Prethodni članak
Za neke nove klince
Piše: Aleksandra Ćurčić
Draga deco, ako ste gledali seriju „Porodica“ i poverovali rečima koje izgovara glavni glumac:
– Sve sam radio za dobrobit Srbije – ako ste gledali snimke koje ljudi dele uz komentar da je Milošević predvideo šta će nam se dogoditi, evo sećanja jedne tete kojoj su devedesete pojele mladost.
Decembar 1993.
Idem pešice do grada iz Preljine, 7km po snegu u plitkim cipelama, jer čizme koštaju 40 maraka, a od tog novca može da se živi i više od mesec dana. Ima autobusa, ali u njih ne može da se uđe. Treba mi margarin za tortu, ide Nova godina, a njega već mesecima nema u prodavnici u kojoj tata radi a njemu trebaju lekovi za srce i kičmu. Čuo se sa apotekarkom, ostavila mu je dve kutije. Uzimam lekove, idem na pijacu. Ljudi na kartonskim kutijama prodaju sve što mogu:
Šustilkle, peškire koje su kupovali u srećno vreme i nisu koristili, vaze, čaše, vunene čarape, goblene…
Na tezgama sapuni iz Novog Pazara, čokolade, salama i margarin iu Subotice. Dva margarina, čitavo bogatstvo. Tri marke. Dajem 10 maraka a kusur nosim tetki kojoj penzija iznosi 2 marke.
Kažem joj da če joj tata doterati namirnice čim se Raško vrati i dotera mu nekoliko kanistera benzina.
Ulazim u kuću promrzla, mokrih nogu. Čujem glasove. Nepoznata žena sedi sa tatom u dnevnoj sobi. Ustaje i kaže mi kroz suze:
– Ista si majka, kakva je to žena bila!
Nemoj da plačeš, biće sve u redu. Evo ti sada ovo, a sutra dođi, doneću ti iz prodavnice još, nemam benzina inače bih ti dovezao stvari do kuće.
Uz hiljadu „Hvala“ žena odlazi.
Tata pali cigaretu i uzdiše:
– Sine, ljudi su gladni, deca su gladna. Majku im, šta nam rade!
Tata je verovao da je u toku svetska zavera protiv Srba, da Milošević radi najbolje što može, gledao je sve dnevnike i dnevnikove dodatke. Bio je šef u društvenoj prodavnici koja je sačuvala zalihe robe u inflaciji jer je cene umesto u dinarima iskazivala u bodovima. Jedan bod, jedna marka.
Žena koja je bila kod nas je iz drugog kraja sela. Suprug joj je bolestan, dvoje dece. Imaju kravu, brašna i jaja. Ništa više. Došla je kod nas sa 5 maraka za šećer i sapun. Samo to.
Moj Grujica joj je napunio torbu sa konzervama, a sutradan joj je doneo prašak, šampon, šećer džem, čokolade…
– Kako da platim ovo?
Kad budeš mogla, donesi koficu sira. I tako, gepek jugića je često bio pun. Za rodbinu, prijatelje, poznate i nepoznate. Imao je veliko srce moj Grujo, ali je često bio ljut na mene. Govorila sam da je Milošević kriv za bedu, očaj i život bez dostojanstva.
Svađali smo se satima uz plamen sveća u toku dvanaestočasovnih restrikcija. Mislio je da mi neko „puni glavu“. Za njega sam bila dete od dvadeset godina, dete koje nije dovoljno zrelo da misli o politici. Šetao je gore-dole po sobi posle svakog dnevnika, užasnut slikama ubijenih po ulicama širom bivše zemlje. Miloševićeva propaganda ga je ubedila da naši ne ubijaju, to rade njihovi.
Deco, žao mi je.
Žao mi je što i vašu mladost jedu 2020. Što isti vampiri iz devedesetih vladaju i danas. Najviše žalim zbog toga što smo mi, vaši roditelji propustili priliku da zadržimo osvojenu slobodu, da odbijemo da živimo u laži.
Lako smo zaboravili devedesete, ali one nisu zaboravile nas.
