Filip David: Lutamo između loše vlasti i razbijene opozicije

Koliko god mi je muka od ove licemerne i demagoške vlasti toliko mi je mučno da gledam i slušam razbijenu opoziciju u kojoj su sve glasniji desničari i zahtevi za povratak nekakvoj patrijarhalnoj, domaćinskoj Srbiji oslonjenoj na rusku imperijalnu viziju takozvane Evroazije, izjavio je književnik Filip David u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

David koji još od početka devedesetih godina prošlog veka personifikuje pobunu protiv autoritarnih režima, 1991. godine otpušten je iz državne televizije zbog osnivanja Nezavisnog sindikata Radio televizije Beograd. On smatra da sindikati mogu opstati jedino kao snažan opštedruštveni pokret za odbranu onoga što su nesumnjive vrednosti čitavog društva.

– Izbledeo je, a čini se i sasvim nestao klasičan oblik borbe radničke klase za svoja prava. Zapravo, sa pojavom novih tehnologija pojam radnika izgubio je svoje prvobitno značenje, manuelni rad kakav je bio poznat u devetnaestom i početkom i sredinom dvadesetoga veka zamenjen je novim oblicima proizvodnje. Sindikati su ili morali da se tome prilagode, ili su nestajali, gubili nekadašnji značaj. U većini zemalja sindikati su se preobrazili u specifične političke pokrete sa nejasnim političkim ciljevima – kaže poznati književnik.

On ocenjuje da “nemiri i pobune, u svetu i kod nas, ne nose znak organizovanih sindikata nego političkih grupacija koje objedinjuju i levicu i desnicu, anarhiste i ekstremne desničare, pa sve do običnih rušilačkih grupa i huligana”.

Razloge izostanka artikulisane pobune radnika David vidi u savremenom surovom kapitalizmu.

– Suštinski, problem je u surovoj neoliberalnoj trci za profitom, gde se onemogućava sve što može da ugrozi profit. Na prvi pogled deluje paradoksalno to što sindikati gube na značaju i u zemljama gde su nastali prvi sindikati u ogorčenoj borbi da zaštite one na kojima počiva proizvodnja. Međutim, neverovatne promene u proizvodnji marginovalizovale su ulogu, uticaj i snagu radnika.

David ukazuje da umesto velike socijalne grupacije kakva je radnička klasa postoje samo razbijene grupe, bez dovoljno solidarnosti i zajedničkih interesa, i da u novim uslovima treba revidirati pojmove ‘radnička klasa’, ‘radnički sindikati’, kao i odnos sindikata prema državi i poslodavcima.

– Sindikati moraju stati na prvu liniju borbe ne samo za bolje uslove života, već i protiv svih oblika manipulacija i zloupotreba, moraju povezati pojam radničkih prava sa pojmom ljudska prava, protiv ‘puzajućeg fašizma’, istorijskog revizionizma, za bolje, zdravije društvo – ukazuje David, uveren da sindikati mogu opstati ali jedino kao snažan opštedruštveni pokret za odbranu nesumnjivih vrednosti na kojima počiva čitavo društvo.

To, kaže, jeste težak, složen zadatak, “ali vredan i dostojan velike bitke za opstanak cvilizovanog društva”.

– Poslednjih tridesetak godina lutamo između demagogije loše vlasti i razbijene, razjedinjene opozicije bez stvarnog i delotvornog programa reformi. Možda je upravo u takvoj situaciji vreme za stvaranje ‘nečega između’, nekog novog, drugačijeg sindikata. Ali, za to treba imati nove ideje, pronaći novu energiju, uložiti novu pamet – ocenjuje književnik.

On nema iluzija da će se za njegovog života nešto suštinski promeniti.

– Suviše smo utonuli u glib i mulj iz kojeg je teško izvući se. Koliko god mi je muka od ove licemerne i demagoške vlasti čije je odgledalo i Skupština, čiji primitivizam liči na prostačke rijalitije Zadrugu i Parove, toliko mi je mučno da gledam i slušam razbijenu opoziciju u kojoj su sve glasniji desničari i zahtevi za povratak nekakvoj patrijarhalnoj, takozvanoj domaćinskoj Srbiji sa osloncem na rusku imperijalnu viziju takozvane Evroazije – zaključio je Filip David u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

___________________________________________________________________