Prethodni članak
SPC i vernici slave Svetog Vasilija Ostroškog
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.
Na krštenju je dobio ime Stojan. Prvu knjigu učio je u manastiru Zavali, a u manastiru Tvrdošu se zamonašio dobivši ime Vasilije. Posle boravka u Svetoj Gori, u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen u čin episkopa. Kao episkop je najpre boravio u Tvrdošu, a kasnije prelazi u Ostrog.
Neumoran u podvizima molitve, posta, fizičkog truda i mnogobrojnih briga za dobro svoje pastve, Sveti Vasilije se upokojio 29. aprila 1671. godine.
Odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli, kao što su i dolazili za vreme njegovog zemaljskog života. Na grobu se dešavala mnogobrojna čuda, koja ni do danas, pored njegovih celebnih moštiju u Ostrogu ne prestaju.
NARODNA VEROVANJA na Svetog Vasilija Ostroškog
Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra za jednog od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12.maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.
Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama.
U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave.
Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.
Foto: panoramio.com/Dragan Antic
Slava mu i milost!
Raduj se Vasilije Sveti, pohvalo roda našega.
Ово данас јесте слава хришћана. И не улазим у то. Оно очему сам намерио то је о слави на данашњи дан а можда је и померена и односи се на космос и космичке богове који нису никако могли бити људска бића које је неко канонизово и претворио у свеце. Наши прехришћански преци имали су планете за божанства коима се клањаху укључив сателит Месец и Сунце.Наравно цела та скупина чинила је божанства која су упливисала на целокупан живот на планети као и њен сам живот са циклусима која је доказао Проф. Миланковић. Кога интерсује нека изволи па нека чита његова дела. Вратићу се данашњем дану Васи односно његовој планети Сатурну која по величини свог пречника стои иза Јупитрера као Златног краља жуте боје. Насупрот њему стои други краљ Сатурн Сребрне боје. Наши преци су их тако и представљали. Првог од злата у фигури са златним брковима док је други од сребра опе са сребрним брковима.Први је владао овоземаљски и небески док је други царевао подземно и стварао је нереде потопе и разна зла кад му дође време да се отме Дагудину који га тамо доле чува у ланцима. Наравно остало је његово Сребрно језеро од последњег потопа као надземна успомена на њега тамо доле код Градишта. Ко је посматрао кроз телескоп Сатурн биће му све јасно ко неје нека прочита Хенри Милера и његово дело Колос Из Марусија и мислим да нико верније ту планету није описо од њега са свим црнилом и сивилом које из ње избија као зло. Није ни чудо што је Субота САТУРНДЕАН као судњи шести црнидан после црног петка. Наравно он као вештац црњак је и лекар па и лечи болести његово дрво је кестен кои је изразито лековит. После Васе долази опет он само мало другојчије овога пута као Николаус односно Санта Клаус бивши јесењи дедамраз али саде упокојен и кои изазва потоп и спасе својом магијом оне морепловце чиме се потврђује горњи навод о његовој управи над водама. Он је сад 22 маја и памтим каде је 1965 направио потоп по Моравску котлину. То прави сваке шесте деценије тачно нако како му припада шестица по редоследу и по Миланковићевим рачунима све се лепо поклапа. Што рече наша песникиња тако лако прескочисмо праг. И ја додајем остадосмо слепци код очију