Da li će građani Srbije za 10 godina imati penziju
U budućnosti će se promeniti odnos vlasti prema najstarijima
Ekonomisti Ljubodrag Savić i Ljubomir Madžar ocenili su za Nova.rs da građani Srbije u budućnosti neće primati penzije na način na koji su navikli, te da će doći promena odnosa vlasti prema najstarijim građanima. Oni naglašavaju da će dugoročno smanjiti realan iznos, koji će primati penzioneri, ali da će promene pre svega zavisiti od volje političkih elita.
Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da su trendovi u oblasti penzionog sistema izuzetno nepovoljni.
„Sistematski se povećava broj penzionera po zaposlenom čoveku, pa su penzije sve veći teret za zaposlene. Na dugi rok to će stvoriti ozbiljne probleme i teškoće, a možemo očekivati i to da se penzije prilagode tim negativnim ekonomskim trendovima“, rekao je Madžar za Nova.rs. On je objasnio šta ti trendovi realno podrazumevaju.
„To podrazumeva smanjenje penzija u realnom iznosu i ta tendencija ne obećava ništa dobro onima koji će penzionisati u narednih 15,20 godina. Ja ne spadam u ljude koji veruju da smo mi u privredi preterano uspešni. Kada izračunate dugoročnije stope rasta, u celom regionu mi smo sa Hrvatima najlošiji. Nepovoljna okolnost je što je domaća štednja jako mala, kao i to što se domaći investitori uopšte ne spominju. Sva nada se polaže u strance, što na dugi rok ne može biti zadovoljavajuće rešenje“, objašnjava Madžar.
Dodao je da očekuje bolne rezove u penzionom sistemu i predviđa dalje pomerenje rokova za odlazak u penziju.
„To je još jedna nepovoljna tendencija. Pomeranje vremena za odlazak u penziju, predstavlja još jednu negativnu komponentu ovih trendova. Budući da se to do sada dva ili tri puta dešavalo, možemo očekivati ponovna pomeranja“, zaključio je Madžar.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Ljubodrag Savić rekao je za Nova.rs da će teško opstati ovakav penzioni sistem.
„On je mogao da funkcioniše kada je bilo tri, ili četiri radnika na jednog penzionera. Pošto kao društvo starimo, a to se desilo recimo i Zapadu i pre nas, sa takvom tendencijom starenja i smanjenjem odnosa broja zaposlenih na jednog penzionera, sistem prosto neće moći da ostane održiv. Mi smo nedavno, pre nekoliko godina, imali jednak broj zaposlenih i penzionisanih ljudi- dakle taj odnos je bio jedan na prema jedan“, objašnjava Savić i dodaje da tu razliku mora da pokrije država.
Savić kaže da je Srbija u jednom trenutku iz budžeta dodavala i čitavih 46 odsto sredstava za penzije.
„Pre 30 godina radnik je mogao da finansira penzionera jer je taj odnos bio veći, ali ovakav koncept je neodrživ ako hoćemo da budemo na zdravim ekonomskim osnovama. Ovakav penzioni sistem može da opstane dok vlast pristaje da pokriva taj deo, ali to je uvek pitanje do kada će trajati. Mislim da idemo sve više ka zapadnom konceptu, prema kojem će čovek imati onoliku penziju, koliko tokom radnog veka bude odvajao za sebe. Da li će to biti kroz penzioni sistem, pa će biti koliko doprinos toliko penzija, to ćemo videti“, nastavio je Savić i još jednom podvukao da će penzija koju danas recimo dobijaju neki penzioneri biti samo jedan deo ukupne penzije.
Profesor je istakao da je bitno da resursi budu u državnom vlasništvu kako bi država na taj način servisirala penzije svojih građana.
„To je primer skandinavskih zemalja, poput Norveške. Banke su njihove, gas je njihov i onda oni mogu da ulažu u svoje građane na ovaj način“, kazao je Savić.
On je dodao da očekuje da će standard penzionera biti sve slabiji i slabiji, a da mi ne pratimo svetske trendove i da ne vidi kako će ovaj problem rešiti.
