Sprema li Lukić odstupnicu?

Искуства бродоломника су различита али сви они који су имали срећу да преживе слажу се у једном а то је да је истинита изрека да „пацови први напуштају брод који тоне“. Слична искуства имају и најтврдокорнији припадници некада неприкосновених политичких партија у нашој земљи.

Млађи људи у нашој земљи се не сећају Тита и комунистичке партије али великом броју наших савременика су у живом сећању пребези из СПС-а и ЈУЛ-а, лица и данас врло присутних у политичком и пословном животу наше земље. Многи се сећају појединих кандидата владајућих странака из околине Чачка који су пред септембарске изборе 2000. године, ишли по месним заједницама када су делили пакете са уљем, зејтином и шећером у замену за глас њиховим партијама. Разочарани народним вероломством, неки од њих су после изгубљених избора имали храбрости да траже повраћај удељених пакета али и да се после кратког примирја појаве као гласноговорници нове политичке силе. Убрзо су Демократску странку Србије, Демократску странку и Г17 плус преплавила добро позната лица режима Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић. Промовишући нове вредности за које су се у том „пост петооктобарском” периоду залагали, узгред су, ваљда правдајући себе, најружније причали о својим некадашњим лидерима и времену у коме су се обогатили, стекли политичке и пословне везе. Неки од популарно названих „прелетача” су у својим џеповима имали и више партијских књижица, а приказивали су их у складу са околностима и окружењем.

Са падом популарности др Војислава Коштунице, његови саборци (из ДСС-а) похрлили су у Демократску странку Бориса Тадића и странку бившег гувернера Г17 плус Млађана Динкића у којима су били до слома ових политичких партија и њихових лидера. Крај ере ДОС-ових странака био је знак за масован пребег функционера у СНС, а услед мањка зналаца у њој, Тадићевци и Динкићевци су заузели кључна места у власти Николићеве и Вучићеве Србије.

Свима нама су познате улоге Горана Весића, Синише Малог, Зоране Михаиловић и гомиле других перјаница ДОС-овог режима на републичком нивоу. Сви они данас представљају ударне песнице СНС-а и „чврст ослонац” њеног неприкосновеног лидера Александра Вучића. Не треба заборавити ни ране радове и политику коју су раније заступали актуелни градоначелник Чачка Милун Тодоровић (Демократска странка) и прелетачи као што су заменик градоначелника Владан Милић (Г17плус) и троје помоћника градоначелника: Милан Бојовић (ДСС), Мирослав Петковић (ЈУЛ – ДСС) и Мирјана Ђоковић (више странака).

Последњих дана сви смо сведоци да се СНС брод опасно заљуљао. У прилог томе, режимски медији свакодневно објављују резултате борбе против криминала и оптужбе на рачун најближих сарадника председника Србије. Хапшења навијача Вељкa Беливукa и Марка Миљковића, бивших високо позиционираних полицајаца Илије Милачића и Горана Папића, саслушања Дијане Хркаловић и Славише Кокезе, су теме којима се јавност последњих месеци свакодневно бави. И сви се питају да ли је успон оваквих ликова могао проћи без најдиректније подршке самог врха државе!? Јавност је последњих дана додатно узнемирена и неразјашњеном смрћу адвоката Владимира Цвијана, некада блиског сарадника а касније противника председника СНС-а и Србије Александра Вучића. И док се председник Вучић грчевито и све нервозније труди да нам докаже да он и чланови његове породице немају ама баш никакве везе са свим криминалним дешавањима и да ће он расчистити са мангупима из њихових редова, људи у Србији све више схватају да је владавина СНС-а и људи оличених у њој главни генератор корупције, безакоња, терора и све неизвесније будућности у Србији.

И док је народ у нашој земљи, поред ових, заокупљен и питањима основне животне егзистенције, свеукупном ситуацијом и контрадикторним потезима Кризног штаба, вакцинацијом, бројем оболелих и умрлих од корона вируса, неки од „напреднијих” грађана Србије са зебњом гледају на све ово и на време су почели са припремама за своје препозиционирање у неку нову странку и будућу власт.

С обзиром да се у Србији независни и према актуелној власти критички медији могу избројати на прсте једне руке и да је један од њих и од стране лидера и чланова СНС-а веома често нападан недељник НИН, последњи број овог недељника изашао у петак (18. 03.) обилује темама које се баве криминалом и корупцијом у врху СНС-а, као и изневереним очекивањима грађана наше земље. Неки од наслова су „Чудотворни лекови др Вучића”, аутора Сандре Петрушић, „Шта је радила БИА” Вука З. Цвијића, „Неће баш сви дрес СНС-а” Марка Ловрића, „Пијачарење обећањима” Драгане Николетић и други.

