Zbog čega je LED osvetljenje bolje od konvencionalnog svetla
Svetlost stvara mnogo više od samog vizuelnog efekta i ima jak psihološki uticaj na naše raspoloženje. Uzevši u obzir da svetlo generalno podstiče naš biološki ritam i čini nas budnim ili pospanim, ne treba zanemariti uticaj veštačkog svetla kojem smo u modernoj eri izloženi svakodnevno.
Različiti faktori osvetljenja utiču na nas drugačije, u zavisnosti od toga koliki je intezitet svetlosti, koja je temperatura svetla, ili kako je postavljeno u ambijentu. Svi ovi faktori mogu uticati na nas da se osećamo raspoloženo, veselo, produktivno, ili sa druge strane uznemireno i depresivno.
Često nismo svesni uzroka naših promena raspoloženja koji se mogu javiti baš zbog neadekvatno osvetljenja, a ni toga da osvetljenje utiče na mnoge druge faktore, stoga ćemo u nastavku teksta navesti razloge zbog kojih je LED osvetljenje bolje rešenje od konvencionalnog svetla.
Šta je LED svetlo?
Prvo valja razjasniti šta je uopšte LED osvetljenje. LED označava diodu koja emituje svetlost, a koja se sastoji od dve elektrode – katode i anode kroz koje protiče struja. LED diode koriste hladnjake za upijanje toplote, što sprečava LED svetiljku da se pregreje ili pregori.
Ovo termičko upravljanje je ujedno i najvažniji faktor uspešnih performansi LED sijalice, jer što je viša temperatura na kojoj LED diode rade, to je kraći njihov životni vek.
Nastankom LED rasvete promenila se kolektivna svest
Kada sagledamo naš način života u modernoj eri, možemo zaključiti da je javna rasveta visokog kvaliteta izuzetno značajna za bezbednost u saobraćaju.
LED svetiljke sve više uzimaju primat u postavljanju kako javne tako i industrijske rasvete, pa tako “belo” svetlo možemo videti postavljeno na bolnicama, školama, kancelarijama, mostovima, banderama i praktično svuda oko nas. Zašto se naša kolektivna svest promenila i zbog čega se sve više potencira na LED rasveti umesto na konvencionalnoj?
Postalo je opšte poznato da tradicionalne sijalice troše 90% više energije da bi proizvele svetlost, ne usmeravaju svetlo onde gde je potrebno, već se svetlost raspršuje svuda naokolo stvarajući svetlosno zagađenje, a to je samo deo ekonomsko-ekoloških faktora zbog čega obične “žute” sijalice polako padaju u zaborav.
LED rasveta ne uzrokuje svetlosno zagađenje
U tekstu iznad govorili smo da obične žarulje proizvode svetlosno zagađenje, međutim malo ljudi je svesno ove vrste zagađenja koje je zapravo vidljivo golim okom.
Svetlosno zagađenje nastaje usled neadekvatno usmerenog svetla, stvarajući svetlosnu izmaglicu koja uglavnom okružuje urbane sredine. Primera radi, u Los Anđelesu se svetlosna izmaglica može videti na 450 kilometara udaljenosti od samog grada.
Osim toga, svetlosni prestup se javlja u situacijama kada svetlo sa javne rasvete veoma jako osvetljava nečiji prozor, remetivši mu na taj način redovan mir i san, što sa sobom može povući niz drugih zdravstvenih tegoba poput nesanice, promene raspoloženja, loše memorije, pa čak i kardiovaskularnih problema.
Bljesak je još jedan vid svetlosnog zagađenja koji se javlja u situacijama kada nas svetlo tako jako zaslepljuje da nas sprečava da vidimo objekte oko sebe, što može biti posebno opasno u saobraćaju, bilo da ste pešak ili vozač.
Sa druge strane, LED svetiljka je sastavljena od LED dioda upakovanih u jednu lampu koje najbolje oponašaju prirodno sunčevo svetlo. Na taj način smanjuju ili potpuno eliminišu bilo koji vid svetlosnog zagađenja, jer se svetlo LED sijalice na rasipa već je usmereno ka previđenom prostoru.
LED osvetljenje kao korak u budućnost
LED osvetljenje imaju veliki potencijal za budućnost, jer su jedna od najefikasnijih i najbrže rastućih tehnologija današnjice. LED svetiljke u samom startu koštaju više, međutim taj trošak se može nadoknaditi jer troše mnogo manje energije, a traju u proseku 20 do 25 puta duže od tradicionalnih svetiljki.
Kao što smo već napomenuli, LED svetla se osvetljavaju kretanjem elektrona u provodniku, a mogu se napraviti u bilo kojem obliku, što ga čini pogodnim za osvetljenje svake vrste prostora i za svaku namenu.
Osim toga, ne emituju ultravioletno i infracrveno svetlo pa neće prikupljati komarce i ostale insekte. Ne sadrže živu niti bilo koje druge štetne materije kojih ima u standardnim sijalicama, što ih čini boljim ekološkim rešenjem.
Kada govorimo o temperaturi svetla, diode ugrađene u LED svetiljku mogu imati različite nijanse svetlosti kojima možemo upravljati po želji, od toplo žute do hladno bele boje.
Ton boje kojom zrači rasveta izražena je u kelvinima (K). Topla svetla podstiču opuštenije i prijatnije okruženje, dok hladna svetla utiču na nas da budemo produktivniji. Istraživanja ukazuju da hladna svetla smanjuju nivo melatonina, hormona koji direktno utiče na naš san.
Uobičajeno, LED boje uključuju žutu, crvenu, zelenu i plavu boju, a da bi se proizvelo karakteristično “belo” svetlo, ove boje se kombinuju ili prekrivaju fosfornim materijalom.
Obojene LED diode se koriste uglavnom kao signalna i indikatorska svetla, kao što je dugme za napajanje na računaru.
Budućnost LED osvetljenja
Za prosečnog korisnika, LED sijalice i dalje nisu ništa drugo do svetla koja se gase i pale na prekidač. Međutim, prvi put u ljudskoj istoriji možemo upravljati ne samo svetlom već i bojom svetla, na inteligentan način i onako kako nama odgovara.
Ovu promenu je moguće primeniti gotovo svuda, od mašinskih alata do svetla u operacionim salama koje lekari podešavaju prema potrebi, a možemo slobodno reći da smo tek na samom početku razvoja LED osvetljenja.
Praktičnost LED svetla prepoznata je u svim sferama našeg društva, a nesumnjivo će u budućnosti svest o značaju kvalitetne rasvete sa svakom godinom sve više rasti.
_______________________________________________________________________
Led osvetljenje je dobro, ali nije svako isto. Nemojte da kupujete krdzu iz Turske ili nepoznatih proizvodjaca… Kupujte renomirane proizvodjace. Sve to zraci, teperi i utice na vid…
kupujte led svetiljke koje imaju u oznaci od 3000 do 4000k