„Mi smo ipak između tog tržišnog pristupa i onoga što predstavlja država blagostanja. Ovde je prisutna socijalna komponenta i ona je uvek deo političkih odluka. Imali ste primer da su penzioneri odigrali bitnu ulogu 2008. godine prilikom formiranja Vlade. To nas je posle uvuklo u dužničku krizu, a ceh su posle najviše platili sami penzioneri. Trenutna vlast prihvata varijantu da dotira da bi se servisirale penzije, ali ne znam da li će to biti u sledećoj vlasti. Penzionera ima najviše, oni su disciplinovani birači i poštuju one koji su na vlasti“, istakao je profesor.
Savić je dodao da se može očekivati ponovo pomeranje gornje granice za odlazak u penziju.
„Na Zapadu se smanjuje radno vreme na šest radnih sati, što automatski znači pomeranje granice za odlazak u penziju jer vam se produžava radni vek. Time vi rasterećujete penzioni sistem“, rekao je Savić i zaključio da naši kapitalisti ne razumeju ovakav model organizacije rada.
Poslaće šef vitamine umesto penzije!
postavio bi drugacije osnove.ko je potrosio pare koje je neko izdvajao 40 god.drzava i neodgovorni polititikanti.trazio sam analiticku karticu uplate doprinosa od pio.nisam dobio,jer sam pokraden ,a baza podataka pio je unistena i lazirana.policiji,eps, godinama nije uplacivan pio,a odakle im ovolike penzije?dosli na vlast i pokrali.politikanti su unistili privredu.cacak izveze 150$(15000din.) mesecno po glavi stanovnika.to nije dovoljno za 3 obroka gradanina.razvoj se meri izvoznom a ne uvoznom stopom po glavi stanovnika.to bi uvazeni prof. dr.trebalo da znaju,a ne da pisu kao stranacki botovi.i jos da ih pitam?ko je ukrao i potrosio pare onih koji su izdvajali za starost?odgovoricu.pokrali su oni koji su doneli zakon da se stranke finansiraju iz budzeta,pa zavukli obe ruke do lakata u dzepove gradana da ih isprazne,i napune svoje.i ne samo svoje vec i vase gospodo profe-sori jer ste i vi na drzavnim jaslima.
E moje profesore,KAKO to da niste primetili pre 20,30,40 godina.Zasto niste,a imali ste mogucnosti da preko students,aketirate javno MNJENJE sta misle I penziji.Zasto nasi univerziteta drustvenih nauka,se nebavi istrazivanjima javnih mnjenja,zasto.
Zasto ovo pontenciram?
Zato kad sam god razgovarao sa okolinom o ovoj temi,svi su mi rekli sta ne briga ja sam RADIJO 40 godina.
MOJE pitanje je bilo,a gdesu sad te pare fondovi
Prost narod,neiteresujeme ja sam RADIJO.
Uporno ja sam RADIJo.
Dali su te pare potrosene,iLI stoje negde Samo da pronadjemo I mi da se ne sekiramo za buducnost penzijinera.
Oni cute.
Pare iz fonda su potrosene na embargo,na ratove,I kapitulaciju.
sVe sto smo radili posle rata 45te je 90 tih potroseno.
O ovom pitanju tteba da se raspravlja I tek da se stave u fioku.
PROFESORE uvek Kada se prica o penzijonim fondu mora da se krene od pocetka.
Penziju je prvo usvoila Pruska-Nemacka.Tada je na jednog,penzijinera bilo zaposleno sedmoro.
I luntadasnjoj novih eri industralizacije drustva,bila novina.
Vremenom nagomilase mnogo novca,TAKO da je drzava imala vise mogucnosti za razne oblike koriscenje novca.
Profesor je spomenuo,Norvesku I da se plate mnogo neopterecuju penzijonim doprimosima vec prirodnim bogastvom Drzave.
Zasto profesor nije,naglasijo da se dnevno nekoliko puta menja cena energenata.Zasto se ne naglasava da je prirodnim bogastvom iskljucivo u korist NARODA.
