Nemački filozof odbio priznanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

Jedan od najznačajnijih savremenih filozofa, odbio je da primi priznanje „Šeik Zajed Book Award“ za ličnost godine u oblasti kulture, a koja je pod pokroviteljstvom šeika Mohameda bin Zajeda, prestolonaslednika i de fakto vladara Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Habermas, jedan od utemeljitelja savremene demokratske političke misli, prošle nedelje je pristao da primi priznanje bliskoistočnog vladara, uz koje dolazi i nagrada od 225 hiljada evra, da bi se tokom vikenda predomislio. Jedan od vodećih svetskih intelektualaca, čiji su savremeni koncepti vladavine prava i participativne demokratije plod višedecenijskog rada, izgleda uviđa ironiju primanja priznanja od jedne od poslednjih apsolutnih monarhija na svetu. S druge strane, „Dojče Vele“ pretpostavlja da je mogući razlog veoma negativna reakcija nemačkih medija.

Tako je u jednom komentaru na portalu „Špigela“, u nedelju ujutro, čak postavljeno pitanje da li se i velikan poput Habermasa može kupiti kao trofej? „U Emiratima nema ni traga od onoga što je Habermasu sveto i o čemu govori njegovo životno delo: niti liberalne i kritičke javnosti, niti takmičenja političkih ideja sa strankama i slobodnim izborima, pogotovo nema opšte jednakosti koju osigurava pravna država“, stoji u komentaru. Istog popodneva, Habermas je otvorenim pismom objavio da ipak neće primiti nagradu, te da nije bio svestan veze između institucije koja dodeljuje nagradu i političkog režima UAE.

Priznanje koje je najvećem živom nemačkom filozofu trebalo da bude uručeno na sajmu knjiga u Abu Dabiju krajem maja, nosi ime po osnivaču UAE Zajedu bin Sultanu al Nahjanu, ocu aktuelnog vladara. Jedan od članova naučnog komiteta za dodelu nagrade je i direktor Frankfurtskog sajma knjiga Jirgen Bos, koji je, prema Habermasovim rečima, bio taj koji ga je ubedio da primi nagradu.

Bos je za „Dojče Vele” rekao da se zalagao da upravo nemački filozof dobije tu nagradu za životno delo. „Dodela nagrade njemu bila bi povod da se njegovo značajno delo i njegovi stavovi učine još poznatijim u arapskom kulturnom prostoru i tako podstaknu suočavanje arapskog društva sa njegovim delom“, naveo je Bos, i dodao da: „demokratske vrednosti bolje možemo da zastupamo ako smo prisutni, nego ako povećavamo odstojanje“.

Ipak, Habermas smatra da će njegova brojna dela koja su prevedena na Arapski jezik svakako ostvariti željeni uticaj. „Na dugi rok verujem u prosvetiteljsku moć kritičke reči koja prodire u političku javnost. Za to su dovoljne i moje knjige koju su prevedene na arapski, zbog čega sam zahvalan“, stoji u njegovom otvorenom pismu.

UAE: Moderno ili srednjevekovno društvo?

Režim UAE, za koji mnogi smatraju da se graniči sa totalitarnim, već godinama nastoji da predstavi emiratsko društvo u svetu kao tolerantno i humanistički nastrojeno. „Šeik Zajed Book Award“ je jedno od sredstava ovakve promocije, pored humanitarnih delovanja po Arapskom svetu. Ipak, organizacije za zaštitu ljudskih prava redovno izveštavaju o potpuno drugačijoj stvarnosti. Nestanci i mučenje politički nepodobnih lica su učestala pojava, kao i držanje zatvorenika bez zvaničnih optužbi mesecima. Radnička prava pred zakonom gotovo da ne postoje, a stranci, posebno iz siromašnijih zemalja mogu dospeti u de fakto robovski položaj. Praktično, žene u UAE ne smeju da prijave silovanje da ne bi bile optužene za vanbračni seks, a tek prošle godine je dekriminalizovana vanbračna zajednica, zajedno sa alkoholom. Tada su zabranjeni i „zločini iz časti“, odnosno pravo muškarca da kazni ili ubije ženu ukoliko posvedoči navodnom obeščašćivanju. U mnogo čemu, šerijatski zakon u Emiratima je i dalje na snazi, osim što su neke od kazni ublažene ili zamenjene zatvorskim. Izveštaji sa ratišta u Jemenu i Libiji govore o ratnim zločinima u koje su Emirati umešani direktno ili posredno, što takođe ne doprinosi međunarodnom ugledu male imperije u usponu.

Izvor: SMG

_____________________________________________________________________