Šok na šok

Već smo navikli da predsednik Srbije, kada govori o političkim protivnicima, koristi iste jezičke fraze, cinične opaske, epitete i poređenja kao glavni urednik i vlasnik jednog srpskog tabloida. Dobro, možemo da kažemo da je to razumljivo jer reč je o bliskom prijatelju sa kojim, po sopstvenom priznanju, provodi sate u razgovorima i pored brojnih i teških državnih obaveza. E, sad ko je tu kome superego i ko je izvorno autor tih jezičkih bravura nije presudno u ovoj lingvističkoj i estetičkoj simbiozi šefa države i tabloida. Zanimljivije bi bilo utvrditi u kom procentu je verbalna ekvilibristika urednika tabloida kad obrađuje kritičare vlasti ili opozicione prvake, predsednikov unutrašnji glas. A možda to i nije neki težak zadatak jer je očigledno da urednik tabloida govori upravo ono što predsednik misli i na način kako bi to i on rekao da se, ipak, malo ne suzdržava. Zato je uvek tu blizak prijatelj da priskoči – da plaši javnost da će predsednik biti ubijen, da upire prstom na one koji spremaju državni udar ili žele da sruše vlast. Кo će bolje i revnosnije od nosioca titule medija sa najviše lažnih vesti u godinu dana da ocrni predsednikove političke protivnike i da objasni kakav je to unikatni čovek koga novac i ništa drugo osim želje da služi svom narodu ne zanima.

Ipak, sve ovo, ma koliko neprijatno bilo, može da stane u odeljak uobičajenog srpskog političkog folklora, u manir ovdašnjih medija da otvoreno služe vlastima i time se čak diče. Ali, odnos predsednika i urednika tabloida izgleda prelazi u sve naprednije faze. Prošli smo nivo kad urednik tabloida isprobava teze ili nove političke strategije predsednika. Iz takozvane posmatračke i kvaziistraživačke faze stigli smo dotle da se u Srbiji ništa ne može dogoditi a da to ne najavi urednik tabloida. Ovih dana i taj nivo je prevaziđen, pa je vlasnik tabloida postao politička prethodnica, onaj koji u ime vlasti prvi saopštava ekskluzivnu vest, a za njim ide predsednik države da je ponavlja kao đače. Evo dva sveža primera. U jutarnjem programu urednik tabloida zapreti da nema majci više učenja istorije kao do sada. Ima, kaže, da se štampaju državni udžbenici koji će deci da objasne kakav se to zločin u Jasenovcu dogodio. Sutradan, predsednik države u reprizi saopšti: „To da deca o Jasenovcu uče samo pola stranice, to mačku o rep.“ Samo država može da napravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, rekao je i najavio da će o tome podneti inicijativu pa neka ga svi napadnu i „neka se žale onda upravi vodovoda ili Ujedinjenim nacijama“.

Ugrabio je urednik tabloida i da prvi saopšti šta će biti tema Saveta za nacionalnu bezbednost. Ne skrivajući da zna mnogo više nego što sme da govori, odškrinuo je vrata javne znatiželje tvrdnjom da je policija došla do novih vrlo, vrlo šokantnih saznanja i čvrstih dokaza, koji će sve zapanjiti, a Veljka Belivuka odvesti na višedecenijsku robiju. Usput je objasnio da borba protiv organizovanog kriminala nije borba protiv Partizana i njegovih navijača. I podsetio da je prošla nezapaženo i vest da se tri dana pre hapšenja Belivuka profesor Vladimir Vuletić zaklinjao klanu na vernost.

Predsedniku tako nije ostalo ništa drugo nego da sutradan, gostujući u jutarnjem programu jedne druge televizije, ponovi da će cela Evropa i ceo svet biti šokirani dokazima o zlodelima klana Belivuka. Ljudi će biti toliko šokirani da će morati da sugerišu da se sklone deca kad se to bude prikazivalo. Videćemo i ko se zaklinjao na vernost kriminalcima, ponovio je predsednik i pojasnio, baš kao i urednik tabloida, da ovo nije borba protiv navijača jer je upravo u zlodelima klana Belivuka najviše stradalo navijača Partizana.

Ima još štošta šokantno i pre snimka koji će šokirati svet. Šokantno je da urednik tabloida, u udvojenom identitetu, govori čas kao vlast, a čas kao novinar. Šokantno je i što on zna najpoverljivije informacije o kojima će se govoriti na Savetu za nacionalnu bezbednost. Šokantno je što su mu dostupni policijski dokazi iz istrage i što ih javno najavljuje pre predsednika. Šokantno je i što o tome uopšte govori predsednik. Šokantno je i što se istraga o ozbiljnom kriminalu uvodi u prostor političkog rijalitija, a javnim suđenjem omalovažavaju institucije ove države.