Zasto se negovori KAKO prirodne resurse koriste Arapi.
ZASTO SE NEGOVORI DA PRITODNA BOGASTVA JEDNE ZEMLJE NISU SAMO VKASNISTVO
DRZACE-VLADE NEGO NJENIH GRADJANA,I DA DEO TOH BOGASTVA TREBA DA PRIPADA DIREKTNO NA RACUN POJEDINCA.
A sad kad bih poceo da zamaram zasto je Nemackasa 75 POSTO od prosecne plate sisla na 60 POSTO penzije.A jedna od najmocnih ZEMALJA sveta u isto vreme zaduzuje se 80 pisto BP.To Samo moze da IZDRZI takav trend mocna,privredi koja mnogo roba proizvodi I izvozi celom svetu.
Zasto se negovori da svaki barel nafte u arabiji,ide deo vladaru,deo drzavi,a deo narodu.
Primer drzavljanin tih naftom bigati emirata PADNE my na pamet da ydvostruci iLI utrostruci stado kamila,ode na salter Drzave I upita koliko imam DOLARA od nafte,iLI zeli da se zeni,pi njihovom obicajima mora da kupi I skype pokklone zeni,on podize sav novac koi se meri u stotina hiljada DOLARA,iLI podize Sami jedan deo iLI sVe.
Podigao sve a oni I dalje na racuna kaplje dolar.
I zavreme kraljevine,Jugoslavije POSTOJAO je oblik koncesije na rudnike I na proizvodnju cementa,od cega je zemlja
Izgradjivala pruge po uzoru na Francuze.
Gde je naka novac Od Bora,Trepce ilu I’d.buduceg Litijuma.
Love od toga imati koristi,Samo ako se ovako nastavi narod nista,osim kirupiranih politicara,kojima kraja nema.Nusta nas narod nezna.
A kad sazna tada vidi da je sVe preplatijo.
Nasi fakulteti profesori nemaju siroku kulturu.
A da negovorimo o Americkolim fondovima kaki su oni postali I KAKO su kroz sve faze prosli do opstanaka.
Kod njih penzijonim fondovia ONAJ ko upravlja,mora da koristi priliv novca I da zaradi za platu a da glavni a I priliv se kekoristi osim za investicije.
Znaci nema zajebavanja,HOCES da radis u penzijonim fondu da budes direktor,PORED administrativnih fukcija ti se moras baviti I investicijama,plasirati akumulaciju uvecavati bogastvo.
A kod nas KAKO koja partija dodje zapisljavas a novac ako stoji njrga pojede vreme.
Privredi NISKO obrtna,nisko akimulativna,zaostala,a narod depresivan neradan tesko nama.penzjonerima.Dista sam davijo,da nepricam vise o penzijama KAKO to rade u drugom drzava .
Protka Cacak.
Taman da odjavim sebe i porodicu, zašto lopovima da plaćam poreze i doprinose a oni za te novce da finansiraju kurvaluke i splavarenje fudbalera.
tako je to kad kvinta hoce da unisti drzavu.dovede na vlast ulicare bez dana radnog staza,a oni umisle da su sve pare i sve u drzavi njino vlasnistvo.onda oni postaju vazali sa pozamansim reketom za one sto su ih doveli na vlast.gradane tretiraju kao ovce:za muzu i sisanje.uz post sprdacinu da stoci nikad nisu potrebne pare,jer stoka vuce i tegli a gospodari (vlasnici stoke)naplacuju.
Nema logike da zaposleni na državnim jaslama, panduri i vojska, čuvari komunističke okupacije, ceo život dobijaju pozamašne plate, penzionišu se pre vremena pa i penziju bi hteli veću od običnog radnika i seljaka koji ih ceo život finansira.
Srbija prezadužena, višak u javno-državnim firmama 70%..Ko će to da plaća!?? Neće biti doveka kredita.
Uvesti svima iste penzije a ko hoće više neka privatno plaća PIO. Ni toliko ne bih dao ovim parazitima sa državnih jasli.