Smeju nam se u lice sa svih ekrana, sa svih naslovnih strana…
______________________________________________________________
Alal vera, dobro se sećaš, mada niko ne može da se seti svih muka, jada i budalaština iz ’90-ih. A šta nas još čeka sa ovim vampirima nemam pojma, ali ništa dobro ne očekujem.
vampiri i bande „90 pregovaraju sami sa sobom kako sebe da ostave na vlasti,i da nam se svako vece na tv keze i smeju,jer nas smaraju stokom.av i dacicu vladika je odrzao pogrebni parastos ispred skupstine zbog briselskog sporazuma.na oplencu dacic se stvori pred vladikom i kaze mu: „ti me sarani,al vidis ja vaskrsnuo“vladika mu je okrenuo leda i nije hteo da trosi reci.prodose nam 30 godina u bedi i siromastvu.ovo je jedna od naslikanih prica „90ih sta su nam uradili yu satanisti.secanje me vrati na tri pozitivna lika,cika avrama i dobricu cosica.njih su obrisali,jer su srbjanci,i reci secerovskog:za ove treba metla i cetka;pobrisati i ocistiti drzavu od dubre“a.dao nam je zadatak.to je nasa duznost svekolika.
Jesam mlad ali se secam da su roditelji isli peske na posao, mazali hleba i masti sa lukom i nosili na posao jer nisu dorucak kupovali a sva sreca pa smo sa sela i imali za to, otac otisao u Hrvatsku posle, patike bile pojam, cizme majka sanjala, brat nije znao sta je banana, sta je cokolada, secam se tezgi sa Dinastijom, secernim tablama ispred sadasnje zlatare Nenad, dilera, kanti za benzinom kod Cera, bolnice…kafa, prasak bogatstvo…secam se redova za ulje i secer!
Meni ne pada na pamet da gledam seriju o onim monstrumima, nadgledala sam ih se devedesetih. Nadam se da gore u paklu i on i njegova veštica
Ako je gresio,a jeste,trebalo je da mu se sudi ovde.Ovako prodali ga ko krompir.
Ili si naivan ili …
Kako ide suđenje Radošu Milovanoviću? Koliko još takvih ima primera ima niko ne zna, ni same korumpirane sudije.
Pa šta misliš kako bi se tek završilo suđenje Slobici…
slazem se, trebao je da visi na Terazijama, a ne da umre tamo.
Drago mi što takvog ludaka niste doživeli a još mi je žalije što današnjeg ludačinu dozvolismo da doživite!
Aleksandra, naklon do poda za ovaj tekst! Svaka reč istina, svaka reč odmerena i svaka reč faktualno tačna! Dajte ovo okačite kao glavnu vest mesec dana na sajtu! Teško je da se ljudi sete kada su kupili Golfa II za iljadu maraka koji i dan danas može da se popravi sa šrafcigerom i klještima. Zaboravio se Yugić, zaboravilo se da se nema… Vidite šta ste doveli na vlast, dragi mladi i stari!
Bravo za tekst 👍 Tako je bilo za vreme vladavine crvenocrne koalicijw.
Odlazak u JNA devedesetdruge ,12meseci pakla golobradi nako.vratili se devedeserreće nema za leba cigare na komad benzin na kilo u plastičnoj vlaši 5 marki litar u jednom trenutku o garderobi niko ne razmišlja plata 10marki mesečno ćale prso keva se bori nekako ,nema za fax mora da se šljaka da bi pretekli ,na poso u iscepanim patikama jedeš podriguše i cetvrt leba i teraj ceo dan.Mlado oće da izadje skupimo za cigare i vlašu brlje i na klupicu, sa druge strane počeli novopeceni bogataši i sponzoruše ,svaka budala za pojas zadenula utoku napije se i mlatara bez da ga murija čačka
Eto tako je bilo ,to je samo deo pakla da ne smaram više
I sada glupi Srbi prave seriju o zlikovcu i njegovoj aspidi i sa setom se sećaju devedesetih
Sto bi reko Gagi Dzogani tada ‘NOČ JE DAN“
Pozz svima ,no sikiriki biće bolje za dve god.
