Novi broj Čačanskih novina
Od utorka 11. maja u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:
Zemaljski dani peku
Oprosti nam gospodaru
Da li ga je neko savetovao ili je to bila njegova ideja, tek odlukom da svakog vakcinisanog brata Srbistanca i sestru Srbistanku „časti” sa tri somića dinara kao da je reč o njegovoj babovini, Alek veličanstveni je jednim udarcem pogodio dva cilja. U trenutku kada je i njemu bilo jasno da projekat imunizacije ide mnogo traljavo, deleći po tri somića dinara gospodaru srbistanskom je uspelo da, tako se čini, spase da mast ne ode u propast. Na drugoj strani ovim darivanjem mu je uspelo da do tančina razbuca vekovima građen mit o srbistanskom ponosu i nepotkupljivosti, stvarajući sebi prostor da po glavama tih i takvih podanika urinira kad god mu se prohte.
Piše: Aleksandar Arsenijević
Lični stav – Šta je Časno u siromaštvu i strahu od novog jutra
Marš!!!
Nema ništa dostojanstveno, ni uzvišeno u siromaštvu gadovi! Niste vi i vaša deca predodređeni da vladate, kradete i uživate, a naša deca da motaju kablove 12 sati, srećna ako svojoj deci mogu da donesu kilogram hleba i trista grama parizera. Materijalna beda prouzrokuje duhovnu bedu, pretvara nas u životinje kojima je cilj samo da prežive, dok vi, bando trošite naše živote i našu radost
Piše: Aleksandra Ćurčić
Internet čaršija
Bućka za Gangulu
Možda je Vučić izračunao da Šapić može da stavi u senku Gangule pisca Vesića, i da dokrajči nekadašnji velegrad na silovitiji način, tako što će ga i dalje čuvati sa sramnim naprednjačkim žigom. Svakako će otići inače nepotrebni Zoran Radojičić, koji je primećen samo u dva slučaja: kad je svečano otvarao žute kućice za beogradske vrapce. I kad je otkriveno zašto je trpeo sva poniženja od nekoga ko se preziva Vesić. Gradio je neku vilu na Zlatiboru, bez dozvole naravno.
Piše: Ljubodrag Stojadinović
75 godina čačanske košarke
Velike pobede Borca (28)
„Čuo sam za jednog izuzetnog visokog mladića koji se šeta čačanskim korzoom, a da niko nije znao koje i odakle je. Koprivica je tada bio još momak, mlađi od mene, redovno je izlazio na korzo, pa ga je tako i primetio“.
Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović
________________________________________________________________
Ako nema ništa o Presvetlom Neodlivenom magistru konobaru Mozgonji neću ni da čitam.