Narodna stranka: Ljotićevski stihovi na proslavi Dana pobede nepotrebna i nimalo slučajna bruka

Slučajno ili namerno, sa znanjem ili iz neznanja, tek svečanost koju je aktuelna vlast u srbiji organizovala kao državni čin obeležavanja 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, u Srbiji je obeležen uz recital pesama koje su nekada izgovarane u programima u kojima se veličao „Zbor“ i njegov lider Dimitrije Ljotić. Ako je iko u Srbiji tog vremena veličao fašistički pokret i ideologiju, bila je to organizacija „Zbor“ i njen lider.

Sada oni koji su trenutno vlast u Srbiji olako svoje neistomišljenike i političke protivnike nazivaju fašistima, u srcu Beograda organizuju navodnu svečanu akademiju za Dan pobede uz recitalsko sećanje na jedino što je u Srbiji fašističko zaista bilo.

Tim povodom Saopštenjem za javnost reagovala je opoziciona Narodna stranka, a u saopštenju se kaže:

Pod krovom Narodnog pozorišta, u prisustvu predsednika Srbije, sveštenstva i diplomata, uz direktan prenos na RTS-u, održana je svečana akademija povodom Dana pobede i konačnog poraza fašizma.
Sve kako treba. Osim što su u programu izgovarani stihovi u slavu Zbora i Dimitrija Ljotića. Doduše, ponešto izmenjeni, ali ipak ljotićevski i zboraški.

Reč je o stihovima tri pesme Momčila Nastasijevića, koje su koristili i ljotićevci nakon Nastasijevićeve smrti.
Te pesme su, pošto je Nastasijević umro 1938. godine, korišćene mimo njegove volje.
Koristili su ih zboraši i ljotićevci u svojim koračnicama, propagandnom spotu i žurnalima.

Odabiru pesama za svečanu akademiju se moralo se pristupiti opreznije. Naravno da ne bi trebalo da ispašta mrtav pesnik, ali ovde nije bilo potrebe za Nastasijevićevom lirikom.
Na skupu je govorena i Desankina „Krvava bajka“ u čast kragujevačkih gimnazijalaca, nepoljubljenih i pobijenih pre prvog brijanja, koje je na stratište izveo ljotićevac Marisav Petrović sa svojom jedinicom zboraša. Srećom, živih majki kragujevačkih mučenika, više nema, inače bi sigurno sedele u prvom redu.
Ne mora predsednik da poznaje do tančina rodoljubivu i inu poeziju, ali mora imati nekog ko to zna.

Ne može se pod krovom nacionalnog teatra, kao pod iznajmljenom šatrom, prikazivati sve i svašta a da Narodno pozorište nema uvid u kvalitet i sadržaj dela, ne može se na državnoj televiziji prikazivati sve i svašta a da to pritom ne zadovolji redakcijske kriterijume, kako estetske tako i moralne.
Ne mogu se vređati prisutni gosti a još manje žrtve i heroji koji su, baš tu, na tom mestu ginuli u nekoliko juriša na mitraljesko gnezdo na vrhu pozorišta.
Ne može se brukati država, srpski antifašizam, negirati spremnost na žrtvu i jugoslovenskih partizana i sovjetskih vojnika.

Šta je sledeće? Stočni vašar na Starom sajmištu, proslava oslobođenja Beograda u Prvom ratu uz Radecki marš?
Još jedna nepotrebna i nimalo slučajna bruka koja se nije smela dogoditi.
I opet, gotovo sigurno, bez ičije odgovornosti.
Desilo se, ko radi taj i gresi, pa šta? Ili je ovo još jedan dokaz potpune nekompetentnosti i sveopšteg naprednjačkog neznanja?

_________________________________________________________________________________