Život majke tokom pandemije korona virusa u Srbiji: „Osećam kao da ću pući, kao da sam stalno u raskoraku između želja i mogućnosti“

Više od godinu dana života sa korona virusom nije donelo samo brigu, crne vesti, maske na licu, rad od kuće i besomučnu dezinfekciju svega i svačega.

Bar ne za majke.

„Čini mi se da non-stop nešto radim i da bi moj dan, da može, trajao 27 sati“, kaže Marija Jovović, majka dvoje dece.

Prema istraživanju Centra za mame, Mama kako si, najveći broj majki u Srbiji ima osećaj da će „pući“ zbog, posla, stresa i obaveza koje su preuzele na sebe od kako je počela pandemija.

Svaka peta mama nema emotivnu podršku, a trećina nema nikog s kim bi podelila obaveze oko dece, nabavke i plaćanja računa, pokazala je anketa ovog centra koju je popunilo skoro 800 žena.

Polovina anketiranih majki piše da im je potrebna psihološka pomoć, kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame za BBC na srpskom.

„Četvrtina anketiranih dobija ovu vrstu pomoći, dok ostale nemaju novca i vremena za odlazak na terapiju ili ih je sramota da je zatraže“, navodi Ružičić.

• Kako izgleda rad od kuće kad su tu deca
• Mame tokom vanrednog stanja – superherojski napori za mir u kući
• Roditelje u Srbiji više plaši razdvajanje od dece, nego korona virus

Ako mame sebi ne daju dovoljno prostora za odmor i aktivnosti koje ih vraćaju u ravnotežu, preplavljenost obavezama može da bude toksična, kaže za BBC na srpskom psihološkinja i psihoterapeutkinja Nikolina Milosavljević.

„Telo počne da luči hormon stresa, pa postajemo napeti“, kaže Milosavljević.

Iz napetosti se lako postaje razdražljiv, ljut, anksiozan i depresivan, a sve to utiče na emotivno stanje cele porodice.

Radnom danu nikad kraja

Marija Jovović je u braku skoro 15 godina, radi u jednoj marketinškoj agenciji – od kuće, otkako je zavladala pandemija virusa korona – i dan joj počinje u pola šest ujutru.

To je jedina prilika da popije jutarnju kafu bez prekida, kaže, pre nego što počne da priprema doručak za ukućane.

Kad deca ustanu, brzinski se doručkuje, mlađeg sina odvozi u vrtić, a stariji ostaje kod kuće i prati onlajn nastavu.

Marijin radni dan počinje sastancima preko video platforme Zum, a onda sledi slanje mejlova, telefonski razgovori i razrada planova sa kolegama.

U pauzama od posla, ubacuje veš u mašinu za pranje i proverava da li stariji sin sluša nastavnicu.

„Uigrala sam se, ali ima dana kada je jako naporno, posebno ako mlađe dete ostane kod kuće, što je i bio slučaj kada vrtići nisu radili“, kaže Marija.

Tada je imala utisak da se odjednom na nju sručilo previše obaveza koje neće moći da obavi.

„Uhvatim sebe kako ubrzano dišem i počne da me boli glava kada krenem da planiram sutrašnji dan“, priča Marija.

„Počela sam da vičem“

Ljiljana Marković, majka petogodišnjakinje, živi sa partnerom desetak godina. Kaže da oseća da od izbijanja pandemije radi „za dvoje“.

„A najviše me izbaci iz takta što niko ne primeti koliko radim“, kaže Ljiljana.

Primetila je da u poslednje vreme lako plane i viče, posebno ako joj partner prigovori da „nešto nije uradila“.

„Odvozim i dovozim ćerku iz vrtića, u koji ide na par sati, vodim je na dodatne aktivnosti, odlazim u nabavke, kuvam i radim. Potom organizujem druženja za dete, vodim je park“, prepričava kako joj izgleda dan.

„Toliko sam umorna da mi teško pada da zatražim pomoć, jer ne mogu da dodatno objašnjavam, pa kad mi skrene pažnju da nešto nisam uradila, izbaci me iz takta i burno reagujem.“

Kaže da pre pandemije nije bilo tako.

„Ne znam šta se dogodilo, da li ja zaista više radim po kući od njega ili me je ovo s pandemijom ‘pritislo’.“

I kad se naljuti ili ne želi da razgovara sa partnerom, „on promeni ploču i onda obavi sve kućne poslove“, dodaje Ljiljana.

„Mislim da muškarci ne vide sve što žene rade po kući“.

