Danica Popović: Zašto država isto pomaže i prosjacima i tajkunima

Najveći problemi države Srbije su finansiranje gubitaka javnih preduzeća i neracionalno trošenje stranih kredita; ako zaduživanje služi za finansiranje večite predizborne kampanje onda je to katastrofa, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.

Na pitanje o novom zaduživanju Srbije u inostranstvu Popović kaže da “problem države nije toliko u tome koliko troši, već u koje svrhe troši”.

– Jedno od ogromnih izdvajanja iz budžeta su penzije, što svakako ne možemo da smanjimo ili ukinemo. Ali možemo finansiranje gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još nije stalo na put. Setimo se samo da je NIS do 2008. godine bio najveći gubitaš u srpskoj privredi – dok nije prodat ruskom Gaspromu, a od te godine je – najuspešnija firma u Srbiji. Zašto? Zato što nijedna partija više nije imale pristup novcu te firme. Stoga, ukratko: ako se zemlja zadužuje da popuni partijsku kasu, ili da koristi državni novac kao kasu za finansiranje večite predizborne kampanje to je – katastrofa.

Povodom tvrdnji vlasti da se Srbija jeftino zadužuje, Popović kaže da bi to bilo tačno “ako je tačno da je tri manje nego jedan”.

– Vučić je odbio zajam od 1,2 milijarde evra od Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, namenjen sanaciji ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom korona virusa i pohvalio se: ‘Mi od MMF-a ni dinar nećemo da uzmemo jer imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata’. Odbili smo tako kredit sa kamatom od 1,05 odsto – pa raspisali zajam sa kamatom od 2,6 odsto (Siniša Mali), odnosno 3,125 odsto (guvernerka Tabaković). To je bilo maja prošle godine. A sada – piše na sajtu NBS: ‘Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 3,44 odsto na godišnjem nivou, a isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća’. Ako je stopa povraćaja od 4,5 odsto manja od stope od 1,05 odsto – onda se zaista ne samo jeftino, nego sve ‘jeftinije’ zadužujemo!!! – ocenila je Popović.

Objasnila je da ekonomija poznaje pojmove “dobar deficit” i “loš deficit”, i da je dobar onaj koji doprinosi bržem privrednom rastu. Primera radi, izgradnja kanalizacije svakako je dobar deficit, jer smanjuje zaraze i bolesti.

– Ali metro je tu pod velikim znakom pitanja: Beograd je mali grad, i ‘laki metro’ bi učinio više za Srbiju nego ‘duboko oranje’ koje se predviđa i koje nikada ne bi bilo isplativo. Pogledajte metroe u malim gradovima, poput Budimpešte, Lisabona…  Kada metro nije uspeo da izgradi Branko Pešić, čuveni gradonačelnik Beograda, i to u doba kada su se od viška u penzionim fondovima gradili hoteli na Jadranu, zar će to sada uspeti gradonačelniku kome ni ime nismo zapamtili, a novca za bacanje nemamo – kazala je profesorka.

Popović je upozorila da “dug nije igračka” i da je “dug eksplozivan” ukoliko je kamatna stopa na dug veća od stope privrednog rasta.

– To znači da ćemo biti sve siromašniji, to jest da će otplata duga pojesti sutrašnji skromni privredni rast! Pa ipak, da bismo pospešili privredni rast, ostaje jedan način, a to su – privatne investicije. A njih nema, jer u Srbiji nema zaštite svojinskih prava, pa naši ljudi radije ulažu u Mađarsku ili Slovačku nego u Srbiju, a najbolji odlaze zauvek. I dok ne počne da funkcioniše zaštita svojinskih prava – ništa od visokog privrednog rasta.

Profesorka smatra da će Srbija moći da vraća dugove koje će joj ostaviti aktuelna vlast, ali da je za to potrebno ubrzati privredni rast. 

– Svi su vratili sve dugove – ranije ili kasnije – zašto ne bismo i mi? Čak je i Rusija vratila dugove koje je SSSR odbio da vraća posle Oktobarske revolucije iz 1917, doduše, sa osamdeset godina zakašnjenja – ali su dugove izmirili!  Način da se dugovi vrate jeste da nađemo mehanizam da ubrzamo privredni rast. A za to ima primera i uzora, a svi u osnovi počivaju na demokratiji, pravosuđi i obrazovanju.

Popović ocenjuje da za sada ne postoji opasnost da javni dug u skorijem periodu premaši godišnji bruto društveni proizvod.

– Takva opasnost, srećom, za sada ne postoji. Kvartalni monitor upozorava da je zbog pandemije i pada privredne aktivnosti fiskalni deficit u 2020. uticao da javni dug poraste sa 52 odsto na gotovo 60 odsto BDP-a, što je, upozoravaju, iznad dugoročno održivog nivoa. Da podsetim, granica visoke zaduženosti je kada javni dug pređe 80 odsto BDP-a. Dakle, do takve katastrofe ne može brzo, ali može lako da dođe, pogrešnim vođenjem države.

Povodom najave nove finansijske pomoći od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere, Popović kaže da se ta mera već pokazala kao loša.

– Nije dala željene efekte niti na rast (ili usporavanje pada) BDP, niti na rast poreza na dodatu vrednost. Greška je u sledećem: zašto da po 60 evra dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun, na primer, Miroslav Mišković? Nije li to besmisleno? Razmislite i sami. Ako država nije u stanju ni socijalne karte da napravi, pa da za lekove ili pelene dobiju pare oni kojima je pomoć stvarno potrebna, nego se sve to baca u etar, onda u ovoj državi nešto ozbiljno nije u redu – ocenila je Danica Popović u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

__________________________________________________________________________