Kako pornografija utiče na naš mozak
Među muškarcima na našoj planeti dešava se jedna velika promena o kojoj niko ne priča. U pitanju je pojava internet pornografije, koja je tiho i „ispod radara“ drastično izmenila ponašanje ogromnog dela muške populacije. Ovu temu su tek nedavno počeli da proučavaju psiholozi i došli do zastrašujućih zaključaka.
Mi nismo svesni koliko je pornografija uzela maha. Svakog dana 14 odsto svih pretraga na internetu čine termini u vezi sa pornografijom. Neke procene su da čak do 30 odsto internet saobraćaja u svakom trenutku čine pornografski video-klipovi.
Pojavila se jedna potpuno nova generacija mladih ljudi koji su od najranijeg detinjstva imali pristup porno-sajtovima. Oni su već do polaska u srednju školu odgledali sve moguće vrste i varijacije porno-filmova i njihov mozak je modelovan na potpuno drugačiji način.
Legendarni psiholog Filip Zimbardo održao je pre nekoliko godina predavanje pod nazivom „Smrt muškaraca“, gde je izneo zabrinjavajuće podatke o novoj generaciji. Većina mladića ima problem da započnu komunikaciju sa ženom koja im se dopada. Imaju ogroman strah od odbijanja i potpuno odsustvo akcije i inicijative sa ženama. Razlog? Internet pornografija.
Svakodnevna konzumacija internet pornografije dovodi do nezainteresovanosti za realne žene. Ovo ste verovatno i sami čuli. Sve je više slobodnih devojaka koje se žale da im niko nikada ne prilazi. Uobičajena scena u kafićima jesu lepe i sređene devojke koje sede za stolom, dok muškarci gledaju i čeznu, ali nikada ne preduzmu ništa.
Ovo je potvrdilo i nedavno istraživanje nemačkih neurologa na Univerzitetu u Berlinu. Oni su skenirali mozgove 64 muškarca magnetnom rezonancom, a zatim su ispitali njihove navike gledanja pornografije. Ispostavilo se da muškarci koji najviše gledaju porniće imaju jako smanjen deo mozga koji se zove strijatum, a koji je zadužen za motivaciju. Ovi muškarci nisu samo demotivisani da prilaze ženama, već su generalno demotivisani za bilo kakvu akciju u životu – razvoj karijere, napredak u bilo kom smislu.
Drugim rečima, konzumacija pornografije pretvara muškarce u pasivna i depresivna živa bića koja se prepuštaju da ih talasi nose kao plastičnu flašu u okeanu života.
Prema nekim statistikama, mladići pogledaju i do 50 porno-klipova nedeljno. Dakle, možemo govoriti o nekoj vrsti zavisnosti. Ali, zavisnost od gledanja porno-filmova veoma je specifična, kaže Zimbardo. Ako pogledamo, na primer, zavisnost od droge, ona se ispoljava tako što osoba želi sve više i više te supstance. Međutim, kod pornića se dešava drugi fenomen – zavisnost od novog uzbuđenja. Ovi zavisnici stalno traže drugačije, traže novo. Ako dugo ne dožive nešto novo, oni počinju da kriziraju, dok ne ubrizgaju sebi dozu „novotarije“.
Ogromne su razlike u mozgu među generacijama. Naše dede i pradede tokom celog života nisu mogli da dožive toliko seksa sa različitim ženama koliko njihov unuk danas može za pet minuta kliktanja po kompjuteru.
Donedavno se jedini glas protiv pornografije mogao čuti iz crkvenih i konzervativnih krugova. Većina mladih ljudi ne shvata ih ozbiljno, jer se uglavnom fokusiraju na arhaične teme i pričaju o seksualnom nemoralu. Međutim, sve je više glasova protiv pornografije iz takozvanog liberalnog miljea, iz potpuno drugih razloga, koje sam ovde naveo.
Na popularnoj društvenoj mreži „Redit“, jedna od najaktuelnijih tema jeste takozvani Nofap pokret. On okuplja muškarce širom sveta koji su pročitali sve ove stvari, shvatili šta im se dešava sa mozgovima, i rešili su da se odviknu od pornografije. Tu razmenjuju iskustva, pričaju o svojim apstinencijalnim krizama i pomažu jedni drugima da se vrate na interakciju sa živim ženama. Vreme koje je potrebno za vraćanje mozga u prirodno stanje jeste od dva do pet meseci – od momenta prestanka gledanja.
Nadam se da će ovaj tekst pomoći ljudima da prepoznaju zavisnost, ukoliko je imaju. Na internetu se može naći pregršt materijala koji mogu pomoći u odvikavanju, a ovde sam sažeto izneo neke osnovne ideje i principe. Ukoliko imate neke ukućane za koje pretpostavljate da su zavisni, ostavite ovu stranicu „slučajno“ otvorenu na stolu, naslov teksta će ih verovatno zainteresovati da pročitaju.
Istok Pavlović, Fakultet za medije i komunikacije.
Politika