Voće ćemo zbog mraza plaćati papreno

Temperaturni rolerkoster ovog proleća zabrinuo je sve, pre svega voćare širom Srbije, i u žižu javnosti postavio jedno pitanje. Koliko ćemo ovog leta plaćati voće?

Visoke februarske temperature, prema objašnjenju stručnjaka, prouzrokovale su ranije i intenzivnije cvetanje voćnih kultura, a velike oscilacije u temperaturi koje su usledile u martu i aprilu, dovešće, zbog smrznuća cvetova, do smanjenja roda u ovoj godini, i to najviše kod kajsije. Ista sudbina je zahvatila i maline, trešnje i višnje. I to će na kraju, kao što smo osetili i mnogih ranijih godina, doneti i paprene cene voća na pijacama, kako na početku sezone, tako i tokom cele godine. Jednostavno, manja ponuda uticaće i na skuplju „robu“.

– Do problema je već došlo kod kajsije, pogotovo nekih sorti ovog voća koje su u fazi punog cvetanja, tako da je vrlo izvesno da su niske temperature izazvale oštećenje na cvetovima – objašnjava za „Blic“ Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Prošlog jula za kilogram kajsije, prema podacima STIPSa (Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), bilo je potrebno izdvojiti od 150 do 250 dinara, u zavisnosti od mesta prodaje.

Kilogram trešnje, od maja do jula, kretao se u rasponu od 100 do 400 dinara, u zavisnosti od mesta i meseca prodaje. Cena kilograma višanja kretala se u rasponu od 40 dinara, do 200 koliko je iznosila početkom svoje sezone.

Ove godine, s obzirom na nepovoljne uslove, stručnjaci smatraju da će se cene drastično menjati, pa bi kajsiju mogli plaćati i 300 dinara.

Pred nama je neizvesna godina

Prema mišljenju Milana Prostrana, agroekonomiste, pred nama je jedna neizvesna godina, i neminovno je da će doći do rasta cena, i to sigurno kod kajsije koja je najviše nastradala.

– Doći će do rasta cena zbog smanjene proizvodnje stradalih vrsti voća, konkretno kajsije, rane breskve i trešnje – kaže Prostran za „Blic Biznis“.

– Ovo su vrste voća koje dozrevaju dosta rano, od kraja maja pa do kraja juna, objašnjava Prostran, i dodaje da je upravo njih vreme najviše pogodilo.

Takođe je istakao da, što se tiče cene višnje, ona neće biti toliko pogođena, jer najdominantnija sorta, Oblačinska višnja, kasnije i cveta i daje plod.

On dodaje da postoji nekoliko faktora koji će uticati na nivo cene stradalog voća.

– Biće različitih pokušaja da se amortizuje cena. Kombinovanjem raznih faktora, uvoza i izvoza, ponude i kupovne moći stanovništva, pokušaće da se ublaži rast cena na domaćem tržištu, kaže Prostran.

On dodaje, u slučaju kajsije, da će se pored rasta cene sirovine, potrošači suočiti i sa korekcijom cena prerađevina, najviše rakije i džemova.

– Jabuka, kruška i ostalo voće koje stiže na jesen, neće osetiti ova temperaturna pomeranja, zaključuje Prostran.

Iako pojava prolećnog snega i mraza, od kako su počele klimatske promene u Srbiji, nije novost, s obzirom koliko se malo primenjuju agrotehničke mere, poljoprivrednici sada nisu u situaciji da učine nešto više.

– Postoje različite agrotehničke mere kako da se ublaže posledice niskih temperatura, od zadimljavanja zasada, korišćenja ventilatora, prskalica za orošavanje zasada, ali se gotovo ništa od toga ne primenjuje u meri koja je potrebna. Ljudi rade ono što i inače rade u ovoj fazi – sprovode hemijske tretmane kod određenih voćnih vrsta, tako da nema mnogo toga što mogu trenutno da učine da smanje negativne posledice prolećnog mraza – kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.