Socijalna karta: Izlaz iz siromaštva ili šminka za Evropu

Socijalna karta u Srbiji, ozakonjena nedavno nakon višedecenijskih najava, neće unaprediti državno razumevanje socijalne pravde, a time ni „ulepšati“ sumornu socijalnu sliku društva i, konačno, neće pomoći najsiromašnijima da unaprede svoju ekonomsku poziciju, navodi portal UGS Nezavisnost.  

Nezavisni stručnjaci – ekonomisti, pravnici, psiholozi i sociolozi – negativno su odgovorili na pitanje: Da li će socijalna karta pomoći državi da ispravi “krive Drine” i nepravde u socijalnoj zaštiti svojih građana?

Petar Đukić

Petar Đukić, član Naučnog društva ekonomista i profesor Univerziteta u Beogradu ne veruje da će socijalne karte značajnije smanjiti siromaštvo u Srbiji, jer je to samo „pomoćni instrument efikasne socijalne zaštite“. Objašnjava da novi zakon treba samo da uvede državnu administraciju u težak proces koji može da se pretvori u beskrajno administriranje, „a od administriranja do korupcije, kratak je put“. Dodaje da je veoma teško utvrditi „verno socijalno stanje pojedinaca, razdvojenih i razvedenih koji žive zajedno, na račun dečje ili rodbinske pomoći koja se ne može dokazati, od rentiranja imovine za koju se ne zna ili od aktivnosti u sivoj ekonomiji koje se ne vide“.

Đukić smatra da u jeku virusne epidemije, čije razmere i posledice se još ne vide, ne može da se utvrdi stvarni socijalni položaj ljudi – status porodice, radni odnos, imovina, izvori iz sive ekonomije… „Šta je postojeća vlast radila proteklih osam i više godina, kad tek sada razmišlja o socijalnim kartama ljudi, kada ih je skoro nemoguće verodostojno definisati“.

Ivan Sekulović

Ivan Sekulović iz Fondacije Centar za demokratiju upozorava da digitalizacija socijalne zaštite, koja se uvodi i srpskim Zakonom o socijalnoj karti, često dovodi do stvaranja nepouzdanih sistema koji umanjuju ili ukidaju socijalna prava. “Šta ako je, zapravo, reč o platformi za učvršćivanje nadzorne funkcije neliberalne države i dalju uštedu na siromašnima? I šta ako je jedini dugoročni biznis plan koji su ‘naprednjaci’ u stanju da smisle za Srbiju taj da uparivanjem neliberalnog sa digitalnim (kroz socijalne karte i slične projekte) od nje naprave zlatnu koku za svoje potrebe?”

Sekulović navodi primer Crne Gore čiji su IT sistem „Socijalni karton“ njegovi kreatori ali i UNDP, koji ih je u tome podržao, proglasili modernizacijom socijalne zaštite. Međutim, nezavisni izveštaji su pokazali da je već u prvoj godini broj korisnika socijalne pomoći opao za čak 34,2%.

Danilo Ćurčić

Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 ocenjuje da novi zakon “neće rešiti ni jedan problem u sistemu socijalne zaštite”, jer je socijalna pomoć mnogima nedostupna, preniska, i najčešće traje devet meseci godišnje, pri čemu su korisnici dužni da odrade socijalnu pomoć ako ne žele da je izgube.

Ćurčić smatra da je za donošenje Zakona o socijalnoj karti bio dominantan besmisleni narativ kako se korisnici socijalne pomoći voze “audijem”, a koji se koristi “kako bi se demonizovali korisnici socijalne pomoći i kako bi se lakše uvele izmene koje umanjuju ionako nizak nivo socijalnih prava koja Srbija garantuje”.

Sarita Bradaš

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju podseća na sumornu stvarnost Srbije: Više od dva miliona građanki/a je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, približno 1,6 miliona njih živi ispod praga rizika od siromaštva, dok je pola miliona u apsolutnom siromaštvu. Dodaje da je, uprkos tome, broj korisnika socijalne pomoći u 2019. godini u odnosu na 2012. smanjen za 10%, a da je broj korisnika dečijeg dodatka manji za čak 28%.

Bradaš smatra da država nema nameru da identifikuje sve stanovnike u stanju socijalne potrebe jer je predlagač zakona obrazložio da se sa socijalnom kartom uvodi registar podataka samo za korisnike socijalne pomoći. Ona ističe da je, za razliku od toga, “pomoć potrebna svima koji ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne uslove, ali država Srbija kao nesocijalna država izuzima se iz obaveze da kroz socijalnu politiku obezbedi materijalna i nematerijalna dobra za dostojanstven život, što je široko prihvaćena definicija pravednosti, već uzima od siromašnih da bi dala siromašnijim”.

Zoran Stojiljković

Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost i profesor Fakulteta političkih nauka ne veruje da će uvođenje socijalne karte nešto značajnije promeniti. Kaže da je socijalna karta “samo instrument, tehničko sredstvo za upravljanje bedom, sa možda manje neravnoteža i grešaka nego u dosadašnjoj socijalnoj praksi”. Međutim, dodao je, da bi taj instrument poslužio svrsi potrebno je da Srbija konačno donese strategiju socijalne zaštite, i da izmeni niz zakona.

Stojiljković napominje da bi prvi korak bio da Srbija izdvaja za socijalnu zaštitu srazmerno državama Evropske unije, umesto što imamo najmanji procenat budžetskog novca za socijalna davanja. “Država mora da povede računa šta su minimalni transferi protiv bede za ljude koji su bez ikakvog prihoda, a mnogo je onih koji su bez ikakvog osnova da ostvare prihode. Znači govorimo o univerzalnom bazičnom dohotku ili socijalnoj penziji”.

Izvor: Nezavisnost

__________________________________________________________________________