Zadnja pošta – groblje

Naša priča nije ono na šta ste prvo pomislili kada ste pročitali naslov ovog teksta. U našoj priči niko nije umro. Verovali ili ne, groblje nije adresa, da ne kažemo baš mesto stanovanja, samo onima koji su se upokojili. Među nama Čačanima ima i živih ljudi koji stanuju bukvalno na Gradskom groblju. 

I to ne samo jedan ili par pojedinaca, već čitave porodice. Petrovići, Šunderići, Stanojevići i Brkići, ukupno sedam domaćinstava, su na lokaciji samog Gradskog groblja, a Vasilija Krasojević, malo dalje negde na samoj granici čačanskog i lozničkog groblja. 

Ako ste pomislili da je samo ta muka zadesila ove naše sugrađane, prevarili ste se. Jer, iako žive u istoj kući, kao članovi iste porodice, skoro svi imaju različite adrese u ličnim kartama. Tako se članovima istog domaćinstva kao adrese navode: Obilićeva ulica, Potes Lozničko brdo, Potes Lozničko polje, Loznica a na računu za utrošenu vodu recimo kao adresa im piše Put za Lozničko groblje. 

Pogled sa prozora – groblje

Tako ispada da iako u istoj kući žive, na različitim adresama stanuju. Samo jedno im je isto. Kad pogledaju kroz bilo koji prozor na svojoj kući, ili izađu u dvorište, ono što vide je – groblje. 

Mada su sve ove porodice starosedeoci, kako se gradsko groblje širilo tako im je sve bliže prilazilo, pa sad do prvih humki mogu da dobace ne samo pogledom nego i zrnom pasulja. 

– Celog svog života kroz groblje idem i vraćam se. U školu, u kasnim noćnim satima sa treninga. Najgore je kada je neki verski praznik, zadušnice recimo, ili kada je sahrana na koju dođe mnogo ljudi. Tada ne možemo svojim vozilom da izađemo ili da priđemo kućama. Policajcima koji regulišu saobraćaj u tim situacijama ne možemo da objasnimo da tu živimo, ne veruju nam – kaže nam sagovornik iz porodice Petrović.  

Burnu reakciju građana izazvala je nedavna seča šume u Krasojevića zabranu. Bila je to je kap koja je prelila čašu, pa su se meštani naselja sa druge strane šume pobunili i izašli da svojim telima brane šumu. 

Umesto ka slobodnim livadama, vlast namerila da groblje širi sečom šume (desno na fotografiji)

Šuma u Krasojevića zabranu predstavlja „pluća“ ovog dela Čačka i građani, kojima je pre nepune dve godine zvanično obećano da  se groblje neće širiti na tu stranu niti šuma seći, sada opravdano strahuju šta će dalje biti. 

– Naše komšije sa te strane gradskog groblja, valjda poučeni onim što se nama dogodilo, rešili su da ne dožive isto. I nama je još 1997. godine, obećano da ćemo biti raseljeni zbog potrebe širenja groblja. Imali smo sastanak u opštini kada nam je obećana pravedna naknada ili kompenzacija za zemljište i kuće sa pomoćnim objektima na alternativnim adekvatnim lokacijama – kaže Dragana Petrović. 

Davno je to bilo i u gradskoj vlasti više se niko i ne seća šta je dogovarano 1997. godine, ali Dragana svoje tvrdnje dokumentuje službenim zapisnikom sa tog sastanka. 

Okruženi sa dvanaest hektara površine pod grobljem meštani navode da taj problem postoji od devedestih godina prošloga veka pa sve do danas, i da je iz dana u dan sve veći i veći jer se groblje širi neplanski i ogromnom brzinom.  Kako navode: „uzurpiranjem puta za potrebe groblja njima je prilaz kućama i imanjima onemogućen!  Od davne 1997. godine, opštinski organi su upoznati sa ovim slučajem. Tada su doneli odluku o raseljenju ovih domaćinstava, jer drugo konstruktivno rešenje nisu imali.

Jedini put ka kućama prolazi kroz groblje

Sa promenom vlasti u Čačku ovaj problem je ostajao mrtvo slovo na papiru sve do danas.  Ali to naravno nije sve, jer otvaranjem nove parcele groblja kod Krasojevića zabrana, sa neuređenom infrastrukturom i nepostojećom kišnom kanalizacijom, problemi postaju sve veći, a naravno nisu rešeni do danas.

– Usled obilnih padavina i otapanja snegova otpadne vode se mešaju sa tečnostima koje nastaju kao posledica truljenja posmrtnih ostataka pokojnika, i slivaju se u naše bašte, podrume, dvorišta – navodi Dragana Petrović.  

Pitamo je da li bi njena porodica i ostale komšije bili saglasni da se sada ispuni dogovcor iz 1997. godine, ako bi bilo dobre volje i razuma kod sadašnje lokalne vlasti. 

– Naravno. Naš kum je još pre 15 godina pitao u opštini hoće li da ispune dogovor i da otkupe njegovo imanje, a Stanojevići su tu još od druge polovine 19. veka, ali nije dobio potvrdan odgovor. On je onda na nekoliko ari zasadio šljive i orahe. Ali na celom tom prostoru ima više od 10 hektara zemljišta na koje može da se proširi i uredi Gradsko groblje. U oktobru prošle godine bio je javni uvid za urbanistički plan koji obuhvata groblje. Žena koja je to prezentovala rekla mi je da se planira preparcelacija i proširenje groblja, ali da to još nije usvojeno i da rešenje treba da predloži neka firma iz Beograda. Sad ispada da su odlučili da krče šumu i ugroze Spomen park i naselje na toj strani, kao što su i nas ugrozili, da bi širili groblje, umesto da proširenje ide na ovu stranu gde je teren mnogo pogodniji – kaže Dragana Petrović. 

Levo kapela, desno porodične kuće, između – groblje

– Postavlja se pitanje – Dokle ovako! I kome da se obratimo za pomoć – pitaju naši sagovornici čije kuće se nalaze u sred groblja. 

Fotografije: Epicentar press (dron) i privatna arhiva

_____________________________________________________________________