Srpska voćna rakija izašla na crtu viskiju
Poslednjih nekoliko godina srpske voćne rakije osvajaju svet, a kao potvrda toga sa takmičenja, uprkos jakoj konkurenciji, u Srbiju stiže sve više duplih zlatnih medalja kvaliteta. Tako se među najboljih deset svetskih destilerija u Evropi našla i jedna iz Kosjerića, a tim povodom prvi put u našoj zemlji i tom kraju boravio predsednik žirija najznačajnijeg evropskog takmičenja iz Brisela.
Na tradicionalan način, ali sve više domaćina u Srbiji u pečenju rakije primenjuju i nauku. Vojislav Tošović završio je Poljoprivredni fakultet, život vezao trajno za selo, a stečena znanja prenosi deci, zbog budućnosti i napretka domaćinstva.
– Da budemo prepoznatljivi sa nekim našim brendom, sa šljivom ovde proizvedenom u selu Radaljevu, na našoj dedovini, pradedovini, ispečenoj ovde, da kažemo po našoj tradicionalnoj tehnologiji – kaže Vojislav.
Od oca je učio i devedesetrogodišnji Miloš Zarić iz Seče Reke, a kaže da su burad sa rakijom uvek predstavljala dragocenost srpskim domaćinima, u ratu ili miru.
Njegovim stopama krenuo je i unuk, koji je po završetku studija u Kembridžu umesto karijere u inostranstvu, odlučio da svetu otkrije srpsku tradiciju.
– Kao što su oni nametnuli svoj viski, celom svetu, tako i mi treba da budemo zemlja koja će nametnuti naše rakije, tj. voćne destilate – ističe Milan Zarić, direktor destilerije iz Kosjerića.
Da u tome uspeva potvrda stiže tri godine za redom iz Brisela. Direktor najprestižnijeg evropskog takmičenja za alkoholna pića, zaintrigiran tradicijom odležavanja rakije u buradima, odlučio se da zbog toga prvi put doputuje u Srbiju.
– U zapadnoj Evropi ne koristimo burad za starenje rakije, jer se misli da će se tako izgubiti aroma. Ali ovde se tako radi i za kajsije, dunje, kruške, a toga nema u Evropi. Ovde vidimo da je to moguće i to je zapravo ono što se traži sve više, voćni ukus, jer mnogi koji piju džin ili rum, zapravo ne poznaju vaše rakije. Mislim da imate veliku budućnost za izvoz, samo čuvajte tradiciju sa buradima – objašnjava Tieri Heins, direktor „Spirit Selekšna“.
Zanimljivo je da mnoge manje destilerije pokušavaju da aromu viskija približe ukusu srpskih voćnih rakija.
Ipak spoj voća, podneblja i tradicije sve više osvaja svet, a zato je na najprestižnijim takmičenjima, uprkos jakoj konkurenciji, Srbija sve češće na pobedničkom tronu.
zLatne medalje na takmicenjima zestokih pica Ima Samo smisao,za takmicara,sto se tice Srbije to nema ZA SAD I BUDUCIH 10 GODINA I VISE NIKAKAV SMISAO USPEH.
Za poslovni uspeh jedne Drzave nije dovoljno Samo proizveo I takmiciti se nego pozicjonirati se na ciljnom trzistu.To nemoze BEZ Drzave I seljaka,ali nista nevredi mi drzavi ni seljaka,kad oni neznaju da je to proizvod ZNANJA,aNE
DRZAVNIH PARA POSTICAJA,
A NE STABALA VOCA I BURADI.
Postovanja za Veru,upornost,I nastavljanje PORODNICNE tradicijE.
Protka Cacak.
Napred nasi .Kad su se seljaci u kominizmu preselili u grad i postali,,gradjani,,bilo im je izpod ,,nivoa,da piju rakiju,pa su pili brendije,vinjake,konjake i slicne imitacije zapadnjackih pica.Ali ,kvalitet pobedjuje,dobra rakija je svetska sila.U nju domacin ulije deo svoje duse,i ukus proslih vremena,u kombinaciji sa savremenom tehnologijom,dobije se pice kome premca nema.
Najbolja je rakija od trešnje. To je piće do mudiju!