Ministarka Gojković i „novinarska udruženja“

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je uzgred i potpredsednica Vlade Srbije, najavila je nedavno da će održati sastanak sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja koja se osećaju zapostavljenim. 

Kako je najavljeno, tako se i dogodilo. U sredu 3. marta, ministarka je sa svojim saradnicama, imala susret sa predstavnicima nekoliko opskurnih udruženja novinara i medija, nakon čega je Ministarstvo kulture i informisanja izdalo sledeće saopštenje: 

Gojković održala sastanak sa predstavnicima novinskih udruženja

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministar kulture i informisanja Maja Gojković održala je sastanak sa predstavnicima novinskih udruženja Prouns, Komnet, Društvo novinara Srbije, Asocijacija radio televizija Srbije, Društva novinara Vojvodine i Udruženja medija i medijskih radnika.

Predstavnici medijskih udruženja istakli su da na osnovu brojnosti članstva, predstavljaju značajnu medijsku snagu, ali da i pored toga nisu dovoljno zastupljeni u izradi medijskih dokumenata koji regulišu medijsku scenu i od kojih zavisi sudbina svih novinara i medijskih radnika.

Oni su ukazali ministarki kulture i informisanja da nisu zastupljeni u Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, kao ni u Radnoj grupi za primenu Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije 2020-2025. godine i da bi njihovo učešće u radu, zahvaljujući njihovom iskustvu i kredibilitetu, značajno doprinelo poboljšanju uslova na medijskom tržištu.

Ministarka Gojković je rekla da će razmotriti način da i ova udruženja, koja čine novinari i medijski radnici iz različitih delova Srbije, u narednom periodu budu zastupljena na adekvatan način.

Kakva ministarka takvi i sagovornici

Neupućeni u realno stanje položaja novinara i medija, kao i njihovih udruženja u Srbiji, mogli bi i poverovati u istinitost svega što je u saopštenju navedeno, ali istina je sasvim drugačija. 

Pođimo redom, od samog naslova saopštenja u kome se pominje termin „novinska udruženja“, mada nije poznato da takva udruženja u Srbiji postoje. Udruženja novinara ili medija, tj. novinarska i medijska udruženja postoje, pa bi neko ko kao visoki državni činovnik pretenduje da uređuje položaj novinara i medija u Srbiji to trebao da zna. 

Tvrdnja ministarkinih sagovornika da po broju članova svojih udruženja predstavljaju „značajnu medijsku snagu“ potpuno je neutemeljena, jer je njihova „brojnost“ minorna u odnosu na broj novinara koje UNS, NUNS i NDNV imaju u svom članstvu, kao što je uveliko na njihovu štetu nesrazmeran broj medija koje okupljaju ComNet, ARTS i UMMR u odnosu na Asocijaciju medija, Lokal Pres, AOM, Anem. 

Da smo kraćeg pamćenja možda bi i poverovali u tvrdnju ministarkinih sagovornika da nisu zastupljeni u pojedinim radnim grupama, a da jesu „zahvaljujući njihovom iskustvu i kredibilitetu“ stanje na medijskom tržištu bilo bi značajno bolje. 

Još uvek nam je u svežem sećanju da su njihovi predstavnici bili u Radnoj grupi za pisanje nacrta Medijske strategije za period 2020 – 2025. godina, i da su nakon godinu i više dana Vladi Srbije predali toliko neupotrebljiv tekst nacrta da ga Vlada nije ni razmatrala, nego je rasformirala tu Radnu grupu i imenovala novu. 

U svežem sećanju nam je i da su ministarkini sagovornici učestvovali na sednicama nove Radne grupe i u javnim debatama o nacrtu Medijske strategije u svojstvu zainteresovanih strana, a ponajviše zahvaljujući snazi njihovih argumenata i „njihovom iskustvu i kredibilitetu“ nijedan od njihovih predloga nije dobio podršku ni Radne grupe ni javnosti. 

Autor: Zoran Živković

Šta bi onda mogao biti pravi motiv i razlog zbog koga se ministarka kulture i informisanja odlučila da na vrlo transparentan način razgovara sa predstavnicima „novinskih udruženja“ i da javnost obavesti da će se lično postarati da u narednom periodu budu zastupljeni na adekvatan način.

Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja sa kojima se sastala ministarka bili su u poslednjih nekoliko godina itekako zastupljeni kao „medijski stručnjaci“ u brojnim komisijama koje su u konkursima koje su raspisivali Ministarstvo kulture i informisanja, AP Vojvodina na pokrajinskom nivou i lokalne samouprave po Srbiji, odlučivale o raspodeli novca za medijske projekte. 

Zvuči neverovatno, ali po sastavima tih komisija najveći broj medijskih stručnjaka ne živi u Beogradu ili Novom Sadu gde ima najviše medija i novinara, nego na jugu Srbije od Niša doVranja. Ispada i da najveći broj medijskih stručnjaka u svom članstvu ima udruženje PROUNS, a da je na mikro planu redakcija TV Vranje, čiji vlasnik je učestvovao u razgovoru sa ministarkom,  matična redakcija za najveći broj medijskih stručnjaka. 

Osim nesrazmerno velikog broja članova ovih opskurnih udruženja u komisijama koje dele medijske pare, vlasnike medija i predstavnike udruženja koji su sastančili sa ministarkom još nešto  povezuje međusobno, pa i ministarku Gojković sa njima – članstvo u SNS-u i pronaprednjačka uređivčka politika. 

Takve „stručne“ komisije dodeljivale su na desetine miliona dinara budžetskih para za propagandističke i politikantske medijske sadržaje bez ikakvog javnog interesa ili značaja. 

Međutim ministarka Gojković očigledno smatra da to nije bilo dovoljno adekvatno, pa će se, kako je najavila, postarati da novinari i medijski radnici sa čijim predstavnicima je razgovarala, u narednom periodu budu zastupljeni na adekvatan način.

__________________________________________________________________