Prethodni članak
Прича два радника хотела
После три сата лета слетео сам на други континент. Из кише, на сунчаних 34 степена.
Поштујући ковид контролу, путницима се узима брис и посебним аутобусом се возимо у хотел да ту сачекамо резултате теста. Добијамо одвојене собе и вечеру у собама. Ујутру опет доручак у собама,чекамо резултате. Одужило се, у луксузном хотелу чији је део намењен само за новопридошле госте. На првом спрату хотела смо без могућности да изађемо, или можда одемо до мора.
Не дозвољавају никоме. Око подне интервенишем и гле чуда после расправе и молбе да нас бар изолују у неком делу поред базена или плаже стижу тог момента и сви негативни тестови. Добијамо нове собе. Ко хоће може на ручак, базен или море. Планиран обилазак неких хотела се одлаже.
У хотелу који може да прими скоро 800 гостију на пет базена видимо мало гостију. Препознајемо Румуне, Мађаре и Русе. Следеће јутро, после доручка на тераси ресторана уз саму ивицу базена, крећемо у планиране обиласке хотела.
Хургада има око 85.000 становника који живе на простору 5км од обале мора, ка пустињи. Разгледамо хотеле са пет звездица и гле случајности обилазимо и хотеле из ланца светске птице Албатрос.
Једна необична прича везана је за власника Камел Абу Али-а, мог вршњака рођеног исте 1954. године. Ја сам давно, изгледа, као и он почео радну каријеру у хотелу. У Риму 1973., а следеће у Лондону. Он је, кажу, био портир овде у Хургади. Упознао гошћу из Швајцарске која му је касније помогла да буде власник неколико луксузних Албатрос хотела. Прича, необична, неком лепа неком тужна.
Захваљујући доброј организацији београдске туристичке агенције А1 Травел, нас двадесетак колега из Србије уживамо у пролећној понуди Египта, искрено очекујући боље дане за наше туристе.
Слободан Чворовић
_______________________________________________________________________
Koliko god bilo ovakvih i onakvih vesti na portalu,dovoljan je jedan naslov i fotka ovog coveka da se ljudski nasmejem i oraspolozim … Matorii samo nastavii💪