Statisti

Piše: Goran Marković, reditelj

У последње време често се помиње појам бот, па сам, како ми није било најјасније шта он означава, прионуо на интернет, не бих ли се мало обавестио о тој новој појави. Схватио сам како је бот особа која за новац неутралише негативне коментаре о свом партијском, политичком или било каквом другом газди. Представљајући се као случајни учесник у дебати који има сопствено мишљење, он на критичке ставове изречене преко интернет-сајтова поставља сасвим супротне, дакле позитивне коментаре. Уз то, оне прве оцењује минусима, а на „мишљења” својих колега плаћеника уписује плусеве.

Посао као посао. Једино што се овај обавља потпуно анонимно, најчешће уз употребу псеудонима и надимака. Право име вероватно је познато само послодавцу или организацији која ботове окупља, инструира, сугерише стратегију, смишља садржаје њихових „прилога” и касније их, наравно, исплаћује. Претпостављам да су ботови или фанатични поборници лика и дела вође или најобичније моралне руине којима се ништа не гади. Како било, онај ко има највише пара тај има и највише ботова, а у овом тренутку то је вероватно владајућа странка.

Не бих се толико бавио овом појавом, која би се можда најбоље окарактерисала као политичко подземље, да ме све то, нажалост, не подсећа на део моје професије који се зове – рад са статистима. Неко би помислио да је то једноставан посао, без великих финеса. Морам одмах рећи како то није тачно. Већина гледалаца није свесна колико је тешко пред камером направити прометну улицу, сукоб две војске на бојном пољу или снимити дијалог заљубљеног пара у препуној кафани.

Статисти су, по правилу, сиротиња која за бедне паре по цео дан, на киши или сунцу, чека да направи неколико корака у овом или оном правцу или, ако има среће, преседи у неком углу студија. То су углавном глуми потпуно невични људи, који само попуњавају број присутних испред камере. Како је ипак важно да подсећају на „праве” људе, потребно им је задати врло прецизне задатке. Ако их оставите без тачних упутстава, они ће се понашати као дрвене лутке и привлачиће пажњу својом неприродношћу.

Ту је прва аналогија са поменутим ботовима. Њихови коментари су углавном безлични, представљају копију реченица које изговара њихов вођа и на први поглед су препознатљиви. Људи који посећују друштвене мреже лако детектују ботове и извргавају их руглу. На другој страни, онима који о проблему који се износи немају одређено мишљење ботови помажу да се определе, јер је разлика између истине и лажи сасвим уочљива.

Ако погледате неку велику америчку продукцију, запазићете да су сцене са масама урађене изванредно. У чему је тајна? Рећи ћу вам: новац и организација. Новац је важан, јер можете уместо обичних, неуких статиста за важне сцене ангажовати глумце. У Америци их, хвала богу, има на претек, нарочито оних без посла, па понуду да за стотињак долара статирају прихватају оберучке. Са глумцима можете оно што не успевате са статистима: направити читаву драматургију која се одвија у другом плану, разиграти карактере свих присутних, укључити у позадину разне сукобе и маргинална збивања.

И код ботова је слично. Када би то, којим случајем, биле особе које имају маште или литерарног знања, неко ко познаје психологију или је макар образован, њихове приче не би биле тако једнообразне и, самим тим, провидне. Овако, прилично су јадни у својој скучености и патетичном покушају да буду уверљиви.

На крају, подсетићу вас на то да је у последње време статисте могуће генерисати дигитално. Неколицини правих људи обучете различите костиме, снимите их у разним кретњама и онда их, једноставно, УМНОЖИТЕ. Да, да. Обратите пажњу на војске у ратним спектаклима или непријатељска бића у СФ филмовима, па ћете приметити како се понашају некако механички, неуверљиво. Они су заправо дигитална творевина. Исто је и са позадинама. Умножене статисте можете премештати из једног у други, трећи виртуелни декор.

То намеће питање: нису ли савремени стратези манипулисања људима помоћу ботова и сами прешли на машинско генерисање својих истомишљеника? Да ли компјутери већ измишљају имена, карактере, речник и политичка мишљења разних Микица са Врачара, Ђуре из Јагодине, учитељице из Београда и медицинске сестре из Аустралије? Надам се да им ову идеју нисам дао ја и верујем да су и они сами, као некакви ликови из романа Џорџа Орвела, већ прионули на посао.