‘Poziv tatama da se probude’

Draško Popović se bavi programiranjem, a otac je postao pre četiri godine.

Krajem leta, Popovići očekuju još jednog člana porodice, a Draško kaže da mu dodatne obaveze neće teško pasti, jer ga je „pandemija naučila da se više angažuje kod kuće“.

„Više vremena provodim s detetom, počeo sam i da kuvam“, kaže Popović.

Draško se ne uklapa u većinski profil očeva u Srbiji, jer prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine, očevi dnevno sa decom provedu u proseku – 11 minuta.

Pandemija je verovatno promenila ovu minutažu, a iz Centra za mame kažu da je njihovo istraživanje pokazalo da svaka peta majka misli da su njihovi muževi i partneri počeli da preuzimaju više obaveza na sebe.

Ovi podaci ohrabruju, ali kako kaže Ružičić, može to i bolje.

„Istraživanje je i poziv tatama da se probude“,

„Oni mogu i da slažu veš, da kuvaju i vode decu u park – to su zajedničke obaveze i pomaganje porodici, a ne pomaganje mami“, kaže ona.

Nikolina Milosavljević kaže da je uvek bolje prvo govoriti o emocijama kada smo preplavljeni obavezama, a izbegavati prebacivanje i kritikovanje, jer to dovodi do otpora u saradnji.

„Razgovor o emocijama pomaže da se partneri povežu, razumeju međusobno i zajedno traže rešenje kako da jedno drugom budu podrška“, savetuje psihološkinja.

Kako se boriti sa stresom?

Kada smo pod stresom, često plitko dišemo i ulazimo u takozvanu hiperventilaciju praćenu vrtoglavicom i uznemirenošću.

„Jedna od najboljih tehnika za to je duboko disanje“, kaže Milosavljević.

Izdisaj treba da bude duplo duži od udisaja zato što se tada umiruje nervni sistem, objašnjava.

„Ova tehnika može mnogo da pomogne da se u tom trenutku mama oseća bolje“.

Ipak, ovo je samo kratkotrajna pomoć i potrebno je tražiti dodatnu podršku u partneru, široj porodici, komšija, bebisiterke.

„Mentalno zdravlje joj je ugroženo ako je (majka) razdražljiva, svadljiva, stalno strahuje, brine o svemu i depresivna je, tada je potrebno potražiti pomoć“, zaključuje psihološkinja.

• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
• Prvi koraci s tatom
• Majke koje se kaju zbog toga što su rodile decu

Bravo mama, super si!

Iz Centra za mame kažu da je najveća važnost ovog istraživanja da pokaže mamama da nisu same, da nisu jedine koje se osećaju iscrpljeno i pred „pucanjem“.

„Nama nije bila potrebna pandemija da shvatimo da su mame na ivici pucanja, nije došla korona i pokvarila idilu“, dodaje Ružić.

Majkama je sada najviše potrebna podrška, jer su one danas pod mnogo većim pritiskom nego mame pre 30 ili 40 godina.

„Zato treba da ih pohvalimo i kažemo im ‘bravo, carice šta ste sve uspele da postignete i uradite“, „, zaključuje Ružičić.

Jovana Ružičić kaže da su većinom visokoobrazovane i zaposlene žene popunile anketu.

Ova mame nisu „u tolikoj meri ugrožene, poput onih koje predstavljaju reprezentativni primerak u Srbiji“, odnosno, sa nižom stručnom spremom i manjim primanjima.

„Možemo samo da pretpostavimo kako bi izgledao upitnik stavljen pred njih, brojke bi bile mnogo gore“, zaključuje ona.

Pomoć za majke u Engleskoj

Prema podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku u u Velikoj Britaniji, životi muškaraca i žena razlikovali su se tokom boravka u karantinu.

Ovo je ujedno i prva objavljena publikacija koja se bavi utucajema pandemije na ljude i način na koji se njihova svakodnevica promenila tokom pandemije.

Statistike su pokazale da su žene manje radile od kuće, ali su više obavljale poslove u domaćinstvu i brinule oko dece.

Od septembra i početka oktobra 2020, žene su provodile 64 odsto više vremena radeći neplaćene, to jest, kućne poslove nego muškarci.

Tokom 2014. i 2015. godine, žene su u proseku trošile dva sata i 43 minuta radeći kućne poslove, dok se u godini panedmije to vreme skro udvostručilo.

Širom Engleske osnivaju se takozvani habovi za mentalno zdravlje za majki, a u njima će, pored zdravstvenih pregleda, majke moći da pohađaju psihološku terapiju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk