Učiteljica iz Čačka otkriva šta škripi u srpskoj prosveti

Kontradiktorni dopisi iz ministarstva koji se menjaju svaki dan, previše đaka po odeljenjima, manjak računara i opreme za onlajn nastavu – samo su demaskirali probleme koji se talože u srpskom obrazovnom sistemu. Učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka za portal Nova.rs priča gde najviše škripi u našem školstvu i kakve posledice će na đake ostaviti pandemija i onlajn nastava.

„Prosvetni radnici Srbije su nastavu u pandemijskim okolnostima izneli na svojim nejakim plećima. Kada kažem nejakim, prvenstveno mislim sami, bez suštinske podrške menadžmenta škola koji nisu bili spremni na takav izazov. Najveći problem predstavljali su nejasno definisani dopisi koji su stizali iz Ministarstva prosvete i koji su, umesto da olakšaju novonastalu situaciju, dodatno otežavali rad. Smernice koje smo dobijali menjale su se iz dana u dan, a neretko i na dnevnom nivou. Uputstva su se odnosila na tabelarni prikaz operativnih planova, načine praćenja napredovanja učenika i formativno ocenjivanje. Znači, ništa konkretno“, priča za portal Nova.rs učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka.

Uprkos svemu, prosvetni radnici su pokazali da su sposobni da organizuju i realizuju nastavni proces i u ovim vremenima lošim po sve nas. Uspeli su, ali ne bez velike muke.

„Ministarstvo se nije bavilo nabavkom tehničkih uređaja za realizaciju nastave i obezbeđivanjem interneta, pa su prosvetni radnici bili primorani da kupuju savremenije računare i da bolju internet konekciju obezbede sopstvenim novčanim sredstvima kako bi mogli da realizuju veoma zahtevnu nastavu na daljinu.“

Sunovrat obrazovanja od “modernih” reformi

I tada, tokom onlajn nastave, koja je, kaže Vesna, ne dobro, ali nužno rešenje, pokazalo se da smo daleko od savremenog pristupa koji diktiraju evropski standardi.

„Novonastala epidemiološka situacija samo je demaskirala izazove sa kojima se decenijama unazad nose prosvetni radnici u Srbiji. Suočeni smo sa sunovratom obrazovanja od uvođenja prvih ,”modernih” reformi. Nevešto prepisivani obrazovni modeli iz ekonomsko razvijenih evropskih zemalja nisu se primili na obrazovno osiromašeno tle Srbije. Zemlje Evrope, a naročito Skandinavije, ulažu u svoje obrazovanje, svesne njegove važnosti za društvo u celini. Srbija ne ulaže u svoj obrazovni sistem. Škole su nedovoljno opremljene savremenim nastavnim sredstvima. Većina nema pristojne toalete, a o interaktivnim tablama, računarima i projektorima da i ne govorimo. Seminari koje prosvetni radnici neretko i sami plaćaju iz sopstvenih prihoda suštinski ne doprinose boljoj stručnosti, jer na njima slušamo ono što nam je već poznato. Pomoću štapa i kanapa sa puno entuzijazma i ljubavi prema svom pozivu – to je čarobna formula koja doprinosi da naši učenici steknu obrazovanje prema evropskim standardima.“

Kako kaže, sve to govori da je digitalizacija koju sprovodi država pala na ispitu jer bez većeg ulaganja u obrazovni sistem ne možemo govoriti o digitalizaciji i savremenoj obrazovnoj tehnologiji.

Deci “prevodimo” narodne pesme i bajke

Problem je i to što učenici imaju poteškoća u usvajanju novih nastavnih sadržaja.

„Moramo smanjiti broj učenika u odeljenjima, jer sa ovolikim brojem ne možemo da funkcionišemo, pogotovu sada kada su časovi skraćeni, a prinuđeni smo da se vraćamo na lekcije iz prošle školske godine, koje je trebalo da budu realizovane od marta do juna. Bojazan da će se praćenje nastave na televiziji odraziti na znanje naših učenika pokazala se kao opravdana.“

Ipak, deca uživaju u kvizovima, radu u grupi, pozorišnim predstavama, sportskim takmičenjima, takmičenjima u lepom govoru i recitovanju…

„Moguće je zainteresovati ih i za obavezne nastavne sadržaje ukoliko su prezentovani na multimedijalni način s obzirom da pripadaju generaciji Z i da odrastaju u svetu modernih tehnologija. S druge strane, nezainteresovani su za nerazumljive sadržaje, pa se desi da smo prinuđeni da im „prevodimo“ narodne pesme, priče i bajke. To je posledica sve manjeg čitanja i razumevanja pročitanog.“

Vesna se osvrnula i na besplatne onlajn udžbenike koje je obezbedio profesor Aleksandar Kavčić kroz svoju fondaciju.

„Upravo lakši put do udžbenika može biti siguran put ka završetku osnovne i upisu srednje škole. A zar to nije cilj od najšireg društvenog značaja, jer nepismeni u 21. veku neće biti oni koji ne znaju čitati i pisati, nego oni koji ne znaju učiti. Uvođenjem besplatnih udžbenika u osnovne škole Aleksandar Kavčić nudi bolju budućnost kroz obrazovanje.“

Jedina satisfakcija uspeh učenika

S druge strane, Ministarstvo prosvete hvalilo se RTS časovima kao fantastičnoj pomoći nastavnicima, ali većina tih časova, kaže Vesna, nije značila ni učenicima, ni nastavnicima, jer je dobar deo programa koji je obuhvatala već bio odrađen u školama u periodu pre vanrednog stanja.

„Veliki su tragovi i na duši i u znanju. Jedina satisfakcija jeste uspeh mojih učenika. Iz prethodnih generacija koje sam izvela među mojim učenicima ima doktora nauka, uspešnih sportista u reprezentativnim timovima Srbije, profesora univerziteta, prosvetnih radnika, advokata, ekonomista, umetnika i malih privrednika. Najveća čast je biti generacijski učitelj jedne porodice.“

NovaS