Ulaganja UAE u Srbiju – Ko će to da plati

Da su partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata svaku obećanu investiciju realizovali Srbija bi možda i bila ekonomski tigar. A šta smo zapravo dobili? Čini se, samo beskrajnu predizbornu kampanju sadašnjeg predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića. Jer, najave milionskih investicija Ujedinjenih Arapskih Emirata poklapaju se sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji, a njihova realizacija ipak teče trapavo. 

Prvi glavni čovek za pregovorei veza sa Arapima, bio je tadašnji ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, rame uz rame sa Vučićem, tadašnjim ministrom odbrane i potpredsednikom Vlade zaduženim za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala. Ali ta ljubav, pre nego što su se pojavile priče o ulaganjima UAE u Srbiju, nije tako cvetala. Vučić je 2006. u Skupštinu doneo zatvorsko odelo sa ispisanim Dinkićevim prezimenom, obećavajući narodu da će Dinkić završiti u zatvoru. Zvuči kao kampanja? Dinkić je Vučića tužio dva puta za povredu ugleda i časti i oba puta te tužbe povukao, a umesto iza rešetaka, Dinkića je u avgustu 2013. godine Vučić postavio za svog zamenika u Komitetu Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. 

Tokom prve posete Emiratima, u oktobru 2012. godine ugovoren je izvoz oružja od 150 miliona evra, a sa kompanijom „Al Dahra” potpisan je sporazum, uz očekivano ulaganje od 100 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Oružje je izvezeno uprkos stavu stručnjaka za ljudska prava, kao i eksperata za trgovinu oružjem koji tvrde da snabdevanje oružjem grupa osumnjičenih za ratne zločine pokreće pitanja u vezi sa zakonitošću ove trgovine. A „Al Dahra”je profitirala. Kupila je PKB, „zlatnu koku” srpske privrede i to upola cene. Naime, Zakonom o privatizaciji predviđeno je da se imovina preduzeća može ponuditi po početnoj ceni od 51 odsto njene vrednosti.„Al Dahra”je ponudila najnižu propisanu cenu i zahvaljujući tome ostvarila dobit veću od 100 miliona evra. To je bilo moguće jer je kompanija iz UAE bila jedini ponuđač na tenderu. Da je to daleko ispod realne cene pokazuje i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a oglašena je na prodaju po osam puta većoj ceni, za 38.700 evra po hektaru. Nakon privatizacije PKB-a, 300 zaposlenih ostalo je prekobrojno. Po kojoj logici smo prodali „zlatnu koku” ispod svake cene famoznom investitoru, koji samo da rasparča to zemljište i proda ga, zaradiće nekoliko puta više?

I tako kreću da se nižu „investicije”…Vlada Srbije je 2014. godine na osnovu međudržavnog sporazuma sa UAE potpisala ugovor i sa arapskom kompanijom „Al Ravafed”, kada je osnovano preduzeće „Al Ravafed Srbija”, u kojoj arapski partner ima 80 odsto, a država Srbija 20 odsto vlasništva. Investitoru je po povlašćenim uslovima, bez licitacije prodato ili dato u zakup više od 10.000 hektara najplodnijeg državnog poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj. „Al Ravafed” nije uplatio nikakvu naknadu za korišćenje tog zemljišta. Reč je o 3.500 hektara zemlje u vlasništvu Vojne ustanove Morović u pogonu Karađorđevo. Pre nego što je sklopljen posao s Ujedinjenim Arapskim Emiratima od tog zemljišta je ubiran prihod od 223 evra po hektaru godišnje. To znači da je za dve godine, koliko tu zemlju obrađuje „Al Ravafed”, Vojna ustanova Morović ostala bez 1,5 miliona evra. 

Svoju šapu na Srbiju, iz Emirata je stavio i Etihad, kada je JAT pretvoren u „Er Srbiju” i kada je opet lično Vučić, potpisao sporazum sa generalnim direktorom Etihada Džejmsom Hoganom, pa je od 2014.godine, 51%„Er Srbije” u vlasništvu države Srbije, a 49 posto je u vlasništvu arapske kompanije „Etihad”, koja je svoj deo platila pozajmicom od 40 miliona dolara. Državi Srbiji je ostalo da plati sva dugovanja JAT-a koja su bila procenjena na preko 230 miliona dolara. Na kraju, u decembru 2020. godine, sedam godina kasnije, Srbija je otkupila 31% akcija od Etihada po više nego duploj ceni, tako da je Etihadu ostala tek petina udela u kompaniji. Prema ekonomskim proračunima, tih 31% akcija vrede najviše 48 miliona evra, mi smo ih platili 100. Prema tome, država je ili platila 52 miliona evra više nego što je morala, ili je dobila 18% akcija manje nego što je trebalo. 