Eventualno za tri! Reko Vučić a on je poznat po tome da ne laže,
Imamo sada nove devedesete, novog slobu i stare komunjare. Jednostavno to je ovom narodu prorodni habitat. Prevario ih je pokojni Zoran na kratko, al ga skloniše i vratiše se u svoj mulj. Tako vam je to. Imali smo proste neobrazovane ljude u većini, nauče par narodnih mantri i misle da su akademici. Ispere im mozak ko hoće, ali obni su benigni u odnosu na ovaj soj neobrazovanih. Ovaj koji pokupuje neke diplome na sega mega univerzitetima i misle da im je nebo granica.
једино што сада омладина има пасоше, интернет, и може где хоће да иде брзо, а и брзо да се врати, децо пустите историју гледајте напред , свако од нас има неку судбину, чувајте себе тако и друге чувате!!!
а што се серија тиче боље одгледајте “Александра од Југославије” о стварању и идеји за боље сутра коју многи нису разумели, а не ово поменуто с..ње од серије.
Od tvog divnog Aleksandra je sve i pocelo! Pozabavi se istorijom, da ne pises gluposti.
I taj tvoj kralj nas je u..ao za sva vremena. Zbog takvih kao ti lopovi vladaju.
ма важи, краљ направио државу за све Србе да живе у једној држави, а ваши комунисти су све раскурцали чекајући Русе да им помогну да још боље раакурцају, круну предати Ђоковићима да овај народ прогледа и забранити странке лешинарске!!!
Između Aleksandra i Broza što se tiče efekata njihove vladavine nema baš nikakve razlike, ali teško da ti to možeš da ukapiraš. I jedan i drugi su Srbima nametnuli da žive u istoj državi sa onima koji su 1914. klali po Mačvi a onda to ponovili Jasenovcu i širom NDH. Aleksandar vođen sujetom i glupošću a Broz koji je kao pripadnik austrougarske vojske u Velikom ratu čak i odlikovan da bi abolirao svoje sunarodnike koji su i ovog puta bili na strani poraženih. Ali da sr ne lažemo, Broz to nikada ne mogao da nije bilo srpskih podanika koji su se nastojali da budu veći titoisti od Broza i bolela ih je patka za srpski narod koji je i u Drugom ratu platio najveći ceh.
i Aleksandra su uz pomoć domaćih izdajnika doveli Britanci, a on napravio uz pomoć Spc i danas aktuelne probleme, kada je u tadašnji ustav uneto da niko ko nije vernik Spc ne može da se izjašnjava kao Srbin. Tako ste doblili Bošnjake i ostale narodnosti. Naš narod živi u bajci.
Najveće zlo koje je zadesiloSrbiju su arnauti Karađorđevići i Pašić. Od maja 1903. Srbija srlja iz krize u krizu, iz rata u rat a da se niko od njih nije zapitao koliko će buduće generacije to koštati.
Mira je bila(i ostala) psihijatrijski pacijent, a Slobo je slušao nju. Cela nacija je zavisila od dva ludaka-strašno. I ko ga danas brani-strašno. Da li je ovaj narod stvarno toliko malouman?
A šta se tek dešava kad imamo psihijatrijskog pacijenta koji sluša samo sebe…
Ti isti , ti iz 90-tih , unistavaju godinama FRA , zarad otimanja lokacija na kojim se nalazi . Ti isti povampireni ,a pod laznom parolom ,,dobroga za Srbiju , dobro za radnike,,
Mladost i pola života su mi uništili Slobo i njegovi ortaci. Odlazak u JNA, narušeno mentalno zdravlje zbog vremena provedenog na ratištu u Hrvatskoj, sankcije, život na ivici egzistencije, prekid školovanja zbog teške finansijske situacije, zaposlenje i plata koja zbog inflacije pre podne vredi 20maraka, popodne 10maraka a uveče 5maraka, prazni rafovi u prehrambenim prodavnicama, sipanje benzina u flašama od 1,5litra, snabdevanje kod uličnih preprodavaca, šverc svega i svačega, dileri deviza, restrikcije struje, ogroman broj uzaludno poginulih, ranjenih i nestalih po raznim ratištima, talasi izbeglica iz Hrvatske, Bosne, Kosova, promocija i veličanje kriminala i totalni poremećaj društvenih vrednosti, preobražaj sitnih kriminalaca u legalne biznismene koji su sada ugledni gradjani,… i na kraju užasno bombardovanje kao šlag na torti.
