsultant za zabranu mobinga i diskriminacije angažovana u UGS Nezavisnost, ukazuje na učestalost mobinga političke i funkcionerske prirode.

Vera Kondić

– Došli su divlji i isterali pitome, jer su, po principu negativne selekcije koja je zavladala kod nas, došli oni sa problematičnim diplomama i oni sa partijskim knjižicama kojih je mnogo i koje je ‘valjalo’ negde udomiti. Takvi su zatekli na radnim mestima ljude koji znaju posao i koji im zbog toga smetaju… Novopridošlice čine sve da ih oklevetaju, diskredituju i istisnu – navodi Kondić.

Ona objašnjava da je pomenuta situacija psihički vrlo teška za žrtvu. Česta su preispitivanja – šta je pogrešno uradila, pa objašnjavanja kolegama; žrtva je okupirana i fokusirana na tu situaciju koju ne može sebi da objasni, loše spava,  ima pad koncentracije i pažnje, strepi i strahuje. Kada izađe iz početnog šoka pokušava da reaguje, obraćajući se nadređenima. Ako oni ne reaguju, što je mnogo češće, ili ako dodatno drže stranu moberu, žrtva je u stanju bezizlaza.

Na pitanje da li žene i dalje, nezavisno od seksualnog uznemiravanja, trpe više mobing nego muškarci, naša sagovornica odgovara da se žene samo češće javljaju za pomoć jer su žrtve i drugih oblika nasilja. Ističe i da je kod žena jedan od čestih oblika ‘bosing’ gde su izvršioci mobinga rukovodioci.

Kondić ukazuje i na još jedan tranzicioni model mobinga koji je u Srbiji prisutan u nekim inostranim firmama.

– Kada se posao razradi, rukovođenje obično prepuštaju manje kvalitetnim kadrovima, što na najnižim rukovodećim mestima poprima ulogu ‘goniča robova’ koji zaposlene maltretiraju na razne načine. Cilj je da se kod zaposlenih poveća neizvesnost i strah kako bi se disciplinovali i tako upravljalo njihovim ponašanjem – ocenjuje Vera Kondić.

Danilo Ćurčić iz A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, smatra da je loše stanje u Srbiji posledica velikog siromaštva i nedovoljnog obrazovanja zaposlenih, ali i pravne nesigurnosti radnika. I on smatra da je mali broj prijavljenih mobinga posledica neefikasne sudske zaštite radnika kod najklasičnijih oblika beskrupoloznog izrabljivanja. A reč je o kršenju osnovnih prava radnika koja garantuju i domaće zakonodavstvo i brojne međunarodne konvencije.

Izvor: Nezavisnost

_________________________________________________________________________________________