Kule i gradove Srbiji je obećavala i kompanija „Mubadala”, za koju je bilo najavljeno da će doneti dve do tri, a potom i do četiri milijarde evra, a bavi se proizvodnjom mikročipova. Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kompanije „Mubadala”, na polju naprednih tehnologija potpisali su tadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i direktor „Mubadale”, Kaldun Al Mubarak, 3. oktobra 2013. godine u Beogradu.Iako su predugovori potpisani, od ovoga se ništa desilo. 

Sredinom aprila ove godine, prilikom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, aktuelni predsednik Srbije prisustvovao je prezentaciji modela koje Emirati primenju u upravljanju korona-krizom, upravo u društvu Al Mubaraka, direktora„Mubadale”.

– Izvanredan sastanak sa velikim prijateljem Srbije i mojim dragim drugom Kaldunom Al-Mubarakom o svim važnim temama, a posebno o vakcinaciji i donosim strateški važne vesti za Srbiju – napisao je 11. aprila Vučić na svom zvaničnom instagram profilu.

I prema mišljenju mnogih, najkontroverzniji projekat srpsko-arapske saradnje svakako je „Beograd na vodi”. Ugovor o realizaciji projekta „Beograd na vodi”na desnoj obali Save u centru Beograda, u vrednosti oko 3,5 milijardi evra, potpisali su aprila 2015. godine predstavnici Vlade Srbije i kompanije „Igl hils”. Tim ugovorom predviđena su zajednička ulaganja na najatraktivnijoj lokaciji u Beogradu, od oko 177 hektara, gde je planirana izgradnja nekoliko stambenih zgrada i hotela, tržnog centra i kule„Beograd” visoke 168 metara. Zemljište na kojem se gradi Beograd na vodi dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32% udela u preduzeću „Beograd na vodi”. Inače, prema Ugovoru, kada investitor na zemljištu izgradi zgradu, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena. Siniša Mali, tadašnji gradonačelnik Beograda, a sadašnji ministar finansija, govoreći o zakupu zemljišta govorio je da tu ne vidi ništa neobično. Prema Ugovoru, arapski investitor ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje kompletne infrastrukture. Srbija je u ovu saradnju uložila najskuplje parče svoje zemlje i ujedno i jedno od od najatraktivnih priobalja u Evropi, čija se vrednost procenjuje na milijardu evra. Mohamed Alabar, koji predstavlja arapsku stranu u ovom projektu, stoji iza brojnih uspešnih projekata, među kojima je i najviša zgrada na svetu – Burdž Kalifa u Dubaiju. Međutim, oni nema tako besprekornu reputacijuu međunarodnim okvirima. Na primer, u Pakistanu, investitorima i Stambenoj upravi vojske Pakistana je ostao dužan skoro 20 miliona dolara. 

Srpska zemlja, avio-industrija, infrastruktura, Arapima nije bila dovoljna. Osnovna škola u prigradskom naselju Dojeviće, posle gotovo pola veka, 2017. godine promenila je ime iz „Rastko Nemanjić Sava” u „Kalifa bin Zajed al Nahjan”, po predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata, u znak zahvalnosti donatorima koji su sa sedam miliona evra finansirali izgradnju i opremanje te moderne školske zgrade, dečijeg vrtića u neposrednoj blizini i izgradnju dijagnostičkog centra u novopazarskoj Opštoj bolnici. Kada su krajem decembra 2015. godine, ambasador UAE u Srbiji Džuma Rašid el Daheri i tadašnji predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, otvorili ova tri objekta, ambasador UAE predložio je da se škola nazove po predsedniku Emirata, dijagnostički centar po osnivaču, a dečiji vrtić da dobije ime po glavnom gradu te zemlje što je ubrzo i učinjeno.

Izvor: SMG

_______________________________________________________________________