И гле чуда, у мору изразито анти режимских текстова овог недељника, на странама 46 до 48, ауторка Јованка Матић у суперлативима описује бивше и будуће пословне успехе некадашњег директора Института за воћарство и члана градског већа нашег града, а сада директора Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић” у Београду, др Милана Лукића. Текст под насловом „Одличним резултатима у још снажнији развој” у рубрици „Бизнис лидер” обилује  флоскулама које је др Лукић користио у ранијим изјавама, додуше увек изреченим у режимским медијима. Неизоставне и омиљене теме који преовладавају у овом тексту су инвестициони период, осавремењавање производње, стварање бољих услова за рад запослених, смањење мануелног рада, смањење трошкова производње и других. Др Лукић је у тексту посебно истакао његове успехе током директорисања у Институту за воћарство у Чачку.

Нашим суграђанима је добро познато какви су успеси и учинци Лукићевог директоровања у Чачку. Запуштена имања Института и мобинг над радницима (https://www.ozonpress.net/drustvo/nekad-naucna-ustanova-danas-imanje-u-korovu-a-direktor-na-mitingu/), прогон и кажњавање научних радника (http://www.politika.rs/sr/clanak/395427/Srbija/Doktor-ima-pravo-na-misljenje), злоупотреба службених возила (https://www.ozonpress.net/drustvo/zloupotreba-sluzbenih-vozila-u-institutu-za-vocarstvo/), урушавање производње и препродаја садница из Трстеника (https://www.ozonpress.net/drustvo/cije-sadnice-prodaje-direktor-instituta/), сеча здравих бреза испред Института и дрвећа у околини Чачка (https://www.ozonpress.net/drustvo/u-lazi-je-kratka-testera/; https://www.ozonpress.net/hronika/direktor-ili-drvoseca/), одбијање сарадње са стручним и научним делегацијама из иностранства (https://www.ozonpress.net/drustvo/kako-je-institut-odbio-saradnju-sa-tesnjom-2015-godine/), контакти са Предрагом Колувијом (https://www.ozonpress.net/drustvo/cacanski-institut-pregovarao-sa-uzgajivacem-marihuane/). Иако се изјашњавао као нестраначка личност, Лукић је директно учествовао у изборним активностима СНС-а и са неколико радника Института за воћарство у финансирању председничке кампање Александра Вучића (https://www.ozonpress.net/politika/cacani-finansirali-vucicevu-kampanju-sa-59-miliona-dinara/) и бројни други примери.

Чињеница да је и да је Лукић на самом почетку другог мандата на месту директора Института за воћарство одлучио да напусти ову установу и градско веће града Чачка и кандидује се на место директора Института за проучавање лековитог биља у Београду. Ни овај потез др Лукића није прошао без скандала и био је противан вољи Научног већа овог колектива. Приликом гласања, чланови Већа „Јосифа Панчића” безрезервно су подржали Лукићевог противкандидата, др Дубравку Биговић која га је победила резултатом 10 према 0! Та чињеница није утицала на чланове Управог одбора који су непосредно пред избор директора промењени одлуком Владе Републике Србије да би издејствовали Лукићево постављење.

После свега овога поставља се питање одакле интервју Милана Лукића у анти режимском НИН-у и да ли можда он пре других СНС-оваца наслућује скорије политичке промене у нашој земљи? Симптоматично је и да овај „отац, супруг, доктор биотехничких наука”, како за себе Лукић наводи на свом твитер налогу одавно не пружа подршку СНС-у као раније. Последња подршка партији која га је довела на руководећа места у Чачку и Београду, на његовом твитер налогу објављена је 8. јуна прошле године. У њој Лукић подржава кандидата за градоначелника Чачка Милуна Тодоровића и помиње снажну подршку председника Републике Србије Александра Вучића!

Тога више нема, а његове страначке колеге сигурно ће збунити и слика која се налази на првој страни интервијуа у НИН-у на којој др Лукић стојећи на висини у празном објекту изнад великог броја степеница и спратова замишљено гледа у висину. Насупрот томе, они који боље познају развојни пут Милана Лукића указују да је овакав текст и медији у којима ће се трудити да се убудуће појављује само начин да себи направи простора за останак на функцији.

А НИН и његова новинарка Јованка Матић имали су и „светлијих” тренутака у својим писањима од величања Милана Лукића, до недавно верног СНС апологете.

____________________________________________________________________________