Da li je moguće da su nam toliko isprani mozgovi i da smo sve ovo zaboravili!? Apelujem i preklinjem sve roditelje da barem ne dozvolimo da nam naslednici crveno-crne koalicije ne uništavaju mladost i živote našoj deci i unučadima jer nemamo pravo na to. 5.oktobar je bila šansa koju smo propustili. Zbog čega svi decu savetujemo da pobegnu u inostranstvo da bi normalno živeli, zašto smo se predali, kome ćemo na kraju ostaviti i ovo malo Srbije što nam je ostalo!?
Tako je MIX! Ako će odavde da ode većina Srba u bolji život, hajde da se mi dogovorimo da ovu zemllju prodamo Jevrejima… Ili Kinezima… ko da više!
Glupo je da neko na kraju dodje ovde za džabe?!
Bravo za tekst. Upravo tako !
Bravo za tekst Aleksandra ! 30 godina unistavaju Srbiju !
Flaše su bile malo skuvane na pari i vreloj vodi, tako da su nas pljackali za 2-3 decilitra goriva.
Nema nešto dežurnih branitelja vlasti da odgovaraju na komentare. Gde ste miševi, mislite da ne postoji druga Srbija?
Nema druge ni treće Srbije, ostala je samo ova jedna jedina, izmučena pljačkom i ratovima u kojima nismo učestvovali, umorna od istih političkih go…a koji se vrte 30 godina, ostarela jer su mlađi ili pobegli ili se spremaju, ostali smo mi ovde sa prosekom godina realno blizu 50,… mogu do sutra da nabrajam. I ne vidim svetlu budućnost.
Dobro je da se autorka seća i da je sve razumela, pošto je tada bila dete.
Ako je nervira što je prikazan nivo DOS-a, samo nek se opusti, proći će.
Tata trgovac a ti u plitkim cipelama,tu Pricu prodaj Zeljku i sl.Jedan detalj i ja pamtim dobro za prodatu jednu Marku kod dilera u pekari kupis 42 vekne hleba.
Hvala ti za podsetnik, na momenat mi se učinilo da mi ga je bilo žao prošle sedmice…
Pripadam generaciji tzv. milenijalaca kojoj su te iste devedesete traumama zauvek zacrnile rano detinjstvo, baš kao što nam danas njihov nevešto zamaskirani povratak uništava ulazak u zrelost.
Odlično pamtim polazak u školu u najgore doba, posledice sankcija i inflacije (kada je kesica peršuna bila sve što majka može da kupi za mesečnu platu), čekanje u redovima za ulje i šećer, rat se tek završio, kriza, besparica, vršnjačko nasilje i nejednakost u školama, kriminal na ulicama, šund u medijima, Pink….onda bombardovanje.
Pa nekih, kao, par godina oslobođenja, neki vazduh u plućima, pogrešan utisak da smo opet deo sveta.
I onda, baš kad završavamo fakultet i očekujemo početak istinski samostalnog života, ogromno nazadovanje, nepravda, partijašenje, kriminal, šund, pranje novca, kupovina diploma, pljuvanje po svim vrednostima, brisanje kriterijuma, devedesete ponovo, ali ušminkane (i podmlađene, drugom generacijom Ražnatovića i Đogaja kojoj se poklanja neverovatan medijski prostor). Kao, bolje nam je pošto imamo Internet i iluziju da se nešto, ipak, pitamo.
Hvala, Aleksandra, na ovom tekstu i koliko god bilo tužno, nikad i niko ne sme zaboraviti koliko je naraštaja, na duže staze, uništeno. Jeza me hvata od veličanja „veselih devedesetih“.