Zašto imamo hladno vreme i kakvo nas leto očekuje

Od januara do marta bio je red sunca, red kiše, red snega, u čitavom regionu. I to ne samo na planinama, zabeleli su se i Zagreb, Beograd i Novi Sad, Slovenija. Durmitor je u aprilu bio zatrpan, a na Oštrelju u Bosni i Hercegovini bilo je kao usred januara. Čak i za varljivo proleće, vreme unazad nekoliko nedelja deluje preterano konfuzno.

– Period koji je krenuo od sredine januara bio je okarakterisan sa dosta promena. Zimska globalna cirkulacija je bila narušena zbog jednog događaja, u pitanju je raspadanje polarnog vrtloga. To je struja izuzetno brzog vazdušnog kretanja, na visini od preko 30 kilometara, kao vrtlog iznad Severnog pola. Kad je on stabilan, onda je i vreme dole relativno stabilno, ali kad se naruši onda i u prizemlju dosta nestabilno, što se i dogodilo ove godine – priča za „Blic“ klimatolog Vladimir Đurđević, profesor meteorologije Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Kako budemo ulazili u leto, posledice ovog događaja će biti manje vidljive, ali Đurđević kaže da je pitanje kad će se cikulacija vazduha na visini potpuno vratiti u uobičajenu formu.

– Ulaskom u jun dolazimo do perioda za koji je tipična pojava olujnog vremena, koga često prate ljuskovi, pa će dosadašnja nestabilnosti će biti zamenjena drugom vrstom nestabilnog vremena, sve dok ne uđemo dublje u leto – objašnjava naš stručnjak.

On je podsetio da je jun i inače „olujan mesec“ tokom kojeg imamo najčešću pojavu nevremena.

– Svake godine se to dešava, to je mesec sa najvećom količinom padavina – ističe Đurđević.

Tokom juna možemo, dakle, očekivati nekoliko vezanih olujnih dana, pljuskova, čak i grad, ali će dublji ulazak u leto uneti relativnu stabilnost. Detaljne dalje prognoze su nezahvalne za meteorologe, ali jedna od preliminarnih prognoza za severozapadnu Evropu koju je objavio Mkweather.com govori o još jednom „tropskom“ letu.

Prognoza portala zasniva se na tome da će 2021. verovatno biti veoma slična 2010, ili 2012. i drugim godinama okarakterisanim klimatskim fenomenom La Ninja, kad je zimi bilo ekstremno ledenih, a leti ekstremno vrelih talasa.

Prema njihovom modelu, za čitavu severozapadnu Evropu prognoziraju se hladni i vlažni uslovi, dok će na Balkanu, u Turskoj, Italiji i Španiji biti ektremno vruće i suvo. U Rusiji, Finskoj, Baltiku, Belorusiji i Poljskoj biće veoma suvo sa ekstremnim talasima toplote, ali generalno, uglavnom na baltičkoj obali, ne sa tako toplim letom kao u južnim regionima Poljske i Rusije.

Mkweather.com očekuje „stvarno moćne“ talase vreline u 2021. – u zapadnoj Evropi kraće ali veoma intenzivne, u južnoj i istočnoj Evropi duže i „regionalno katastrofalne“, i da je stoga moguće da ćemo nakon hladne zime i ranog proleća uskoro videti i toplu letnju sezonu.

Leto ostaje leto, bez obzira na promene

Starije generacije se sigurno sećaju snega do kolena već u novembru, „debelih minusa“, postepenog otopljavanja, prvih visibababa, „zubatog“ martovskog sunca, varljivog prolećamž „idealnih“ letnjih temperatura od 25-30 stepeni, te tople rane i vetrovite i hladne kasne jeseni.

Danas lišće ne stiže da opadne, staro visi na granama dok novo već izbija sa dolaskom ranog i kratkog proleća. Zima počinje ranije, blaža je, leta su duga i vrela.

Iako je ta promena vidna, ona ipak neće uticati na eventualnu promenu od kad do kad koje godišnje doba traje, jer je dužina godišnjih doba određena astronomiskim prametrima, a ne promenama i karakteristikama vremenskih uslova. Leto će i dalje trajati tri meseca baš kao i zima.

– Godišnja sezonalnost je pre bila takva da su u smislu vremenskih uslova godišnja doba bila jasnije razgraničena. Pošto su sada zimi temperature porasle, jesen i proleće su se skratili pa je ljudima manje očigledan prelazak iz jedno u drugo godišnje doba. U astronomskom smislu godišnja doba će ostati upravo onakva kao što su i bila u prošlosti, ali njihov karakter u smislu vremenskih uslova se menja i menjaće se dalje u budućnosti – zaključio je Đurđević.

Leta su sve duža, ostale sezone se smanjuju

Nedavna studija je objavila da bi leta na Severnoj hemisferi mogla trajati šest meseci do 2100. ako se nastavi trend globalnog zagrevanja. Objavljena u februaru u žurnalu “Geofizička istraživačka pisma”, studija je otkrila da klimatske promene uzrokuju toplija, duža leta, dok se ostale sezone smanjuju.

Naučnici su rekli da to može imati niz ozbiljnih posledica po ljudsko zdravlje, poljoprivredu i okolinu.

– Ovo je biološki sat za svako živo biće – rekao je vođa istraživanja Juping Guan, naučnik Laboratorije za tropsku okeanografiju Kineske akademije nauka.

– Ljudi se raspravljaju oko porasta temperature za dva ili tri stepena, ali da globalno zagrevanje menja sezone je nešto što svako može da razume – rekao je on.

Istraživački tim analizirao je dnevne klimatske podatke od 1952-2011. sa zadatkom da obeleže početak i kraj svake sezone na Severnoj hemisferi. Otkrili su da su preko skoro 60-godišnjeg perioda leta porasla sa prosečnih 78 na 95 dana. Zime su se, u proseku, skratile sa 76 na 73 dana, a proleća i leta slično – u proseku je proleće skraćeno sa 124 na 115 dana, a jesen sa 87 na 82 dana.

Teške posledice

A promene sezona dalje nose rizik po okolinu i zdravlje ljudi. Toplija i duža leta, na primer, znače komarce i druge prenosioce bolesti koji sada mogu proširiti svoje područje i opstati u područjima u kojima se ranije nisu tipično pronalazila.

– Mogli bi da dođemo do tačke na kojoj bi insekti poput malaričnih komaraca, koji se normalno drže dalje od visokih područja jer ne mogu preživeti tokom noći, mogli potencijalno da prežive duže tamo – rekao je Skot Šeridan, naučnik Univerziteta Kent u Ohaju.